Deportovani radi boljih odnosa SAD i Rusije

Deset ruskih agenata prethodno su saslušani u sudu u Njujorku kada su priznali da su špijunirali za drugu zemlju. Optužbe za pokušaj pronevere novca su odbačene. Dopisnici iz Vašingtona navode da je razlog zašto su se vlasti dve zemlje brzo saglasile da se obavi razmene leži u tome što ni Kremlj ni Bela kuća nisu želeli da špijunska afera nanesu štetu resetovanim odnosima dve zemlje.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem se navodi da je razmena Ruske spoljne obaveštajne službe i američke Centralne obaveštajne agencije sprovedena u kontekstu „ukupnih poboljšanja američko-ruskih veza te unošenje dinamike u ceo proces“. „Mreža nezakonitih agenata koji deluju unutar SAD je raskrinkana“, izjavio je portparol Stejt dipartmenta Mark Toner.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pre deportacije pomilovao je četiri osobe osuđene za špijunažu u Rusiji. Visoki ruski zvaničnik potvrdio je da će ruski agenti danas iz Beča stiži u svoju domovinu. Pravni zastupnik Igora Sutjagina, jednog od špijuna kojeg su oslobodile ruske vlasti potvrdio je da je njegov klijent napustio Moskvu, navodi se u austrijskim medijima.

Tokom saslušanja petoro Rusa su otkrili svoja prava imena: Ričard i Sintija Marfi priznali su da su ruski državljani Vladimir i Lidija Gurjev. Donald Haurd Hetfild i Trejsi Li En Folej su ruski građani Andrej Bezrukov i Elena Vavilova. Huan Lazaro je priznao da je ruski građanin rođen pod imenom Mihail Vasenkov. Majkl Zotoli i Patriosija Mils još ranije su priznali da su njihova prava ruska imena Mihail Kutsik i Natalija Pereverzeva, Ana Čepmen i Mihail Semenko su delovali u SAD pod svojim pravim imenima dok je Viki Pelez, koja je priznala da je rođena u Peruu. Jedanaesti osumnjičeni poznat kao Kristofer Metsos nestao je nakon što je oslobođen uz kauciju na Kipru, gde je prethodno uhapšen. Kremlj je objavio spisak četvoro oslobođenih zatvorenika koji su deportovani u SAD. Među njima su nuklearni naučnik Igor Sutjagin, uhapšen na osnovu optužbi da je špijunirao za CIA; Sergej Skripal, ruski vojni obaveštajni zvaničnik osuđen za špijuniranje u Britaniji tokom 2006; Aleksander Zaporoski, bivši radnik ruske spoljne obaveštajne službe uhapšen zbog špijunaže 2003 i Genadij Vasilenko, bivši agent KGB.

Razmene između Istoka i Zapada

1962: Pukovnik KGB Rudolf Abel oslobođen u SAD u zamenu za Gerija Pauersa, pilota čiji je avion oboren u SSSR 1960;

1969: Britanija oslobodila agente Pitera i Helen Kruger u zamenu za Džeralda Bruka, uhapšenog zbog špijunaže u SSSR;

1981: Ginter Gulijam, agent istončnonemačkog ministarstva za državnu bezbednost razmenjen za zapadne agente;

1985: Američki agenti u Istočnoj Evropi predati su u zamenu za poljskog agenta Mariana Zakarskog i još trojicu koji su se nalazi na Zapadu;

1986: Sovjetski disident Anatolij Šaranski i troje zapadnih agenata razmenjeni su za špijune KGB.

Austrijska prestonica ima dugu špijunsku istoriju

U Beču se agenti osećaju spokojno

Beč – Austrija, neutralna zemlja u srcu „Evrope, ima dugu istoriju zemlje preko koje su razmenjivani špijuni iz svih delova sveta, navode upućeni. Sa više od jednog veka špijunske istorije, danas 20 godina nakon hladnog rata ovaj romantični grad čini se da je i dalje mesto gde se agenti još osećaju spokojno, kažu stručnjaci.

„Sve špijunske službe koje su radile tokom ere hladnog rata imale su svoje prisustvo u Beču“, kaže Sajgrif Bir, istoričar i šef austrijskog Centra za informisanje, propagandu i bezbednosne studije (ACIPSS). Bir procenjuje da danas u gradu još radi između 2.000 i 3.000 agenata. Mnogi od njih su uključeni u ekonomske i tehnološku špijunažu, kažu istoričari i dodaju da je politička špijunaža postala potpuno irelevantna.

Austrija je međunarodno špijunsko središte još od kraja 19. veka kada su ljudi iz svih krajeva Austrougarske monarhije navirali u grad. Rušenjem monarhije te izbijanjem političkih nemira nakon Prvog Svetskog rata dovelo je do toga da je sve više i više tajnih službi osnivalo predstavništva u Beču. „Između dva svetska rata Beč je definitivno postao centar evropske špijunaže“, kaže Bir. „Potom, tokom Trećeg Rajha, Nemci su smatrali Beč mestom gde se sakupljaju informacije o južnoj i istočnoj Evropi“.

Nakon Drugog svetskog rata, Beč je podeljen na četiri zone, a savezničke snage nadmetale su su se za informacije i uticaj.

Agenti CIA i KGB bili su uvek u središtu obaveštajnih aktivnosti u gradu. „Austrija je bila puna izbeglica i ljudi koji su očajnički tražili novac za život. Tako da su informaciju prodavali za hranu ili alkohol“. No, nisu samo ruski i američki agenti učestvovali u špijunskim igrama. „Bilo je mnogo tenzija između tajnih službi, Austrija s jedne strane i obaveštajne operacije u Češkoj i drugim istočno evropskim zemljama, s druge strane. Iako su tenzije nestale, Bir navodi da su mnogi tajni agenti ostali u Austriji. „Sve dok oni ne rade protiv interesa Austrije, niko ih neće dirati“, smatraju stručnjaci.