Za menadžment na čijem sam čelu ekologija će biti iznad ekonomije – rekao je novinarima generalni direktor Rudarsko topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski ispod potkopa „Sveti Sava“ rudnika zlata na Čoka Marinu. Na prigodnoj konferenciji za medije predstavljeni su rezultati uzorkovanja 1.000 tona rude, od koje se može iskoristiti i više od 10 grama zlata po toni.
– U rudi se nalazi i četiri odsto bakra, ali će se zbog štetnosti koncentrata ta sirovina topiti najverovatnije u Kazahstanu, gde postoji topionica u kojoj se uništavaju štetni elementi iz te rude – kadmijum, živa i arsen – kazao je Spaskovski, dodajući da se neće ponoviti 2003. godina kada je na Bor palo 200 tona štetnih materija, jer je kroz Topionicu u Boru prošla i otrovna polimetalična ruda sa Čoka Marina.
U rudniku Čoka Marin prosečno se nalazi i više od deset grama zlata po toni, a svaki rudnik koji ima dva grama zlata po toni rude smatra se rudnikom zlata. Osim zlata u rudi ima i srebra, bakra, cinka i prema procenama nadležnih iz ovog rudnog ležišta, u narednom periodu, biće dobijeno oko 1.000 kilograma zlata, kao i pet hiljada tona srebra, četiri hiljade tone bakra, 1.000 tona olova i dve hiljade tona cinka. Na osnovu ovoga očekuje se da u narednom periodu dobit od eksploatacije zlata u rudniku „Čoka Marin“ bude i do 50 miliona dolara.
Ekološke aspekte eksploatacije i prerade polimetalične rude iz rudnika zlata u Čoka Marinu predstavila je profesor na Tehničkom fakultetu u Boru, dr Snežana Šerbula, koja je naglasila da će biti primenjeni svi propisi i svi savremeni vidovi zaštite, tako da ni rudari Čoka Marina, stanovnici sela Jasikova u neposrednoj blizini rudnog ležišta, floteri i Majdanpečani, neće biti ugroženi.
Prema rečima direktora Rudnika bakra Majdanpek zlato iz Čoka Marina pomoći će preporodu majdanpečkog rudarstva, jer do sada ispitano rudno ležište, sa svim svojim korisnim metalima, kako je procenjeno vredi oko 90 miliona dolara. Dobit koja će na tržištu biti ostvarena eksploatacijom rude iz Čoka Marina, pomoći će da se u naredne tri godine za eksploataciju pripremi veliko zapušteno majdanpečko rudno ležište bakra „Južni revir“, navodi direktor Mistecić.
Očekuje se da bi nakon dobijanja svih neophodnih dozvola eksploatacija mogla da počne u aprilu iduće godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
