Sažet, pa ipak začudno detaljan portret svoje majke, kojoj su istorija i životne okolnosti gotovo izbrisale identitet, predstavlja nobelovac Peter Handke u knjizi “Nesreća bez želje”, koji je nedavno objavila “Laguna”, u prevodu Žarka Radakovića.
Njegova majka bila je nevidljiva žena. Celog života, koji je zahvatao nacističku eru, rat i posleratnu potrošačku ekonomiju, borila se da ne pokazuje osećanja, samo da bi stigla do strašnog zaključka: “Uopšte više nisam ljudsko biće”. U nesreći obično postoji želja da se iz nje izađe, dok je nesreća Marije Handke bila totalna, nesreća bez želja, koja ju je mogla odvesti jedino ka samoubistvu.
U 51. godini ubila se prekomernom dozom tableta za spavanje. Nekoliko nedelja po njenoj smrti, Peter Handke počinje da beleži ono što zna, ili misli da zna, o svojoj majci, da ispisuje stranice o njenom životu i smrti pre nego što ga prevladaju “krajnja potreba za saopštavanjem i krajnja onemelost”. Pa ipak, iskustvo neizrecivog, koje označava tugu i ljubav, leži u srcu ove kratke i duboko potresne knjige, možda najboljeg dostignuća velikog savremenog pisca.
„Handkeovo remek-delo. Sažet, pa ipak začudno detaljan portret majke, kojoj su istorija i životne okolnosti gotovo izbrisali identitet“, beleži, između ostalog, kritičar u “Njujork rivju of buks” povodom ove knjige.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.