Deset sati pre terorističkog napada

Avion je u Beograd trebalo da sleti u 19: 30, ali, zbog oluje i nevremena u glavnom gradu Srbije, nije. Kada se avion približio Beogradu, uobičajenu najavu: „Približavamo se aerodromu Nikola Tesla, molim putnike da se vrate na svoja sedišta, vežu sigurnosne pojaseve…“, uskoro je zamenilo drugačije obaveštenje. „Zbog jakog nevremena, oluje i grmljavine, sletanje trenutno nije moguće. Razmatramo situaciju i blagovremeno ćemo vas obavestiti …“ Na iznenađenje putnika, „blagovremeno obaveštenje“ je glasilo da se, pošto se ne zna kada će nevreme u Beogradu stati, avion vraća u Istanbul..

Reči pilota „Očekujemo da na aerodrom „Ataturk“ sletimo za sat i 10 minuta…“, putnici su dočekali s nevericom. „Zašto se vraćamo u Istanbul, zašto ne sletimo negde bliže“, „Imam let iz Beograda sutra u 12“, „Poslovni sastanak u 9 ujutru“ … Bile su neke od reakcija putnika kojima se tada činilo da je nevreme nad Beogradom i vraćanje u Istanbul najveći problem koji je mogao da ih strefi. Dan kasnije shvatili su da su imali dosta sreće. Pred let za Beograd u utorak u 7.40 bilo je dovoljno vremena za ponovnu šetnju po aerodromu koji se poslednjih godina zabeležio impozantni rast profita i broja putnika. Postao je treći u Evropi, 11 u svetu.

Samo 10- 12 sati pre terorističkog napada ništa nije nagoveštavalo da će se te večeri desiti tragedija. Obezbeđenje je bilo standardno. Na prilazu aerodromu naoružana policija, na ulazu skeneri, obezbeđenje u civilu. Gužva velika za rano jutro, ali zanemarljiva za standardu sliku „Ataturka”. Putnici svih nacionalnosti, puni kafići, restorani, prodavnice… Desetak sati kasnije, slika je bila potpuno drugačija.

U poslednjih godinu dana u nizu terorističkih napada u Turskoj, prema podacima AP, poginulo je 250 ljudi. U svetu su najviše odjeknuli napadi u Istanbulu i Ankari, ali su oni postali svakodnevica u jugozapadnom delu Turske, gde poslednjih meseci traje pravi rat turske vojske i terorista PKK („Kurdistanska radnička partija”). Iz PKK su nastali i „Kurdski sokoli slobode” koji, za razliku od PKK koja napade bazira na vojsku i policiju, ne preza od napada na civile. Preuzeli su odgovornost za martovski napad u Ankari u kome je poginulo 35 ljudi. Tu je i ISIL, čija tri pripadnika, državljana Rusije, Uzbekistana i Kirgistana Turska smatra odgovornim za napad na „Ataturk”.

Ruske sankcije zbog obaranja borbenog aviona prošlog novembra i drastičan pad broja turista ozbiljno su pogodili tursku ekonomiju, ali je u prvom kvartalu ove godine BDP ipak porastao za 4,8 odsto. Minimalne penzije su 400, prosečna plata oko 800 evra. Nezaposlenost, međutim, nikad veća -11 odsto. Ako sa tradicionalno pričljivim Turcima pokrenete osetljive, ekonomske i političke, teme, vrlo verovatno ćete dobiti odgovore koji će vam zvučati strašno poznato. „Kriza, nema para”, a prodavnice pune. „Vlada ne valja, Erdogan gleda samo sebe, za narod ne brine”, a njegova AK partija dobija sve izbore u poslednjih 14 godina. Mnogi smatraju da je za probleme sa kojima se Turska suočava kriva međunarodna zajednica, Zapad, Rusi ili i Zapad i Rusi. „Mnogima u svetu ne odgovara jaka Turska, koja vodi svoju politiku. Zato pokušavaju da destabilizuju našu zemlju”, objašnjava nam univerzitetski profesor u Ankari, koji ne spada u ljude koji nasedaju jevtinoj propagandi.

Ima i drugačijih mišljenja. Baha Gungor, nekadašnji urednik redakcije na turskom nemačkog radija DW smatra da je glavni krivac predsednik Redžep Tajip Erdogan. „Posle 14 godina Erdoganove vladavine Turskoj preti močvara rata i terorizma, baš kao u celom bliskoistočnom buretu baruta. Erdoganu bi bilo pametno da momentalno prestane da se kočoperno razračunava s kritičarima i da umesto toga dela u skladu sa evropskim vrednostima. Time, kao uostalom i svuda u svetu, neće potpuno nestati opasnost od terorističkih udara. Ali bliža saradnja s Evropom, makar bi ponudila nadu da će raspoloženje u Turskoj postati bolje i da će prestati podele u narodu koje nikome ne donose dobra”, smatra Gungor.

Komentator turskog Hurijeta Semih Idiz zamera Erdoganu i AKP da su svojom spoljnom politikom Tursku saterali u ćošak i izolovali. Upozoravajući da Turska ne može sama da se bori protiv terorizma, već da taj međunarodni problem zahteva blisku saradnju cele međunarodne zajednice, Idiz ocenjuje da je normalizacija odnosa Turske sa Rusijom i Izraelom „dobra za zemlju” i da će bez sumnje uskoro uslediti i poboljšanje odnosa sa Egiptom, kao i realističnija politika prema Siriji. „To je jedini put kojim Turska može da povrati svoj međunarodni uticaj”, ubeđen je Idiz.

Na spoljnopolitičkom planu čini se da Turska pravi pragmatičan zaokret. U tek nekoliko dana, počela je normalizacija odnosa sa Rusijom (nakon Erdoganovog pisma Putinu, za koje se još ne zna da li se „izvinio” ili je „samo” izrazio žaljenje), postignut sporazum sa Izraelom, najavljeno otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa EU. Dilema je kako će Erdogan ovakav zaokret u spoljnoj politici, objasniti svojoj javnosti i simpatizerima? Vodeća opoziciona CHP (Republikanska narodna partija) oštro kritikuje ove spoljnopolitičke poteze. Sa uslovima sporazuma sa Izraelom ne slaže se humanitarna organizacija IHH čiji su brod na putu za Gazu, 2010. godine, presreli izraelski specijalci i ubili 10 ljudi, zbog čega je došlo do prekida odnosa između nekada bliskih saveznika Ankare i Tel Aviva. Erdogan je, međutim, do sada bezbroj puta pokazao da je lukav političar koji uspešno pliva u mutnim turskim političkim vodama.

Da nije bilo napada na aerodrom „Ataturk” bila bi ovo uspešna nedelja za Tursku. Kako ga je bilo i pošto je poginulo više od 40 ljudi, građanima ove zemlje normalizacija odnosa sa Rusijom i Izraelom, kao i otvaranje novih poglavlja sa EU, slaba su uteha.

„Islam na Balkanu”

U Ankari je nedavno održana međunarodna konferencija i promocija zbornika radova autora raznih oblasti, profesora, istraživača iz 14 zemalja „Islam na Balkanu: Nada koja nije nestala” (Islam in the Balkans: Unexpired Hope).

Međunarodnu konferenciju i istraživanje koje je trajalo godinu i po, podržala je Turska razvojna agencija (TIKA), a šef projekta je profesor istorije dr Muhamed Savaš Kafkasiali. Na konferenciji su učestvovali predstavnici Vlade Turske, zvaničnici više balkanskih zemalja, kao i predsednik Dijaneta, (Uprave za verska pitanja) Turske Mehmed Gormez, faktički verski poglavar turskih muslimana. Predsednik TIKE Serdar Čam je, u uvodnom govoru, upozorio na patnje u današnjem svetu, opasnost od radikalizma i konflikata na Balkanu i na pogrešno tumačenje islama i „islamskog” terorizma. ”Balkan je bio biser Osmanske imperije, u kome su različiti narodi, jezici i religije živeli zajedno. U osmanskoj arhitekturi gradova je vidljivo, da su crkve, džamije  i sinagoge sagrađene jedan pored druge. To nije moguće videti nigde drugde. Četvrtina stanovništva Balkana su muslimani i deo su budućnosti Balkana”, istakao je Čam.