Depolitizacija pravosuđa krenula u pogrešnom smeru

Da li se ova mogućnost i koristi, to ne mogu da tvrdim. Međutim, ustavni amandmani koji treba da smanje mogućnost političkog uticaja, rade upravo suprotno, kaže za Danas Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije upitana o razmerama uticaja izvršne grane vlasti na izbor nosilaca sudijske funkcije.

Upoređujući važeće i predložene odredbe Ustava, ona je podsetila da trenutno u Visokom savetu sudstva sede sudije koje su birane u parlamentu, čime se potire činjenica da su u većini. Nasuprot tome, dodaje ona, novi amandmani, koji se nominalno usvajaju zarad depolitizacije pravosuđa, predviđaju da sudije i predstavnici parlamenta imaju isti broj članova u VSS-u.

– Da stvar bude gora, ukoliko većina u parlamentu ne bude u stanju da izabere članove VSS-a, predložene izmene Ustava predviđaju da to će to učiniti petočlana komisija, koju čine ljudi koje bira parlament – ističe Škero.

Prema njenim rečima, Ustavni amandmani predviđaju još mehanizama koji bi mogli da budu zloupotrebljeni. U prvom redu, radi se o Pravosudnoj akademiji koja je bez neophodnih garancija nezavisnosti, određena za obavezan uslov za stupanje na pravosudnu funkciju. Isti efekat, dodaje ona, postiže se i rešenjem koje predviđa raspuštanje VSS- a ako u određenom vremenskom periodu ne donese odluku.

Saglasan sa bivšom predsednicom Vrhovnog suda kada je reč o predloženom sastavu Visokog saveta sudstva je i bivši ministar pravosuđa Zoran Stojković. I on smatra da sudije moraju da imaju većinu u VSS-u.

– Sudstvo mora da bude nezavisno. Po mom mišljenju dve trećine članova saveta bi trebalo da bude iz redova sudija, a u najgorem slučaju njihov odnos prema članovima koje bira parlament mora da bude 6/5 – navodi Stojković naglašavajući da je pri stavu da isti kriterijumi ne treba da važe za tužilaštvo koje je „produžena ruka države“.

On navodi da trenutno ne vidi preveliki uticaj politike na pravosuđe, ali i primećuje da „postupci suviše dugo traju i ponekad se podižu neutemeljene optužnice“.

Prema postojećem Ustavu, sudije se najpre biraju na probni trogodišnji mandat. NJih najpre selekcioniše Visoki savet sudstva putem testova koji su bili predmet polemike, a potom se spisak predloženih kandidata šalje Narodnoj skupštini na izbor. Ustavni amandmani izbacuju skupštinu iz direktnog procesa izbora, ali i dalje igra značajnu ulogu. Parlamentarci biraju polovinu Visokog saveta sudstva, takozvane „istaknute pravnike“. VSS će svaku odluku donositi većinom glasova. Ukinut je probni trogodišnji mandat, ali i ubačen uslov da svi kandidati moraju da završe Pravosudnu akademiju.