Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Najmlađa „proročica“ Jugoslavije i dalje proriče propast sveta, pitanje udžbenika na beogradskim univerzitetima još uvek nije rešeno, dok je u Parizu jedna manekenka odlučila da tuži vozača zato što se ugojila, prenose listovi Vreme i Pravda 6. novembra 1938. godine.
Najmlađa “proročica” Jugoslavije, 12-godišnja Vera Stošić, učenica četvrtog razreda osnovne škole iz sela Mijatovica, i dalje proriče propast sveta i poziva narod u ime Bogorodice da se okane zlih dela, prenosi list Vreme.
Kako tvrdi ova mijatovačka “proročica”, njoj se noću prikazuje tri neba i tri sveta koji su podeljeni na ljudski svet, svet grešnika i pravednika.
Na najvećem od ta tri sveta, svetu pravednika, živi samo nekoliko lica, dok je sve ostalo Bog potopio pre dva meseca. Zemljišta su neobrađena, a sem nekoliko pravednika videla je još samo- koze.
Svaki put kada se “vraća natrag”, Bogorodica joj kaže da bi trebalo da se narod popravi. Ona je već jednom sprečila da “ljudsko nebo” bude potopljeno, ali drugi put neće moći.
Mala proročica je prvi put “putovala na nebo” pre nepunih mesec i po dana, a od tada je njenu kuću posetilo preko hiljadu “grešnika”. Nedeljom i praznicima ona je stalno kod kuće, jer tada dolazi najviše sujevernog sveta. Sem toga, proročica uoči praznika mnogo više i sanja, mnogo više ume da priča i da zanosi sujeveran narod, nego u obične dane, objašnjava dopisnik lista.
Posle zaključenog izbornog aranžmana između Petra Živkovića i Vladimira Mačeka, vodeći članovi Jugoslovenske nacionalone stranke desolidarisali su se sa ovakvom odlukom i svoje nezadovoljstvo manifestovali istupanjem iz članstva JNS-a.
Ova grupa unitarista iz Hrvatske je u toku “jučerašnjeg dana” postigla sporazum sa predsednikom vlade Milanom Stojadinovićem da oni sada nastupe kao deo njegove stranke, Jugoslovenske radikalne zajednice.
“Vođstvo JNS-a pošlo je putem na kome ne možemo služiti narodnom i državnom jedinstvu. Pod političkim vođstvom Vlatka Mačeka mogli bismo samo služiti narodnom razjedinjenju, a posle toga i dekompoziciji Jugoslavije. Mi to ne možemo i nećemo”, izjavili su Hanžek i Cvetić, u ime “bivših članova JNS-a”.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
Kako prenosi list Pravda, pitanje udžbenika na beogradskim univerzitetima još uvek nije rešeno. Godinama se čeka na pozvane da te udžbenike napišu ili bar prevedu, međutim, to se čekanje produžava u nedogled.
Ostavljeni tako sami sebi, studenti se nekako dovijaju- hvataju beleške, prave izvode, osnivaju grupe koje izdaju nove tabake i nova skripta. Ali kada se pažljivo prouče i promotre te beleške i skripta, nije teško uvideti da tu ima ne samo nepotpunih, što je redovan slučaj, već i sasvim pogrešnih divergentnih stvari.
Živa reč katedre najviše znači i vredi, ali u ovim stručnim stvarima, teškim i mnogobrojnim, specijalno na tehnici i medicini, neophodni su i planski izrađeni udžbenici, pomoću kojih će slušaoci ponoviti ono što su čuli, videli i osetili, prenosi list Pravda pre tačno 80 godina.
Pre nekoliko dana pred Pariskim prvostepenim sudom jedna “vanredno lepa” manekenka, podnela je, po drugi put, tužbu protiv vozača automobila čijom je krivicom došlo do sudara.
Pošto je ona ovom prilikom teško povređena, na prvom suđenju on je bio osuđen da plati mladoj ženi 60.000 franaka. Ali ona nije bila zadovoljna ovom sumom, jer joj je po njenom tvrđenju, uništena karijera.
Ona je bila model broj 44, a pošto se usled ležanja u bolnici ugojila, ne može više da bude taj broj, koji se danas u Parizu najskuplje plaća.
Advokat manekenke istakao je da ona, među „mnogobrojnim povredama“, ima i trajni ožiljak na nozi. A, upravo, kako se modeli pojavljuju i u kupaćim kostimima, ovaj ožiljak će dodatno pogoršati njenu šansu za angažman, stoga zahteva mnogo veću odštetu.
Sudija je, ne znajući šta da radi, odložio ovo suđenje do daljnjeg, prenosi stalni dopisnik lista.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
