Deset godina se čeka na operaciju kuka i kolena u Srbiji: Zašto se ne primeni rešenje za liste čekanja

Za ovakvo stanje krivi se pandemija, hroničan nedostatak kadra, veliki broj obolelih stanovnika…

Međutim, ako se malo bolje pogledaju liste, vidi se da bi se bar jedan deo problema mogao rešiti preraspodelom pacijenata i njihovim upućivanjem u manje opterećene zdravstvene centre.

Primera radi, dok se na ugradnju veštačkog kuka na Institutu za ortopediju Banjica čeka deset godina, u KBC Zemun ili Zvezdara ova procedura čeka se oko godinu dana. Istovremeno, dok se MR glave u Bolnici Sveti Sava čeka godinu dana, u Zemunu pacijenti koji su zakazali MR u januaru na red stižu u februaru.

Liste čekanja se uređuju

Odgovarajući na pitanje zašto se ne uradi preraspodela pacijenta između ustanova tako da se građani upućuju u manje opterećene bolnice, iz RFZO kažu da pokušavaju trenutno da urede liste čekanja.

Oni objašnjavaju da liste čekanja za zdravstvene usluge utvrđuje zdravstvena ustanova u kojoj se ta usluga pruža, dok se u pojedinim zdravstvenim ustanovama vode liste čak i po lekaru.

– Imajući u vidu da trenutno svaka zdravstvena ustanova vodi svoju listu čekanja, a neke zdravstvene ustanove vode i liste čekanja po lekaru, RFZO trenutno nastoji da uredi evidenciju na listama čekanja kako bismo, pre svega, imali precizniji uvid u stvaran broj pacijenata na listama, i kako bismo, na osnovu toga, mogli da preraspoređujemo pacijente u one ustanove koje imaju kapacitet da bi usluga bila pružena u što kraćem roku, kao što smo radili i pre kovida – navode iz RFZO-a.

Oni napominju da je „uslov za preraspoređivanje i pristanak pacijenta da bude upućen u drugu kliniku, sa čim se pojedini pacijenti u prošlosti nisu slagali“.

Krajem godine i ministarka zdravlja govorila Danica Grujičić govorila je da se liste čekanja moraju srediti.

– To je jedno od pitanja koje želimo da rešimo digitalizacijom, da imamo precizan uvid u sve liste i da one budu ažurirane i sa ispravnim podacima kako bi mogao da se napravi dobar raspored po hitnosti. Krenuli smo u proces digitalizacije zdravstva cilj nam je da nemamo više mnogobrojne pilot projekte već da napravimo centralni objedinjeni sistem – rekla je ministarka za portal K1.

Ko ima pravo na refundaciju?

Prema Pravilniku o listama čekanja lekari odnosno zdravstvene ustanove bi trebalo pacijente da stavljaju na listu čekanja u onu ustanovu u kojoj najbrže mogu da dobije određenu uslugu.

Pravilnik takođe navodi i vreme u kome se zdravstvena usluga mora dobiti.

Tako se ugradnja kuka ne može čekati duže od godinu dana a MR glave duže od mesec dana, u zavisnosti od bolesti koju pacijent ima.

Upitani da li pacijenti koji čekaju duže od ovog propisanog roka na listama čekanja mogu pregled ili operaciju uraditi privatno pa zatražiti refundaciju Fonda, iz RFZO-a kažu da refundacija nije predviđena za usluge za koje se formira lista čekanja.

– Osiguranici nemaju pravo na refundaciju za preglede i operacije za koje je propisana lista čekanja, kao što su magnetna rezonanca, skener, koronarografija srca, ugradnja veštačkog kuka ili kolena i slično, kao i za redovne kontrole – kažu iz RFZO.

Oni dalje objašnjavaju da je refundacija moguća za one usluge koje zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da im pruži u roku od 30 dana, a tu spadaju različte laboratorijske nalaze, ultrazvuk, rentgen, specijalistički pregledi radi uspostavljanja dijagnoze.

– Da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, zdravstvena ustanova mora da mu izda potvrdu da nije u mogućnosti da mu pruži uslugu u roku od 30 dana i to na odgovarajućem obrascu. Kada dobije tu potvrdu, osiguranik može da obavi pregled u bilo kojoj drugoj ustanovi, državnoj ili privatnoj, a da mu fond refundira troškove – stoji u odgovorima.

Dalje se dodaje sa kompletnom dokumentacijom o obavljenom pregledu, uključujući i račun, kao i sa potvrdom koju je prethodno dobio u zdravstvenoj ustanovi, osiguranik u matičnoj filijali RFZO podnosi zahtev za nadokandu troškova, takođe na odgovarajućem obrascu.

– Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev osnovan, osiguraniku će biti isplaćeni troškovi pregleda – zaključuju iz RFZO.

Prava i realnost

Kako je Danas pisao pre mesec dana, za prvih devet meseci prošle godine RFZO je refundirao tek nešto više od 410.000 dinara pacijentima. U proseku to je 1.800 dinara po zahtevu, kojih je bilo 221, ili nešto više od 30 skenera.

Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenta Srbije, kaže da kada se pogledaju i liste čekanja, ali i činjenica da ni druge usluge ne mogu da se dobiju u propisanim rokovima, najveći problem je nedostatak novca.

– Prosto nema dovoljno para. Postoji nesklad između onoga što su propisana prava pacijenta i onoga što se u realnosti dešava. Mnogo su bolje normirana prava nego što je realnost. U praksi od deset pacijenta koji zatraže refundaciju, devet ih je odbijeno – kaže Pilipović.