Desimir Tošić (1920-2008): Deset godina posle

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Izvanredno zanimljvo i informativno. Nivo razumevanja Desimira Tosica je bio izvan mentalnog i patriotskog dosega bilo koje vladajuce strukture u Srbiji.
   Samo, u srpskom jeziku, bilo koje epohe, nista se „intencionalno“ ne „generira“. Mozda se „namerno stvara“? Imate samog Tosica i njegov jezik kao uzor. Zasto se ne drzati jezika koji je razumljiv citavoj publici, ako zelite da vam tekst ima obrazovnu funkciju?

2. Kako to da su Srbi gubitnicki narod,ovo nesto nije uredu

3. Tošić je pripadao malobrojnoj intelektualnoj i republikanskoj srpskoj i jugoslovenskoj emigraciji. Za razliku od 90 posto gibaničarske, šajkačke i klero-monarhističke emigracije, folklornog nacionalizma i kafanskog patriotizma, polupismene, nesposobne da nauči jezik sredine u kojoj se našla …
   ovakvu kvalifikaciju je mogao da napise neki „izdanak“ da ne upotrebim mnogo adekvatniji izraz komunisticke ili ljoticevske orijentacije. Sramota!
   Sta je to ta „srpska i(li) jugo elita“ u Londonu tako znacajno postigla i ostavila u amanet. Veliko nista! Pamte je samo oni koji su se ponekad ogrebali za neku funtu ili veceru i druzili sa tzv „intelektualnom elitom“.
   Dosadasnji rezultat te i takve „elite“ vidljiv je na svakom koraku izuzev onima koji zive neku svoju iluziju. Dosta je i ovoliko mada bih mogao mnogo sto sta jos da napisem i o njima i njihovim „izdancima“.

4. „Tošić je pripadao malobrojnoj intelektualnoj i republikanskoj srpskoj i jugoslovenskoj emigraciji. Za razliku od 90 posto gibaničarske, šajkačke i klero-monarhističke emigracije, folklornog nacionalizma i kafanskog patriotizma, polupismene, nesposobne da nauči jezik sredine u kojoj se našla…“ Ovakvu kvalifikaciju srpske emigracije u UK mogao je samo neko iz komunisticke ili ljoticevske „elite“ da napise. SRAMOTA!
   Iako sam bio jedan od retkih (manje od 500) pretplatnika „Nase reci“ mogu slobodno da kazem da ta nazovi intelektualna londonska elita niti je nesto postigla u svom zivotu niti je bilo sta ostavila u amanet. Rezultat – veliko nista! Kao uostalom i sva ta „intelektualna elita“ u Srbiji. Rezultati su nam svima vidljivi izuzev onima koji jos uvek „zive“ neke svoje iluzije.

5. Odlican clanak. Bas tako sam i ja video i cenio Desimira. Imao sam cast da ga upoznam u Parizu pored Bogoljuba Kocovica, Dragana Pavlovica, Vaneta Ivanovica, Vlaste Stojanovica, Marka Krstica, Dragosa Keseljevica, Adila Zulfikarpasica, Luja Dalmasa i drugih koje sam sretao u okviru casopisa DIJALOG i BALKAN-INFO.

6. Ђорговићу у Србији нико не ваља. Како је могуће у исти кош стрпати: Србију пре 1914, Карађорђевиће, политичаре између два светска рата, Љотића, Недића, „гибаничаре“ (да ли је и Слободан Јовановић у лондону јео гибаницу, све са шајкачом на глави?), усташе, комунисте, СПЦ, Тита и Аркана? Испаде да је једина позитивна личност у нашој новијој историји Латинка Перовић, бивши секретар ЦК СК Србије. Легитимно је бити републиканац. Али шта ако на изборима победи неки екстремиста, па прода победу, као што је то „Војвода“ урадио 1997.? Монархија је у том погледу боља. Јер, ако краљ полуди, Скупштина следећег по рангу из Краљевског дома проглашава за новог краља. Човече, откриј се. Чији си и за кога си? Ако си солипсиста, свака ти част!