Dete palo sa prozora vrtića, svi ćute, a nikome ništa nije jasno: Ko treba da proceni da li je predškolska ustanova bezbedna?

Da li je Predškolska ustanova Rakovica imala dozvolu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu da upiše decu u vrtić „Trčuljak“ iako nije posedovao validnu dozvolu za rad, odnosno rešenje o verifikaciji, pitanje je na koje za Danas ne odgovaraju ni iz pomenute predškolske ustanove, ni iz Sekratarijata.

Takođe, ni iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na naše pitanje jesu li znali da je ovaj vrtić radio i da li je sa tim bio upoznat nadležni sekretarijat.

Predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Bosiljaka Jovanović tvrdi ono što su Danasu u nezvaničnim razgovorima mnogi kazali – da je nemoguće da početak rada vrtića bez svih potrebnih dozvola bude odluka samo jedne osobe.

Ovo je samo jedno od pitanja koje smo uputili direktorki Predškolske ustanove Rakovica Radmili Aranđelović koja slovi za iskusnog rukovodioca, čak jednog od najboljih, kako to tvrde nadležni u nezvaničnim razgovorima.

A umesto odgovora iz PU Rakovica dobili smo mejl sa porukom da je direktorka u subotu gostovala u jutarnjem programu TV Prva i odgovorila na većinu pitanja koja nas interesuju, te su nas uputili da pogledamo prilog.

Aranđelović u pomenutom prilogu tvrdi da je do nezgode došlo zbog propusta vaspitačice i trenutka njene nepažnje, a ne zbog toga što vrtić nije imao verifikaciju.

Ona je rekla da je proces verifkacije započeo pre nekoliko meseci i da se čeka papir, a na pitanje voditeljke da li bez njega vrtić sme da radi, Aranđelović je kazala da objekat ispunjava uslove da deca u njemu borave.

– Mi smo procenili da je dobro da rasteretimo sve ostale vrtiće…tu kuću smo uzeli u zakup da bismo obezbedili bilo kakav vrtić na Miljakovcu 3, jer naselje nije imalo nijedan vrtić. Ja sam dugo direktor i sve naše službe su procenile da vrtić ispunjava uslove, samo smo čekali papir. Do ovog slučaja nije došlo zbog samog objekta nego zbog propusta jedne iskusne koleginice – navela je Aranđelović, ne precizirajući ko je tačno dao „zeleno svetlo“ da vrtić može da se otvori.

Direktorka je kazala da je 65 dece upisano i da „nijedan roditelj za ovih par meseci nije rekao ovo nije bezbedno“, a na opasku voditeljke da nije posao roditelja da to procenjuje Aranđelović se nadovezala:

– Kao ni ljudi koji tu rade, kao ni ja kao direktor ustanove, prosto tu sam, stojim za sve, prosto je tako – rekla je ona.

U celoj priči osim upadljivog ćutanja nadležnih mnogo toga je nejasno, pre svega zašto objekat koji nema validnu dozvolu za rad nije zatvoren. Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na ovo pitanje.

Ministarstvo je u petak saopštilo da zbog toga što vrtić nije imao potrebno rešenje o verifikaciji postoji osnov za razrešenje direktora, te da će prosvetna inspekcija naložiti izvršenje odgovarajućih mera i preduzimanje odgovarajućih radnji prema zaposlenom, kao i prema direktoru Ustanove.

Koje su mere naložene, ko će i na koji način biti sankcionisan zbog propusta, takođe su pitanja koja su ostala bez odgovora. Uključujući i pojašnjenje koje će to najavljene provere uraditi u narednom periodu kako se ovako nešto ne bi više desilo.

„Trčuljak“ nije na spisku objekata koji rade u sklopu Predškolske ustanove Rakovica, a sam izgled obdaništa koje je smešteno u privatnoj kući, mnoge je asocirao da je reč o privatnom vrtiću.

Na sajtu Ministarstva prosvete postoji obaveštenje o načinu verifikacije privatnih predškolskih ustanova, kao i spisak onih koje su verifikovane.

Pitali smo nadležne ko proverava da li objekti predškolskih ustanova zadovoljavaju propisane standarde, pa i one koji se tiču bezbednosti. Ni taj odgovor nismo dobili.

U 2019. godini usvojen je nov Pravilnik o bližim uslovima za osnivanje i početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove u kome piše da se „jaslice koje obuhvataju mlađi jasleni uzrast (od šest meseci do dve godine) u okviru objekta lociraju u prizemlju zbog evakuacije“.

Kako je onda moguće da deca jaslenog uzrasta u „Trčuljku“ budu na spratu, odakle je dete ispalo kroz prozor?

U Pravilniku stoji i da „prozori u visini od 1,10 metra od poda moraju biti zaštićeni, a način otvaranja bezbedan za rukovanje“.

Na slikama prozora vrtića koje su mnogi mediji objavili kao mesto sa kojeg je dete palo, ne vidi se da je postojala bilo kakva zaštita.

Za razgovor je bila otvorena samo predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Bosiljka Jovanović, koja podseća da su mnogo puta argumentovano i dobronamerno ukazivali da do sličnih nemilih događaja može da dođe, ali da su zbog toga trpeli pritiske, naročito od odgovornih iz Ministarstva prosvete da obmanjuju javnost i da preteruju.

– Od svega ovoga najvažnije je da je dete stabilno. Uloga sindikata je da zaštiti svoje članove. Bezbroj puta smo naglasili da nećemo dopustiti da se na kraju sve prelomi preko neposrednih izvršilaca. Postoje ozbiljni problemi prilikom verifikacije predškolskih ustanova koje su pod pokroviteljstvom države, koje su namenski građene, a ne rade, jer nemaju dozvolu za rad. Pritom mnogi adaptirani, nenamenski građeni objekti rade nesmetano – poručili su iz sindikata.

Napominju da su o situaciji na terenu, odnosno brojnom stanju dece u vrtićkim grupama i uslovima rada upoznati i nadležni sekretarijat, školske uprave, a samim tim i Ministarstvo prosvete, te da neposredni izvršilac nema uticaja ni na broj upisane dece, niti na uslove rada.

– To nije odluka, ni odgovornost samo jedne osobe – navode iz sindikata.

Dragana Soćanin, iz Udruženja „Roditelj“ kaže da je situacija u vrtićima ista godinama: manjak zaposlenih i veći broj dece od dozvoljenog i očigledno nedovoljan broj objekata.

– Posledice toga su takve da se razni, veći ili manji, incidenti sporadično dešavaju. U takvim okolnostima je teško zaposlenima, to stoji. Međutim, što se ovog konkretnog slučaja tiče, očigledno je da prostor nije bio dovoljno obezbeđen. Apelujemo na nadležne da svaki vrtić mora da ima ogradu koja se zatvara bravom koja je van domašaja dece ili se zaključava dok su deca u vrtiću i dvorištu – ističe Soćanin.

Ona napominje da, bez obzira na kom su deca spratu, prozori treba da imaju zaštitu i da mere bezbednosti treba da se primene i na druge stvari: radijatori i druga grejna tela moraju da imaju zaštitu, kao i svi oštri delovi nameštaja, ormani i police treba da su pričvršćeni za zidove, izvori struje treba da su van domašaja i dodatno obezbeđeni.

– Mora da postoji jasan pravilnik koji uređuje bezbednost dece u prostoru u kom borave i to treba da se odnosi podjednako kako na državne, tako i na privatne ustanove. Postoji Pravilnik o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove koji uređuje i sva bezbednosna pitanja, iako recimo, ne vidim da se eksplicitno navodi da prozori treba da imaju rešetke, osim što nalaže da „prozori u visini od 1,10 m od poda moraju biti zaštićeni, a način otvaranja bezbedan za rukovanje“ – kaže Soćanin.

Roditelji nemaju izbora

– Činjenica je da nam treba više objekata, međutim, kada se vrtić otvara u objektu koji nije građen po ovoj nameni, očigledno je da se mnogo toga mora usaglasiti sa ovim pravilnikom. U tom smislu, ne bi trebalo imati poverenja u objekat koji nije adekvatno obezbeđen. Roditelji jednostavno nemaju izbora i upisaće decu jer moraju i tamo gde dobiju mesto. Ne mogu oni da proveravaju da li objekat ima dozvolu za rad. Međutim, ukoliko primete da nešto nije bezbedno trebalo bi to i da prijave. Sve te mere bezbednosti iziskuju i dodatne troškove, to je jasno, ali ulaganje u bezbednost nema cenu – poručuje Dragana Soćanin.