Foto: EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERGViše od polovine zdravstvenih radnika osetilo je izražene ili umerene simptome depresije, anksioznosti i stresa tokom pandemije kovida 19, pokazalo je istraživanje „Pandemija kovida 19 i mentalno zdravlje zdravstvenih radnika u Srbiji“, koje je objavljeno u poslednjem broju naučnog časopisa Psihološka istraživanja.
Analiza, koja je sprovedena među skoro 300 zdravstvenih radnika, pokazala je i da je ogromna većina njih imala simptome sagorevanja (92 odsto) i smanjene empatije prema pacijentima (60 odsto).
Pri tome, faktori koji su u najvećoj meri doprinosili sindromu sagorevanja i problemima povezanim sa mentalnim zdravljem bili su nezadovoljavajući uslovi rada, nepotpune instrukcije nadređenih, zabrinutost zbog mogućnosti inficiranja kao i postojanje maladaptivnih strategija (nekonstruktivni načini borbe sa stresom).
Neki od faktori bili su veoma prisutni. Među ispitanicima 81,5 odsto bili su nezadovoljni uslovima rada, a više od polovine je bilo nezadovoljno reorganizacijom posla tokom pandemije. Među stvarima koje su im najteže padale izdvajaju se manjak opreme i zdravstvenih radnika.
Tamara Džamonja Ignjatović, sa Filozofskog fakulteta, koja je učestvovala u ovom istraživanju kaže da rezultati nisu iznenađujući.
-Iznenađenje jedino može da bude to što nije bio utvrđen veći stepen mentalnih teškoća imajući u vidu uslove u kojima su zdravstveni radnici radili. To možemo objasniti i selektivnošću uzorka. U istraživanju su učestvovali zdravstveni radnici koji su dobrovoljno pristali da budu deo analize. Međutim, indirektna saznanja nam govore da su najviše sagorevali oni koji su odbili da budu deo istraživanja iz straha da to neće biti potpuno anonimno i da bi učestvovanje u istraživanju moglo na neki način da ih košta. Oni su zapravo bili pod najvećim pritiskom. Takođe, veći stepen sagorevanja je bio prisutan među zdravstvenim radnicima koji nisu bili obučeni za zbrinjavanje urgentnih stanja, poput onih koji su radili na očnoj klinici ili psihijatriji, a koji su bili raspoređeni u kovid odeljenja, što nije bio izuzetak – navodi sagovornica Danasa.
Istraživanje beleži i da je prisutnosti mentalnih problema doprinosilo i lično iskustvo sa kovid infekcijom. Skoro svi zdravstveni radnici (99,3 odsto) imali su kolegu koji je bio inficiran ili hospitalizovan zbog kovida 19, dok je 43,4 odsto navelo da su imali kolegu koji je preminuo zbog kovida 19.
Zdravstveni radnici kojima je kolega preminuo imali su izraženije simptome depresije i manje empatije prema pacijentima.
Autori navode da jedan od razloga može biti činjenica da su zdravstveni radnici bili svesni da velika smrtnost među njihovim kolegama nije prepoznata u javnosti.
– Smanjeno primanje empatije verovatno može da vodi ka smanjenoj empatiji prema drugima što se iskazuje u zamoru saosećanja – navode istraživači.
Tamara Džamonja Ignjatović kaže da je manjak empatije kod jednog dela zdravstvenih radnika bio način da se zaštite u situaciji kada su se suočavali sa ogromnom patnjom oko sebe.
– Bilo je zdravstvenih radnika koji su i te kako zadržali saosećanje prema pacijentima. Bilo je i drugačijih primera. Pojedini zdravstveni radnici, u situaciji kada se suočavaju sa ogromnom patnjom oko sebe, a pogotovu kada im neko blizak premine od infekcije što im pokaže da je kovid tu i da i njih može da ugrozi, počeli su da se distanciraju od pacijenata i da ih vide kao objekte a ne ljudska bića – kaže Džamonja Ignjatović.
Ona dodaje da su posebno u početku pandemije zdravstveni radnici bili razočarani odnosom medija i strukovnih udruženja prema problemima i teškoćama sa kojima se suočavaju.
Istraživanje beleži i pozitivne stvari. Tako je većina ispitanika imala adaptivne strategije koje su im pomagale da preguraju ovaj težak period.
Na drugoj strani bilo je i onih koji su posezali za maladaptivnim načinima prevladavanja stresa poput upotrebe alkohola, povlačenja, samokriticizma i slično.
Autori zaključuju da ovo istraživanje, kao i slične analize iz sveta, potvrđuje da su zdravstveni radnici radili u izuzetno teškim uslovima što je imalo uticaj na pojavu sindroma sagorevanja i problema sa mentalnim zdravljem.
Istraživanje su radili Tamara Džamonja Ignjatović i Anja Simonović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, i Dragoslav Popović, konsultant za javno zdravlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
