Demokrate optužile Buša da trguje strahom

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da se SAD nalaze „u velikoj opasnosti da budu napadnute“ jer Kongres nije uspeo da produži privremeni zakon o špijuniranju, kojim se vladi dozvoljava da ovlasti špijuniranja stranih telefonskih opoziva i imejl pošte koja prolazi kroz SAD. Predsednik Buš i potpredsednik Dik Čejni sastali su se juče s republikanskim liderima u Kongresu u Ovalnoj kancelariji kada su razgovarali o trenutnom ćorsokaku s Kongresom.
Buš traži da se produži važenje zakona bez izgovora, jer obaveštajna zajednica neće imati „alat“ neophodan za rad. Demokrate optužuju predsednika da trguje strahom i kažu da ima ovlašćenja neophodna za presretanje telefonskih komunikacija terorista i kada zakon istekne.
„Američki građani moraju shvatiti da postoje pretnje nacionalnoj bezbednosti. I dalje imamo neprijatelje koji bi voleli da nas povrede“, izjavio je Buš. „Moramo obezbediti našim profesionalcima sredstva neophodna za rad, kako bi bili u stanju da utvrde šta neprijatelj radi i planira, i potom da ga zaustave“, izjavio je Buš i dodao da se blokadom zakona, naša zemlja dovodi u veću opasnost da bude napadnuta“.
Privremeni zakon kojim je olakšano špijuniranje ističe u subotu u ponoć, a Buš i visoki obaveštajni zvaničnici upozoravaju da će posledice biti strašne. Al Kaida, prema rečima Buša, „razmišlja ponovo da povredi američki narod“, i to će se i dogoditi ukoliko bude onemogućeno špijuniranje.
Privremeni zakon o prisluškivanju usvojen je u Kongresu u avgustu prošle godine. Zakon omogućava vladi da postavi uređaj za prisluškivanje na period od više od jedne godine protiv širokog ranga terorista. Takođe, izričito naređuje telekomunikacionim kompanijama da se pridržavaju naređenja i štiti ih od sudskih tužbi koje bi protiv njih mogli podneti građani.
Ali dok naredba o prisluškivanju može trajati i do godinu dana od trenutka kada je počela da se primenjuje, pridržavanje naređenjima ističu kada i zakon, kaže direktor Nacionalne obaveštajne službe Majk Mekoneli. Međutim, ni to nije u potpunosti tačno. Čak i kada važnost zakon istekne, vlada može dobiti odobrenje od tajnog federalnog Obaveštajnog suda za nadzor. Ovaj sud je i formiran pre 30 godina samo za ovakve svrhe. Međutim, Mekonel je odbacio ovo rešenje. On kaže da bi proces dobijanja sudskog odobrenja uneo birokratsku zbrku među obaveštajnim agentima.
Akt o stranom obaveštajnom nadzoru (FISA) donešen 1978. predviđa da se od suda zatraži dozvola za prisluškivanja unutar SAD. Međutim, tehnologija je napredovala od tada, što znači da mnogo internet veza i telefonskih poziva prolazi kroz SAD, većina njih preko optičkog kabla.
Da bi dobili odobrenje suda, obaveštajni agenti moraju da dokažu da imaju „stvarni razlog“ na osnovu kojeg se može verovati da je meta strani agent ili terorista, pre nego što bude omogućeno prisluškivanje unutar SAD, čak iako su izvori komunikacija u nekoj stranoj zemlji.
„Teroristi menjaju svoja imena, i znakove komunikacija svo vreme, tako da se morate prilagođavati svakoj promeni. Moramo biti veoma dinamični. Može se dogoditi da ispustimo neku informaciju neophodnu da se spreče grozna dela u SAD“, izjavio je Mekonel.
Važnost zakona prvobitno je istekla 1. februara. Bela kuća je potom nevoljno pristala da se produži rok za još 15 dana i apelovala na lidere Predstavničkog doma da jednostavno odobre verziju prihvaćenu u Senatu, koja uključuje pravni imunitet za telekom kompanije.