Norvežani su juče glasali na parlamentarnim izborima od kojih se očekuje veoma tesna borba između premijerove Laburističke partije i desničarske opozicije. Jens Stoltenberg, koji je na mestu premijera od 2005, naglašava svoj uspeh u vođenju Norveške tokom perioda ekonomske krize. Peti po veličini izvoznik nafte u svetu, Norveška nije u velikoj meri bila pogođena efektima krize, a beleži i najnižu stopu nezaposlenosti u svetu.
Njegov glavni rival je Siv Jensen, liderka desničarske Progresne partije. Ona zagovara platformu nižih poreza i oštrije politike prema imigrantima. Norvežani, koji plaćaju najveće poreze na planeti, imaju visoke zahteve kada je reč o radu javnih službi i često se žale na duge iste čekanja u bolnicama i loše puteve.
S druge strane, mnogi birači izjavljuju da su umorni od visokih poreza i politike otvorenih vrata prema azilu, dakle sve ono što je do sada zagovarala Stoltenbergova crveno-zelena koalicija koju čine laburisti, socijalisti i agrari.
„Vlada je pod veoma jakim pritiskom, a vladajućoj koaliciji preti da izgubi većinu u parlamentu“, kaže Arni Strand, politički urednik u listu Dagsavisen. Predviđanja su da mogući zaokret ka desno u parlamentu neće i nužno označiti kraj vladanja Stoltenberga, čija je Laburistička partija dominantna na norveškoj političkoj sceni tokom proteklih šest decenija. To je i razlog, prema mišljenju analitičara, što su četiri glavne desničarske partije u nekoj vrsti haosa.
Progresna partija se pojavljuje kao najglasnija u lancu ozlojeđenih zbog vladine politike prema imigraciji, porezima i drugim spornim pitanjima. Liderka partije Siv Jensen zagovara i smanjenje poreza i povećanje izdataka za puteve i bolnice preko novca od nafte, koji je sada uglavnom rezervisan za penzije. Analitičari upućuju da je malo verovatno da će njena partija biti u poziciji da vlada iako desničarske partije osvoje većinu glasova pre svega zbog nedostatka jedinstva među opozicijom.
„Najveća linija podela u norveškoj politici nije više između konzervativaca i laburista, već između progresne partije i svih drugih“, kaže Hana Mart Narud, profesor političkih nauka na univerzitetu u Olu. Dok se opozicija svađa, Stoletenerg je pokazao da je u stanju da se izdigne iznad tih rasparava, što je demonstrirao nedavni produkt njegove vlade, uključujući i zakon koji dozvoljava brak između pripadnika dva ista pola i dnevna nega za decu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
