Demokrate razmatraju opoziv odluke o napadu

U jučerašnjem napadu bombaša samoubice na studentsko naselje u Bagdadu, poginula je najmanje 41 osoba, dok je na desetine povređeno u drugim napadima u gradu. Većina žrtava su studenti poslovnog univerziteta koji je prošlog meseca bio pogođen nizom smrtonosnih eksplozija. U jučerašnjem napadu ranjeno je najmanje 46 osoba.
Talas napada u Bagdadu usledio je dan nakon što je premijer Nuri al Maliki govorio o napretku tekuće američko-
-iračke bezbednosne operacije čiji je cilj ograničenje sektaškog nasilja. Napadač je bombu aktivirao u blizini glavnog ulaza na univerzitet, u trenutku dok su studenti polagali ispit nakon vikenda.

Britanija povlači deo vojnika, Danska bataljon

London – Velika Britanija će smanjiti broj vojnika na jugu Iraka sa 7.100 na 5.500, ali će trupe i dalje biti na nivou borbene gotovosti, rekao je u parlamentu britanski premijer Toni Bler. On nije precizirao tačan datum povlačenja dela vojnika, ali je kazao da će do njega doći „u narednim mesecima“. Povlačenje dela vojnika postalo je moguće jer se sve više odgovornosti prenosi na iračke vlasti, pre svega u oblasti bezbednosti. Danska, blizak saveznik SAD, takođe je juče najavila da će u avgustu povući svih 460 vojnika iz Iraka. „Danski bataljon povući će se u avgustu i biće zamenjen helikopterskom jedinicom“, rekao je danski premijer Anders Fog Rasmusen. Ta odluka je doneta „u saglasnosti sa našim saveznicima iz koalicije, između ostalog Velikom Britanijom“, dodao je premijer. Beta – AP

Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs juče je predložila predsedniku Džordžu Bušu da se ne rukovodi bilo kakvim zakonom Kongresa koji bi nalagao povlačenje trupa iz Iraka. „Predsednik će učiniti ono što je državi potrebno“, odgovorila je Rajsova u televizijskom intervjuu na pitanje kako bi predsednik mogao da reaguje na predlog da se trupe povuku u roku od 120 dana. Ona je rekla da novi komandant SAD u Iraku podržava Bušov plan o povećanju trupa.
Mnogi demokrati, koji sada imaju većinu na Kapitol hilu, ne gledaju blagonaklono na plan da u Irak bude poslano još 21.500 američkih vojnika. Oni razmatraju nekoliko mogućnosti kako bi zaustavili plan, pored ostalog opoziv odluke Kongresa iz 2002. kojim je napad na Irak dobio legitimitet. Ove nedelje trebalo bi da bude predstavljen plan demokratskih predstavnika u Senatu da se iz Iraka povuku neki borbeni odredi i ograniči broj trupa koji se bori protiv Al Kaide, obučava iračke snage bezbednosti i obezbeđuje državne granice.
Senator Karl Levin, predsednik senatskog odbora za oružane snage, rekao je da bi odluku iz 2002. trebalo ograničiti, pošto se situacija u Iraku otela kontroli. Obaveza je Kongresa, prema njegovim rečima, da utiče na predsednika kada njegova politika ne funkcioniše. Rajsova smatra da bi to bila velika greška.