Beograd ima više „crnih tačaka“: Gde se one nalaze i koje su najrizičnije?

Teško bi je savladali i vozači formule 1. Kada je, poslednji put, pre šest meseci, auto uleteo u ogradu, nisu ni popravljali zid, samo su zakucali daske.

„Problem se ne rešava već dugo, a mi imamo ogroman problem jer više od pet puta za pet godina nama je kapija ruinirana, a pre šest meseci je oca delilo malo od smrti jer je čovek uleteo sa 120 kilometara na čas ovde i sve srušio“, kaže stanar Vladimir Ilić.

Sobraćajni znaci su postavljeni – upozoravaju na krivinu i ukazuju na pojačan oprez, ali, izgleda da nisu dovoljni.

Profesor Saobraćajnog fakulteta dr Boris Antić objašnjava da se u oštrim krivinama postavljaju smerokazi koji govore vozaču da nailazi na opasnu krivinu, a po pravilu to mesto se i dodatno osvetljava u naseljima.

Ilić ističe da postoji samo znak da je krivina, ništa nije osvetljeno i ljudi kada idu pomisle da je nastavak ulice i produže u ulicu koja se zove Kanalska.

„Moguće je regulisati saobraćaj ograničenjem brzine, preprekama kao što su vibro-akustične trake, ležeći policajci ili neke druge platforme ili možda devijacijom puta što je ozbiljnije rešenje“, naglašava profesor Antić.

Iz Agencije za bezbednost saobraćaja procenjuju da u Beogradu ima desetak crnih tačaka. To su mesto na kojima ima više nesreća nego na drugim saobraćajnicama.

Ova krivina nije među njima, iako je opasna i za vozače i za pešake. Bankina je privremeno rešenje, rekli su Ilićima iz Sekretarijata za saobraćaj.

MUP će naredne nedelje izaći na teren

Na pitanje šta bi moglo da bude trajno rešenje, RTS nije dobio odgovor iz Sekretarijata.

„Mi smo se prošle godine obratili opštini Surčin sa peticijom i izašli su nam u susret. Ljudi iz Sekretarijata su izašli ovde postavili bankinu, ali mi smatramo da nije dovoljna, mislimo da bi bio potreban ležeći policajac sa obe strane, svetlosna siganlizacija“, poručuje Vladimir Ilić.

Stručnjaci kažu da bi ugao krivine mogao da se smanji. Za to je potrebno da nadležni zajedno sa lokalnom samoupravom urade projekat, tvrde na Saobraćajnom fakultetu.

Iz MUP-a su redakciji Beogradske hronike rekli da od januara nisu imali zvaničnih prijava o udesima na ovom mestu, ali da će narednih dana izaći na teren i proveriti u čemu je problem.

Gde su locirane „crne tačke“?

Crne tačke locirane su prema statističkim podacima koji prikazuju koliki broj saobraćajnih nesreća je konstatovan na pojedinim mestima. Kao najrizičnije rute vode se sledeće lokacije koje je objavio Blic:

Slavija

Slavija definitivno predstavlja mesto gde su nezgode bile najčešće, zabeleženo ih je čak 184 u 2018. godini, uglavnom na samom kružnom toku, ali i na uključenjima i isključenjima. Reč je uglavnom o lakšim saobraćajnim nezgodima, bez teže povređenih. Međutim, podaci pokazuju da u nekoliko navrata dolazilo do obaranja pešaka.

Autokomanda

Na Kružnom toku kod Autokomande, u blizini stadiona Zvezde i Partizana, dogodile su se 133 nezgode, većina lakših, mada je bilo i nekih gde je bilo povređenih, ali bez smrtnih ishoda. Samo par stotina metara dalje, kod “Fransa”, desilo se 101 saobraćajna nezgoda, a u jednoj od njih je poginuo pešak.

Mostovi

Ni vožnja mostovima, čini se, „ne prija“ vozačima”. Na samom Brankovom mostu dogodilo se 28 saobraćajnih nesreća, od kojih trećina sa povređenima, ali bez smrtnih ishoda. Međutim, na potezu duž Brankove do Terazijskog bilo ih je čak 105. Gazela je u 2018. “pretrpela” 25 nesreća na samom mostu, na Mostarskoj petlji, bez okolnih saobraćajnica, čak 72, na Mostu na Adi 27. Na Pančevačkom mostu su se dogodile 32 saobraćajne nezgode, a na Starom savskom mostu bilo ih je “samo” pet.

Novi Beograd

Na Novom Beogradu najviše saobraćajnih nezgoda bilo je na kružnom toku kod Opštine Novi Beograd – 77, i to uglavnom “čukanja”. Pored ove, druga najkritičnija saobraćajnica u novom delu grada je raskrsnića kod TC “Ušće”, gde je bilo 66 nezgoda bez smrtnog ishoda. Međutim, zabrinjava činjenica da su dva pešaka “pokošena” u blizini Ulice Jurija Gagarina.

Bulevari

Veliki broj nezgoda u 2018. dogodilo se u Bulevaru kralja Aleksandra, na skoro svakoj raskrsnici oko 20, a nešto veći broj nesreća bio je i na uglu Bulevara despota Stefana i Cvijićeve ulice – 67. Da je Radnička ulica kod Ade Ciganlije prometna, svedoče i čak 72 saobraćajne nezgode.

Ibarska magistrala, autoput, Zrenjaninski put

Statistika može dosta da pokaže, ali i da sakrije. Na saobraćajnicama označenim kao crne tačke desio se najveći broj nezgoda, ali ne i najtragičnijih. Najviše poginulih i teško povređenih bilo je u prigradskom području.

Na autoputu u blizini Mladenovca i Grocke, ali i na okolnim, manjim putevima bilo je šest tragedija, a mnoge saobraćajke prošle su sa povređenima.

Slično je i u Lazarevcu, na Ibarskoj magistrali i okolini, sa tri tragedije i brojnim povređenima. Na levoj obali Dunava dogodio se veliki broj nesreća, mahom na Pančevačkom i Zrenjaninskom putu.