Izborni neredi u Gabonu, koji su izbili nakon objavljivanja rezultata nedavnih predsedničkih izbora ne jenjavaju. Vojska i policija se sukobljava sa nezadovoljnicima. Ima i mrtvih.
Naime, izborna komisija proglasila je pobednikom izbora Alija Bonga, sina preminulog predsednika Omara Bonga, koji je vladao zemljom, punih 42 godine, od 1967. Njegovi protivkandidati su većinom bili ministri u doba prethodnog predsednika. Konzulat Francuske, koju protivnici Bonga optužuju da je podržavala njegov izbor je zapaljen. Oko desetak hiljada Evropljana, većinom Francuza, koji rade na naftnim bušotinama zarobljeni su u svojim kućama ili zaštićenim zonama. Uveden je i policijski čas, dok u rafovima prodavnica nema namirnica.
Uslovi života u Gabonu su i do izbijanja nereda bili vrlo teški. Nezadovoljstvo stanovništva je veliko. Iako je Gabon bogat sirovinama: naftom, uranijumom, magnezijumom, retkim drvetom, iako ima BNP po stanovniku oko 8.500 evra, bogatstvo zemlje je skoncentrisano u rukama manje od dva odsto stanovništva, prosečan vek je 53 godine, preko osam odsto odraslog stanovništva boluje od side.
Ministar spoljnih poslova Francuske, Bernar Kušner izjavio je da će Francuska zaštititi svoje građane ako se ukaže potreba. Francuski padobranci su već gušili nerede u Gabonu 1964. u doba predsednika Leon M’Ba 1990. u doba Omara Bonga. Prvi predsednik M’Ba se pred sticanje nezavisnosti 1960. zalagao da Gabon postane jedan od departmana Francuske, poput Gvadelupea ili Martinika. Sa nezavisnošću potpisan je sa „velikom sestrom“, kako je M’Ba nazivao Francusku, „ugovor o kooperaciji“ koji je Francuskoj davao prioritet u snabdevanju uranijumom, naftom i drugim strateškim sirovinama. Po smrti M’Ba, 32-godišnji Omar Bongo postaje predsednik. U njegovom izboru je imao značajnu ulogu predsednik De Gol. Gabon je ostao vrlo blizak Francuskoj. Omar Bongo je imao bliske veze sa svim francuskim predsednicima: De Golom, Pompiduom, Žiskar D’Estenom, Miteranom, Širakom i sadašnjim Sarkozijem. Najbolje je odnos Gabona i Francuske okarakterisao sam Omar Bongo: „Bez Francuske mi smo automobil bez šofera, Francuska bez nas je auto bez goriva“.
Francuski novinar Pjer Pean 1983. u knjizi „Afrički poslovi“ optužuje da Gabonom upravlja sprega politike, nafte i tajnih službi. Levičarska štampa optužuje francuske političare za veze sa Gabonom, čiju vlast su podržavali da bi za uzvrat dobijali čak i finansijsku pomoć za svoje kampanje. Pri tome prećutkuju da je socijalista Miteran, bio najduže predsednik (14 godina) i da je u njegovo vreme predsednik vlade, takođe levičar, Mišel Rokar, slao padobrance da spasavaju vlast Omara Bonge.
Nema se utisak da Ali Bongo ima podršku Francuske kakvu su imali Leon M’Ba i Omar Bongo. Predsednik Sarkozi se zalagao za prekid sa Francuskom post-kolonijalnom politikom u Africi. Čak iako Ali ostane na mestu svog oca, očito je era Bongo, završena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.