Deo vladika bi da izbegne raspravu o Vučićevom predlogu za Kosovo

Informativna služba SPC saopštila je da će se u Pećkoj Patrijaršiji u ponedeljak početi i radni deo Sabora, koji će se 1. maja nastaviti u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, ali nije navela teme koje Sveti arhijerejski sinod predložio za dnevni red zasedanja „crkvene skupštine“. Program rada utvrđuje se na samom Saboru, na kome bi iza „debelo zatvorenih vrata“, dve glavne „vruće“ teme trebalo da budu Kosovo i Metohija i predlog novog Ustava, spekuliše se u crkvenim krugovima.

Iako poslednjih četvrt veka majsko zasedanje Sabora nije počelo ovako rano – krajem aprila, u sedištu SPC nezvanično tvrde da to nema nikakve veze sa najavljenim rešenjem za KiM predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U pojedinim crkvenim i političkim izvorima spekuliše se da deo episkopata, uključujući i poglavara SPC, želi da izbegne konkretno izjašnjavanje o Vučićevom predlogu, čije je obelodanjivanje već probilo ranije najavljene predsednikove rokove. Oni bi da Sabor, ako je moguće i ovog puta uopštenim saopštenjem, u kome bi se ponovilo da je za Crkvu KiM deo Srbije, „što bezbolnije“ po odnose Crkve i vlasti pregura naredne Vučićeve poteze.

Osim jednog sinodskog pisma-upozorenja Vučićevom prethodniku Tomislavu Nikoliću uoči potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, koji je sticajem okolnosti i uz vidno negodovanje portparola SPC episkopa bačkog Irineja (Bulovića) dospeo u javnost, SPC se poslednjih godina trudila da na jedino validnom – saborskom nivou javno ne komentariše državnu politiku na KiM. Mnogi smatraju da je to jedan od razloga što je pod patrijarhom Irinejem poslednjih godina rad Sabora sveden na ustavni i kanonski minimum – zaseda samo jednom godišnje.

Patrijarh Irinej i Sinod oglušili su se prošle godine na zahteve više arhijereja da se zbog KiM održi jesenje zasedanje Sabora, iako je takozvani Vučićev „unutrašnji kosovski dijalog“ pokazao da u SPC, kad je reč odnosu Vučićeve vlasti prema najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju, nema jednoglasja. Mada je Sabor još 2010. u „slučaju“ raščinjenog i iz SPC isključenog vladike Artemija, dobrim delom i zbog otvorenog neslaganja sa tadanjom državnom politikom na Kosovu, KiM proglasio za saborsku temu, Crkva je bez saborske odluke učestvovala na „unutrašnjem dijalogu“. Iz Patrijaršije nije saopšteno sa čijim je blagoslovom i u čije ime vladika bački, inače član Sinoda u statusu zamenika, na jednom od „unutrašnjih dijaloga“ saopštio „crvene linije“ SPC u rešavanju kosovskog problema. Imajući u vidu ranije saborske odluke o KiM, nejasno je i zbog čega pojedini arhijereji primaju zvaničnike samoproglašene kosovske države, poput mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija (Perića) koji je, kako je objavljeno na sajtu SPC, nedavno u Zagrebu razgovarao o položaju Srba na KiM sa Daliborom Jevtićem, jednim od ministara Srpske liste u Haradinajevoj vladi.

Isto pitanje važi i za KiM nadležnog episkopa raško-prizrenskog Teodosija (Šibalića), koji nikada javno nije komentarisao Vučićevu politiku, mada je jedan od potpisnika Apela za odbranu KiM, a priča se da je prvi prošle godine podneo zahtev za održavanje vanrednog Sabora. Apel za odbranu KiM pojavio se kao neka vrsta odgovora Vučićevom „unutrašnjem dijalogu“, pokrenutom pred potpisivanje najavljenog i iz Beograda zvanično, u ugovoru sa EU, obećanog pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom. Među potpisnicima Apela je 11 arhijereja i petnaestak sveštenika SPC i profesora bogoslovija i Bogoslovskog fakulteta. Oni ne veruju Vučićevoj politici i upozoravaju da se „prvi put u srpskoj istoriji nadvila opasnost da srpska ruka potpiše predaju KiM u tuđe ruke“. Oni se zalažu, zbog sadašnjih geopolitičkih okolnosti, za „zamrznuti konflikt kao jedinu razumnu odluku“, što je Vučić u startu odbacio kao neprihvatljivo rešenje.

Jedan od potpisnika ovog dokumenta mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije objasnio je da je Apel iz 2017. nastavak sličnog dokumenta za zaštitu srpskog življa i njegovih svetinja na KiM iz 1982, koji je potpisalo dvadesetak sveštenika i monaha SPC. Reagovanje Vučićevih saradnika prevazišlo je nekadašnje komuniste, a protiv mitropolita Amfilohija pokrenuta je medijska hajka.

Doprinos kosovskoj temi dao je patrijarh Irinej, kad je trećeg dana Božića na prazničnoj liturgiji u Banjaluci blagosiljao Vučića i njegovu kosovsku politiku, mada je kasnije jedan od srpskih političara sa KiM Momčilo Trajković, posle susreta sa poglavarom SPC izjavio da „Crkva ni u kom slučaju neće priznati bilo koji dokument, koji bi vodio Kosovo ka nezavisnosti“. Krajem marta Radna grupa za KiM u kojoj su predstavnici Dveri, Državotvornog pokreta Srbije, Pokreta „Otadžbina“, Dragana Trifković, Dragan Todorović i profesor Kosta Čavoški, u pismu upućenom poglavaru i svim arhijerejima SPC zatražila je jasan stav Crkve o najavljenom pravno obavezujućem sporazumu o KiM.

Iako ima zakonskog osnova, teško je očekivati da bi Sabor mogao da otvori pitanje kanonske odgovornosti Sinoda i poglavara SPC zbog nesazivanja vanrednog sabora o KiM, koje je 2017. tražilo više vladika. Kakvi su „kosovski dometi“ SPC u nedelju će najpre pokazati broj vladika koje će doći na KiM, kao spremnost episkopata da se konačno zvanično odredi prema Vučićevoj politici umesto da se pred vernicima „provlači“ verbalnim klišeima u saopštenjima i najavama o dopunama svog naziva koje bi, prema predlogu novog Ustava, trebalo da bude SPC – Pećka patrijaršija. U crkvenim krugovima nema mnogo onih koji veruju u simboliku dana na koji će početi ovogodišnji majski Sabor – Nedelja Raslabljenog, četvrta posle Vaskrsa posvećena je čudu u banji Vitezdi kod Jerusalima – čudesnom isceljenju raslabljenog bolesnika, koji je trideset osam godina bolovao u postelji.

Ime može, nema preseljenja

Iako je više političkih i nacionalnih udruženja i pokreta Srba sa KiM nekoliko puta tražilo da se sedište SPC vrati u Pećku patrijaršiju, patrijarh Irinej je nedavno izjavio da je promena imena SPC moguća, ali da od selidbe sedišta SPC na KiM nema ništa.

Vladike u Prizrenu

Kako Danas nezvanično saznaje, tokom boravka na KiM članovi Sabora posetiće i Prizren, gde će im se pridružiti i umirovljeni episkop bivši zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić). U Patrijaršiji nije moguće potvrditi da li je vladika Atanije zvanično pozvan na Sabor, mada se očekuje da će učestvovati u delu zasedanja na kome će se razgovarati o Predlogu novog Ustava SPC, jer je bio član za njegovu pripremu. Vladika Atanasije je jedan od potpisnika Apela za odbranu KiM.