Deo zaposlenih boji se da će INEP biti privatizovan

Prethodno pomenuti obrti između ostalog podrazumevaju i promenu uslova konkursa za izbor direktora, ali i raspuštanje  Upravnog odbora pre nego što je ovo telo dobilo priliku da se izjašnjava o pristiglim prijavama za mesto direktora.

Zato se deo zaposlenih obratio i Univerzitetu u Beogradu, Zajednici instituta Srbije i Sindikatu zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije pismom koje je potpisala predsednica Naučnog veća dr Nataša Ilić, načelnik odeljenja za imunologiju i imunoparazitologiju INEP-a, koja objašnjava za Danas kako je do sada tekao postupak za izbor direktora.

Krajem oktobra Upravni odbor INEP-a raspisao je konkurs za izbor direktora. Ubrzo je međutim ovaj konkurs promenjen tako da niz uslova koji su se odnosili na kompetencije kandidata poput iskustva u naučnoistraživačkoj delatnosti, međunarodnoj saradnji, rukovodećim pozicijama bude izbrisan.

Dr Nataša Ilić kaže da je ovo po njenom znanju bio presedan.

– Konkurs koji je prvo objavljen bio je maltene kopiran konkurs kakav je objavljivan ranije ne samo za direktora našeg instituta već i za direktore drugih instituta. Pored uslova koje definiše Zakon o nauci i istraživanjima, taj prvobitni konkurs sadržao je i uslove koje određuje naš Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Svi ti uslovi koji su se odnosili na kompentencije kandidata bili su izbrisani, a ostavljeni su samo oni uslovi koji su navedeni kao neophodni u Zakonu. I to je urađeno na zahtev pomoćnika ministra za nauku, koja se pozvala na zahtev državnog sekretara za nauku – navodi Ilić.

Na izmenjeni konkurs prijavile su se dve kandidatkinje  – dr  Žanka Bojić Trbojević, viši naučni saradnik i pomoćnica direktora za naučnoistraživački rad, i dr Marija Gnjatović, naučni saradnik INEP-a.

Dr Nataša Ilić objašnjava da postupak izbora direktora podrazumeva da  prvo Naučno veće da mišljenje o kandidatima, što je i učinjeno i to tako što je ovo telo većinski (11:1) podržalo dr Žanku Bojić Trbojević. Sledeći korak treba da bude da se UO, a uvažavajući mišljenje Naučnog veća, koje nije obavezujuće, sam izjasni o kandidatima. Konačni predlog UO šalje Ministarstvu prosvete koje može ili da usvoji ili da ne usvoji pristigli predlog.  Sednica UO na kojoj bi se diskutovalo o kandidatima trebalo je da bude 22. decembra.

Ona međutim nikada nije održana jer je stigla usmena informacija da je Vlada raspustila UO, koji inače čine troje zaposlenih u Institutu i četvoro članova koje imenuje Vlada.

-Vest o raspuštanju UO, koja je stigla do INEP-a, bila je usmena ali po svoj prilici tačna. Nakon te informacije predsednik UO nije želeo da zakaže sednicu na kojoj bi se članovi izjašnjavli o kandidatima – kaže sagovornica Danasa.

Dr Nataša Ilić ističe da njene kolege i ona nemaju razloga da sumnjaju da će u novom UO biti ljudi koji su kompetentni za oblast delatnosti Instituta, ali da je problematično to što se ova promena dešava u kritičnoj tački izbora direktora bez ikakvog vidljivog razloga, obrazloženja, transparentnosti.

– Smatramo da ako se UO u ovom trenutku menja, razlog za to može biti ostvarenje uticaja na postupak izbora direktora odnosno biranje kandidata koji nije izglasan od strane Naučnog veća. Ako se smenom UO nameće kandidat za koga se nije izjasnilo Naučno veće, to je onda narušavanje autonomije  naučnoistraživačkog rada, odlučivanja u toj oblasti, a na kraju i funkcionisanja Instituta. Nije bilo razloga da se Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja meša u izbor direktora u ovoj fazi. Ono ima poslednju reč jer može ili da uvaži ili da ne uvaži predlog UO. Alarmantno je to što je intervencija resornog Ministarstva počela toliko rano, što nameće pitanje šta Ministarstvo planira sa Institutom – dodaje Ilić.

Upitana šta može biti razlog, ona kaže da postoji bojazan da je ovo uvod u privatizaciju Instituta.

– Privatizacija instituta bi narušila naučnoistraživački rad, da ne kažem da bi ga u potpunosti ugasila, ali bi svakako ukinula autonomiju istraživanja a znanje i rezultati, akumulirani tokom 60 godina postojanja Instituta, bi bili u velikoj meri anulirani – zaključuje Ilić.

Iz Ministasrtva prosvete nisu odgovorili na pitanja Danasa o izboru direktora INEP-a. Detalji postupka izbora direktora, zajedno sa njihovim biografijama i mišljenjem Naučnog veća, dostupni su na sajtu INEP-a.

*Ovaj tekst objavljen je u štampanom izdanju lista Danas 28. 12. 2021. godine. Do zaključenja tog izdanja nisu stigli odgovori Ministarstva prosvete. Danas je odgovore dobio 28. 12. 2021, i objavljuje ih u posebnoj vesti.

Šta kažu kandidati za direktora?

Dr Marija Gnjatović kratko je odgovorila na naša pitanja. Upitana kako komentariše tvrdnju da promene u UO u ovom trenutku mogu biti način da se ostvari uticaj na postupak izbora direktora odnosno da se izabere kandidat koji nije izglasan od strane Naučnog veća, dr Gnjatović je kazala: „Ja sam samo jedan od kandidata za mesto direktora instituta INEP. O promeni Upravnog odbora nisam ni obaveštena.“ Odgovarajući na pitanje o promenama uslova za izbor direktora ona je kazala da „konkurs koji je prvobitno bio raspisan nije bio u skladu sa Statutom Instituta, zbog čega je tražena i izmena“. Za više detalja ona nas je uputila na prethodne članove UO, među kojima je i dr Nataša Ilić. Upitana o neusklađenosti prvog konkursa sa Statutom, dr Ilić je međutim rekla da je konkurs bio u skladu sa svim važećim aktima Instituta. Na drugoj strani Dr Žanka Bojić Trbojević prethodno nije želela da komentariše dešavanja u Institutu za Danas.

Ko su novi a ko stari članovi UO INEP-a?

UO INEP-a ima tri člana među zaposlenima na Institutu i četiri člana koje imenuje Vlada. Prošle nedelje Vlada je razrešila članove akademika Predrag Đorđević, predsednika, i članove,. dr Zorana Šaponjića (Institut Batut), dr Mariju Šljivić Ivanović (Institut Vinča), i dr Željka Stakića (Institut Čigota). U UO INEP-a Vlada je imenovala za predsednika  prof. dr Dejan Marković, redovnog profesoa na Stomatološkom fakultetu u Bogradu, a za članove dr Gordanu Nikčević,  (Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo), doc. dr Ivanu Petrović (Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”), prof. dr Petra Kneževića, redovnog profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.