Deobnog bilansa nije bilo

Somborska fabrika obuće u dva navrata prozvala je Boška Ristića, narodnog poslanika i advokata iz Niša, kojem je pripisano da kao pravni zastupnik Borova d.d. iz Vukovara učestvuje u otuđenju imovine somborske firme. Ristić je, odgovarajući na ove optužbe, na stranicama Danasa dva puta, optužio somborske obućare da pritiskom na Vladu i pravosuđe pokušava nezakonito da uzmu imovinu vukovarske firme u Srbiji, te da sudovi nemaju hrabrosti da kažu kako stvari stoje.

Privatizacija

„Naša nastojanja svih ovih godina bila su, u čemu smo i uspeli, da firma ostane celovita i da kao takva ide u privatizaciju, jer će na taj način i zaposleni imati mogućnost da nastave da ostvaruju svoju egzistenciju, a sadašnji i bivši radnici pravo na akcije, koje im zasluženo i po zakonu pripadaju. Izmene i dopuna Zakona, koji nam to omogućuje, donela je Skupština Srbije, čiji je Boško Ristić poslanik“, naglašeno je u saopštenju.

U jučerašnjem saopštenju menadžment i sindikat „Borelija“ navode da imovina bivšeg Kombinata gume i obuće u Borovu ne pripada samo radnicima iz Hrvatske, jer su tu imovinu stvarali i radnici iz Srbije, sa „svojih 60.000 godina radnog staža“, te da će se zbog toga zalagati da im pripadne imovina koju su stvarali. „Zbog toga i jesu stalni pritisci radnika i rukovodstva somborskog preduzeća na Vladu Srbije i njene organe da se konačno reši status imovine ovog preduzeća, kojim bi se rešilo ne samo pravo radnika na udeo u firmi, nego i ustavno pravo na rad, koje im Boško Ristić, svojim ponašanjem oduzima.Tako bi u slučaju da se realizuje nezakonita prodaja tri objekta u Nišu 15 radnika ostalo bez posla, a njihove porodice bez izvora egzistencije“.

Zakon sile

U „Boreliju“ advokatskoj kancelariji Boška Ristića pripisuje se da je organizovala nasilno ulaženje i provaljivanje u prodavnice „Borelija“ u Lazarevcu, Šapcu i u Nišu, čime je promovisan „zakon sile“. U saopštenju se navodi da su neki potencijalni kupci odustali od kupovine lokala u Srbiji kada su se informisali da su sudovi obustavili postupke do donošenja Sporazuma o sukcesiji.

U Somboru navode da je rukovostvu „Borova“ d.d. ponuđeno da se napravi deobrni bilans, te da vukovarska firma od svog dela da 30 odsto zaposlenima u Srbiji, po Zakonu o privatizaciji Republike Srbije. Predlog je odbijen sa obrazloženjem da ih ne interesuju zaposleni, ni obaveze prema državi, ni prema dobavljačima, nego jedino da prodaju prodavnice u Srbiji.
„Raspadom bivše SFRJ u svakoj republici organizovana su preduzeća od poslovnih jedinica. U Srbiji od proizvodnog pogona u Somboru, koji je organizovan kao preduzeće 1991. godine, i prodavnica, organizovanih 1996. kao samostalno preduzeće, godine 1997. njihovim spajanjem formirano je preduzeće „Borovo Boreli“, koje od 2000. godine posluje pod nazivom DP „Boreli“ Sombor. Na teritoriji Hrvatske posle 1991. godine ostalo je preduzeće „Borovo Vukovar“, u čijem su sastavu, do potpisivanja Erdutskog sporazuma 1995. godine, poslovale prodavnice sa teritorije Srbije. Ovo preduzeće bilo je registrovano u Belom Manastiru, tada nadležnom registarskom sudu.“, ističe se u saopštenju, koje su potpisali Mirko Vujanović, generalni direktor i Stipan Ezgeta, predsednik Samostalnog sindikata u „Boreliju“.
„Paralelno, postojala je i registracija „Borova“ u Trgovinskom sudu u Osijeku, od imovine koja se nalazila u Hrvatskoj. Godine 1994. imovina je prešla u Hrvatski fond za privatizaciju. Trgoviski sud u Osijeku izdao je potvrdu da je „Borovo“ dd Vukovar pravni naslednik svih organizacija nekadašnjeg Jugoslovenskog kombinata gume i obuće, a sa tom potvrdom Boško Ristić pretvara društvenu svojinu na teritoriji Srbije u svojinu „Borova“ d.d. Vukovar, odnosno u svojinu Republike Hrvatske“, ističe se u saopštenju.
U somborskoj fabrici obuće naglašavaju da je svaka republika donela propise kojima je stavila u zaštitu imovinu preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših YU republika. U Srbiji je doneta Uredba o organizovanju tih preduzeća, koja je kasnije zamenjena Uredbom o zaštiti imovine delova takvih preduzeća, te Uredba o privremenoj zabrani prometa nepokretnostima, pokretnim stvarima i pravima. Cilj je da se imovina zaštiti do privatizacije.