Foto: Beta/Dragan GojićDemograf Goran Penev rekao je agenciji Beta da ni za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji nije bio toliki negativan prirodni priraštaj kao danas.
Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je tokom 2020. godine u Srbiji preminulih 53.261 više nego rođenih.
Preminulo je 114.954, što je rast od 13.991 umrle osoba, odnsno 13,9 odsto više nego u 2019. godini.
U 2020. godini su živorođene 61.693 bebe, što je za 1.791 manje nego u 2019. godini, odnosno 2,8 odsto.
„U godinama tokom Drugog svetskog rata bili su ogromni gubici zbog bolesti i nasilnih smrti, ali nije bilo godine sa gubicima od preko 50.000 ljudi. Negativni prirodni priraštaj u 2020. godini je rekordan i zabrinjavajući“, kazao je Penev.
On je podsetio da je prethodnih godina negativni prirodni priraštaj u Srbiji iznosio oko 40.000 više umrlih nego živorođenih.
„Svake godine je umiralo oko 105.000 ljudi, dok je broj živorođenih iznosio oko 65.000. Međutim, prošle godine, pandemija kovida-19 je značajno uticala na obim rađanja, kao i na povećan broj preminulih“, ocenio je demograf.
Prema njegovim rečima, deca koja su rođena u septembru i oktobru su začeta pre pandemije kovida-19, a prema zvaničnim podacima jasno je uočljivo da je broj začeća u vreme početka pandemije bio značajno manji nego ranije.
Penev kaže da je na pad nataliteta, pored straha od posledica zarazne bolesti, uticala i neizvesna ekonomska situacija i smanjen broj sklopljenih brakova.
„Mortalitet je u porastu ne samo zbog preminulih od kovida-19, nego i zbog povećane smrtnosti uzrokovane drugim bolestima. Samo u novembru 2020. godine, smrtnost je bila veća za 35 odsto nego u novembru 2019. godine“, rekao je Penev.
On je ocenio da će i u 2021. godini doći do povećana mortaliteta.
„Zdravstvena zaštita nekovid bolesnika je prilično zanemarena“, rekao je on.
Naveo je i da u 2021. godini ne može se očekivati povećanje broja živorođenih.
„Pandemija kovida-19 će trajati još nekoliko meseci, tako da će broj začeća svakako biti smanjen“, kazao je demograf.
Na pitanje Bete koje bi mere država trebalo da preduzme kako bi se pospešilo rađanje, Penev kaže da problem pada nataliteta nije u fokusu državne politike.
„Mladi bračni parovi se ne odlučuju na proširenje porodice zbog jednokratnih mera kojima država pokušava da podstiče rađanje. A čak, i kad bi bile donete mere podrške trudnicama ove godine se ne može očekivati preokret kada je u pitanju fertilitet“, zaključio je demograf Penev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
