De(re)konstrukcija vlade: Dani stresa i nervoze

Po prvom, koalicioni partneri su sami sebi smestili igru zamene mesta u vladi ishitrenim najavama da će menjati ne samo političku stvarnost, nego i sebe. Po drugom, rekonstrukcija je merenje pulsa naroda radi utvrđivanja da li je rejting naprednjaka na istorijskom maksimumu. Ukoliko opipavanje pokaže mogućnost za dalji rast podrške u biračkom telu, SNS će nastaviti sa pažljivim tempiranjem vanrednih izbora. Prema dostupnim izvorima, strateški cilj je pravljenje postizborne koalicije sa jednom strankom – najpoželjnije je da to bude Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića.

Sa Ljajićem, inače, deo naprednjaka ima lepu ličnu saradnju iz prethodnog političkog života, kada je Ljajić po prirodi funkcije predsednika Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom završavao tehničke poslove oko odbrane Vojislava Šešelja.

Treće objašnjenje ide najdublje i zasniva se na „proizvodnji pristanka“ – pojmu iz pi-ar literature, kojim se objašnjava tehnika vladanja tokom kriznih perioda. U srpskom slučaju, zbog primene briselskog sporazuma i pristupanja EU.

– Pretpostavljam da Dačić veruje da je ulazak Srbije u EU sada svršena stvar i da će do njega doći kada se naše zakonodavstvo u punoj meri prilagodi evropskom. Mislim da je iz više razloga to verovanje iluzorno, smatra Leon Koen, nekadašnji savetnik bivšeg predsednika Borisa Tadića.

Pozivajući se na zaključke Bundestaga i obrazlažući da Berlin i Brisel ne zanima prilagođavanje srpskih institucija EU, nego sprovođenje preuzetih obaveza u punoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Koen naglašava da zaključci nemačkog parlamenta sadrže mogućnost da pregovori EU i Srbije budu obustavljeni istog momenta kada Beograd počne da okleva da sprovede obaveze iz Briselskog sporazuma ili pokaže da odustaje od njih.

Iz ovog ugla gledano, pozicija vlada bez izuzetno jakog pristanka, odnosno legitimiteta, jeste neodrživa. Ali, iz svakog ugla gledano, vidljivo je da problem sa legitimitetom stvaraju „insajderske“ afere. I to ne samo spinovane iz bezbednosno-obaveštajnih krugova („listing“, „Miša Banana“) koliko dve narasle van spin-kontrole. Reč je o aferi „aflatoksin“ sa nedozvoljenom količinom toksina u mleku u februaru, i aferi „matura“ sa provaljivanjem đačkih testova u junu.

Tokom svake od tih afera potezano je pitanje raspisivanja vanrednih izbora, i svaki put je najavljivano da će rad ministara biti preispitan, te da će članovi vlade čiji rezultati nisu dobri biti zamenjeni.

Tako je lider SNS Aleksandar Vučić pre tačno dva meseca izjavljivao da rekonstrukcija nije problem, i da će posle odluke EU 28. juna o datiranju pregovora sa Srbijom, to biti stvar sedam do deset dana mirnog razmišljanja bez stresa.

Međutim, nakon briselskog datiranja za januar 2014, ali još više posle „pada male mature“, kada je u vrh nepopularnosti izbio ministar prosvete, ali i Dačićev stranački zamenik Žarko Obradović, sedam dana bez stresa i sastanak lidera u Vili Bokeljka 4. jula nisu relaksirali situaciju. U opticaj su izbačene tri raspleta, da se stranke zamene – zarotiraju resore, da Vučić postane premijer, i opet, da se raspišu vanredni izbori.

– SNS bi ustupio resor kulture, sporta i prirodnih resursa. Postoji mogućnost da ministarku sporta Alisu Marić zameni Branko Ružić, dosadašnji šef poslaničkog kluba SPS i potpredsednik Partizana. Naslednik ministra kulture Bratislava Petkovića mogao bi biti i član GO SPS Srđan Dragojević. Slavica Đukić Dejanović bi, ukoliko ostane bez fotelje, otišla za našeg ambasadora u Portugalu, dok bi se Obradović bavio strankom, ali bi se posvetio radu na Megatrendu, gde bi ga verovatno imenovali za dekana.

Dejanovićevu bi mogao da zameni naprednjak Gradimir Dragutinović, predsednik saveta za zdravstvo ove stranke. Naprednjaci bi na mesto ministra prosvete mogli da postave poslanika Ljubišu Stoimirovića, dok bi privredu preuzeo Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, s kojima SNS ima potpisan koalicioni sporazum – dojavio je obavešteni tabloidni izvor, a istog dana premijer delimično potvrdio.

Isti anonimni sagovornik navodi da bi URS dobio ministarstvo prirodnih resursa Milan Bačević, a ministarsku fotelju mogao bi da preuzme Vladimir Ilić, dok bi građevina i saobraćaj bili spojeni, a vodio bi ih Velimir Ilić. Socijalisti će Novici Tončevu, koji je sve nezadovoljniji radom u stranci, ponuditi mesto državnog sekretara u ovom ministarstvu, dok bi Milutin Mrkonjić bio imenovan za pomoćnika ministra.

U ovom plen-paketu, kako to zovu sociolozi, bilo bi i mesto šefa tima za pregovore sa EU, zatim direktorske funkcije u velikim javnim preduzećima poput Srbijagasa, medijskim kućama, poput RTS i Tanjuga, itd.

„Ja o tome pričam s mojim partnerima i kada se s njima budemo dogovorili, obavestićemo medije“, rekao je povodom ovih spekulacija Mlađan Dinkić, lider URS bez čijih poslanika vlada ima tanku većinu od 126 mesta u Skupštini. Premijer Dačić je indirektno pak potvrdio mogućnost da se resori rotiraju, i to na istom događaju – otvaranju fabrike u Valjevu, što možda simbolično podseća i na to da je pre godinu dana prvo stvoren blok Dinkić-Dačić. I da su koliko prošlog juna oni o vladi pregovarali i sa sada opozicionom i vrlo oslabljenom DS, čije vođstvo je u međuvremenu preuzeo Dragan Đilas.

Iz Vučićevog najbližeg okruženja, na pitanje Danasa o preuzimanju premijerskog mesta, odgovoreno je rečitim ćutanjem. Što analizu pomera na procenu ličnih ambicija vodećih političara, ali i njihovih ličnih odnosa.

Jer, iz fokusa priče o vanrednih izborima gubi se iz vida da njihov ključ drži predsednik Tomislav Nikolić koji ih po Ustavu raspisuje i koji je lidersko vođstvo u SNS prepustio Vučiću, što možda ne znači da mu je prepustio i sav uticaj i sve odluke u stranci.

Jer, iako aktuelni predsednik izgleda kao čovek koji prvenstveno zasluženo uživa u plodovima svog dvadesetogodišnjeg političkog rada, pojedini izvori tvrde da je to samo privid. I da Nikolić, iako se spolja gledano kreće u granicama svojih ovlašćenja, iznutra i te kako ima svoju političku računicu, čiji odjeci dolaze do javnosti kroz pojedine racionalno neobjašnjive pukotine u policijsko-bezbednosnom aparatu.

Prema tim navodima, Nikolić u potaji ume da ograniči moć i ambiciju svog naslednika u stranci, imajući u vidu da ništa u Srbiji nije nedodirljivo, te da bi neka dvostranačka skupštinska većina mogla da promeni Ustav, tako da se predsednik bira i smenjuje u parlamentu, i sve to još objašnjavajući harmonizacijom sa evropskom praksom.

Pri tome, vrlo prepoznatljiv funkcioner SNS postaje i Radomir Nikolić, predsednikov sin i čelnik Izvršnog odbora stranke, koga su medijski uočljivim učinile izjave o organizaciji i snazi partije. Nikolić mlađi saopštio je da je poslednjih meseci broj članova stranke povećan za oko 20 odsto, da ona ima sada 320.000 članova, da se nastavlja sa promenama koje unapređuju njen rad, kao i da su smenjeni lokalni odbori čiji izborni rezultati nisu bili zadovoljavajući.

Istovremeno, koalicioni partneri SNS dovedeni su u situaciju da opstanak u Vladi posmatraju sudbinskije nego inače, jer sada gubitak fotelje može da znači i kartu za zatvor sa neodređenim datumom za izlazak.

Ali, i tu postoje različiti singali. Jer, prema nepotvrđenim navodima, ubedljivost borbe protiv korupcije i protiv kriminala, koja je pre svega uspostavljena polugodišnjim boravkom u pritvoru vlasnika Delte Miroslava Miškovića, ali i hapšenjem bivših ministara Saše Dragina i Predraga Bubala, kao i niza direktora, službenika i preduzetnika, može biti uzdrmana. Na ovom planu u samoj SNS stvorena su velika očekivanja, i zato deo članstva ne gleda sa simpatijama na izjave tipa „Vučić je kao Đinđić“, koje daje recimo vlasnik MK grupe Miodrag Kostić i još dodaje da nije ušao u DS od 2000. Kostić je u političku istoriji već ušao kao „nosač kovčega“, odnosno jedan od šestorice ljudi koji su nosili ubijenog premijera do večne kuće, tako da ta vrsta pokušaja da se po osnovu bliskosti sa Zoranom Đinđićem na Vučića prenese deo modernizatorske harizme, ima pomalo zlosutan prizvuk.