Pogađa iz svih pozicija, promašuje retko. Ima samo 19 godina, košarkaš je Novog Pazara, zove se Valid Hadžerić. Visok 190 cm, igra na poziciji beka šutera, i samo nekim čudnim spletom okolnosti neće postati košarkaš o koga će se otimati najpoznatiji naši klubovi. Kada vam treneri doziraju minutažu, na parket ubacuju postepeno da ne biste pregoreli u vatri igre, sasvim je izvesno da će znanje i kvalitet u pravom trenutku doći do izražaja. To se dogodilo mlađanom Validu Hadžeriću.
Kao 16- godišnjak uskočio je u seniorski sastav Novog Pazara, među dvanaest privilegovanih. Sedeo je strpljivo na klupi i čekao šansu. Retko je ulazio na parket, ali svaki ukazani sekund znao je da iskoristi. To je potvrdila naredna sezona. Igra istovremeno za juniorski i seniorski sastav. Povratak u Novi Pazar izvanrednog košarkaša Fahrudina Đulovića poklapa se sa uzletom Hadžerića. Igrač- trener Đulovićpoklanja mu mnogo pažnje, tako da vrlo brzo golobradi klinac stiže do prve petorke najboljeg tima Novog Pazara. Na terenu provodi 15- 20 minuta. Od tada je prošlo skoro dve godine. Promenilo se mnogo toga, najviše kvalitet igre i vreme provedeno u igri.
Danas Hadžerićsamo ako nakupi pet ličnih grešaka na terenu nije tokom svih 40 minuta utakmice. Povreda najboljeg novopazarskog košarkaša Đulovića do koje je došlo pre više od mesec dana, značila je i prebacivanje dobrog dela odgovornosti na mlađana Hadžerićeva leđa. Za sada breme odgovornosti lagano nosi. Njegovo najjače oružje je skoro do savršenstva izgrađen šut za tri poena. Tokom ovog razgovora imponovao je svojom staloženošću. Onakav kakav je na terenu, takav je i pred diktafonom, miran, precizan, plus rečit. Da ne poverujete da mu je ovo prvi intervju koji daje nekom mediju.
n Pohvale na račun tvoje igre stižu sa svih strana. Lepo za oko izgleda tvoj izbačaj lopte prilikom šuta iza linije 6,25, doživljaj je još kompletniji kada lopta resko pocepa mrežicu koša. U čemu je tajna tog šuta?
– Onog trenutka kada je došlo do Đulovićeve povrede morali smo u hodu da menjamo stil igre. Njegovo izostanak trebalo je nekako nadomestiti, mada je to skoro nemoguće. Dobio sam potpunu slobodu u igri. Većinu akcija završavam, što znači da se u mene ima ogromno poverenje. Naravno, i dalje čvrsto stojim na zemlji, znam da će biti uspona i padova. Svestan sam, sve sad zavisi od mene. Nema tajne u šutu za tri poena. Težim košarkaškom savršenstvu, onakvom kakvo postoji u nekim mojim zamislima. Posle svakog treninga ostajem u dvorani trideset minuta tokom kojih radim isključivo na šutu za tri poena. Rezultati dopunskog rada su očigledni. Jasno da nije bilo očinskih saveta trenera Bojkovića i slobode koju mi daje u igri, bio bi to Sizifov posao. U poslednje dve utakmice, pre mini pauze, pogodio sam petnaest trojki uz odličan procenat šuta. Ne bi trebalo zaboraviti da smo za protivnike imali dva vodeća kluba Prve srpske lige – Zapad, Šabac i Jagodinu. Šapcu sam ubacio osam, Jagodini sedam trojki postigavši na toj utakmici ukupno 37 poena. Imam fenomenalnu saradnju sa saigračima Latifovićem, Eminbegovićem, Škrijeljom i ostalima. Među nama nema zavisti, što je još jedan od razloga , vrlo bitnih, mojih dobrih igara u poslednje vreme.
n U Jagodini, to nije prvi put, kao tim ste se vratili u igru i pored toga što je rival u jednom trenutku imao skoro nedostižnu prednost. Otkud ta nestalnost u igri, padovi i usponi, tokom utakmice?
– Krajnji rezultat svake utakmice zavisi isključivo od nas. Ekipa uvek daje poslednji atom snage na terenu, da ne kažem da ostavljamo srce tokom svih četrdeset minuta trajanja utakmice. Možda je jedini razlog takvih naših igara mladost ekipe. Kad dovoljno sazrimo, nadam se daće nam i forma biti konstantnija. Neki posmatrači su mišljenja da je sve povezano sa našim mentalitetom. U Jagodini smo gubili, u jednom trenutku, trinaest poena razlike, i vratili se u ritam utakmice kada je to malo ko očekivao. Čak smo i poveli i žao mi je što utakmicu nismo dobili, jer smo imali priliku za trijumf. Bila je to u mojoj dosadašnjoj karijeri najkompletnija utakmica koju sam odigrao. Godili su mi komplimenti koje sam još tokom utakmice dobijao od direktnog čuvara, bivšeg prvoligaškog igrača Radmanovca. Na parketu sam proveo svih četrdeset minuta. Više od 37 postignutih poena pamtiću, četiri skoka u napadu, rampu koju sam, doduše iza leđa, udario protivničkom centru visokom 210 cm, jer to do sada nije bila karakteristika kojom sam se isticao tokom igre. Uveren sam da nije bilo umora od dugog puta i prestrogog kriterijuma suđenja rezultat bi bio mnogo povoljniji, pobedili bismo Jagodince. Naši vodeći igrači napustili su igru daleko pre isteka četrdesetog minuta, zbog pet ličnih grešaka. Pamtiću i utakmicu protiv Smedereva na našem parketu. Tokom meča gubili smo sedamnaest poena razlike. Dobar deo publike napustio je dvoranu, na žalost nisu videli kako se Feniks diže iz pepela. Obećavam našim pristalicama da ih u nastavku prvenstva očekuje manje dramatičnih završnica.
n Polako postaješ interesantan drugim, većim klubovima. Nije rano da se razmišlja o velikoj košarkaškoj sceni.
– Većsam bio na probi u sarajevskoj Bosni i beogradskoj Vizuri. Međutim, dogodio mi se veliki maler. Imao sam težu povredu levog skočnog zgloba. Dva meseca sam proveo na rehabilitaciji, nakon operativnog zahvata. U to vreme, velike ambicije koje sam imao, nekako su odjedanput splasnule. Kao da sam izgubio volju za igranjem. Vratio sam se još orniji i spremniji, najviše zahvaljujući divnim ljudima, treneru Bojkoviću i Fahrudinu Đuloviću. Tada, kao i na početku karijere uz mene su bili, hrabrili me i ulivali neku nadljudsku snagu, otac i stariji brat. Oni predstavljaju snažan životni i sportski oslonac, znaju da pohvale i kritikuju. Najbitnije je da im verujem, jer znam da mi žele dobro. Voleo bih, kako njima, tako i sebi i da ispunim želju i zaigram za neki veliki klub. U snovima mi je samo Partizan, klub za koji navijam od detinjstva. Mada, čast je igrati za svaki klub koji se takmiči u Jadranskoj ligi.
n Imate samo reči hvale za trenera Bojkovića i kapitena tima Đulovića. Čime su te toliko osvojili?
– Jednostavnošću, neposrednošću i dobrotom. Veliki su u svom poslu, još veći su kao ljudi. Za moj očiti košarkaški napredak Bojkovićeve zasluge su ogromne. Igri u odbrani skoro da nisam pridavao nikakvu pažnju. Taj, vrlo važan, segment košarkaške igre podigao sam na solidan nivo, najviše zahvaljujući treneru. Shvatio sam da je bitno, ali ne i najbitnije puniti protivnički koš. U vreme juniorskih dana gledao sam samo kako rešetati protivnički koš. Nikada neću zaboraviti utakmicu protiv Trepče iz Kosovske Mitrovice na kojoj sam postigao 55 poena. Danas, gledam kako da budem uspešan i u ostalim košarkaškim parametrima. Nišanske sprave su dobro naštelovane, ali mi prijaju pohvale po kojima sam vidno napredovao i u ostalim košarkaškim elementima. Za to najviše dugujem, pored trenera Bojkovića, kapitenu Đuloviću. On je jedan od mojih košarkaških uzora. Njegovi saveti zlata vrede. Mnogo je postigao, iskustva nakupio igrajući u Sloveniji, Nemačkoj, Partizanu i Ergonomu. Želja mi je da ga jednog dana dostignem. Kada je on deo ekipe, sve je nekako lakše. Uliva svojim preciznim šutom i stabilnošću u igri samopouzdanje svim ostalim igračima. Protivničke ekipe su upoznate sa njegovim kvalitetima, tako da je često tokom utakmice udvojen. On te situacije nesebično koristi da asistira ostalim igračima. Na taj način, i sam sam, postigao gomilu koševa. Moj pravi košarkaški uzor je, naš proslavljeni reprezentativac, Saša Đorđević. On je ,“krivac“ što na dresu nosim desetku. Pratim i NBA ligu, najviše zbog fenomenalnog Vinsa Kartera. Dosta toga sam pokupio prateći njegove pokrete i kretnje na terenu.
n U jednom momentu Novi Pazar bio je na čelu srpskoligaškog karavana. Tim je i dalje u vrhu tabele. Može li se i kako do Prve B lige?
– Šteta je što će samo jedna ekipa od naredne sezone igrati u B ligi. Neizvesno, najverovatnije i dramatično, biće do poslednjeg kola. Četiri tima potpuno ravnopravno konkurišu za prvo mesto. To su Jagodina, Šabac, Smederevo i Novi Pazar. Mnogo toga ovisi o startu drugog dela sezone, koji počinje 24. januara. Raspored nam ne ide na ruku, jer u prva dva kola gostujemo. U Požegi protiv Sloge realno je nadati se pobedi. Nakon tog susreta očekuje nas ,“kvalifikaciona“ utakmica u Smederevu protiv direktnog rivala u borbi za titulu. Posle tog susreta biće mnogo jasnije sa kakvim ambicijama ćemo ući u naredne okršaje. Lično, voleo bih da održim nivo igre iz prošle godine.
Ništa bez diplome
Mlađani košarkaš Valid Hadžerić rođen je 18. juna 1989. godine, student je prve godine Fakulteta za sport u Novom Pazaru. Želja mu je da studije uspešno privede kraju, jer smatra da bez diplome visokoškolske ustanove nikada neće biti kompletna ličnost. Slobodno vreme provodi u društvu devojke Munire Muderizović, učenice druge godine novopazarske Gimnazije, ali i sa najboljim drugarima Semirom i Albinom posećujući najpoznatije kafiće u gradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
