Deveti mart – simbol otpora, građanskog rata, terora ili neuspeha

Na godišnjicu devetomatovske pobune građana i masovnih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića, list Danas je pre dvadeset godina objavio analizu simbola koji se mogu dovesti u vezu sa ovim značajnim datumom novije istorije – „deveti mart, simbol otpora, građanskog rata, terora ili neuspeha“.

Deo epiloga građanskog bunta su dve smrti, srednjoškolca i policajca, desetine teško i stotine lakše povređenih demonstranata, tenkovi na ulicama prestonice.

„Slobo, Sadame“ gromoglasno je odjekivalo na platou ispred Narodnog pozorišta tog sunčanog i vetrovitog dana, sa čijeg su se balkona predstavnici opozicije obraćali okupljenim demonstrantima, izvestili su reporteri Danasa.

Na proteste je pozvao SPO, plakatima na kojima je bezazleno stajalo „mirne demonstracije za slobodu informisanja“.

Kako se navodi, u tom trenutku ohrabreni uspešnom otporu policije okupilo se više od 150.000 ljudi, a napeta situacija je pretila da eskalira u nasilje velikih razmera.

„Predsednik Republike ima pred sobom dva tasa, na jednom su vaši životi, životi mnogih milicionera (jer čujem da su u okršaju naši momci zarobili automatso oružje) – na tom tasu je toliko života, sloboda Srbije, mir, čast, a na drugom je samo pet ostavki i jedan demanti. Neka predsednik Republike odluči šta će, ja sam odlučio: vodiću vas na Televiziju rešen da poginem!“, rekao je predsednik SPO, Vuk Drašković.

List Danas je preneo da se okupilo šaroliko društvo srpskih opozicionara, ali su svi bili jedinstveni u zahtevima upućenim režimu.

Tražene su ostavke direktora i urednika u tadašnjoj Televiziji Beograd, Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i demanti SPO na komentar Slavka Budihne o SPO kao Tiđmanovom projektu.

„U poslednjih pedeset godina komunističke strahovlade kod nas je izniklo nakazno drvo neslobode. I sve dok se sa njega kostreše i ne otpadnu sluganjarstvo i laž, mi ćemo to drvo lomiti, lomiti i na kraju ga polomiti“, rekao je Borislav Mihajlović Mihiz.

Novinar Danasa je dodao da će ova rečenica kasnije biti falsifikovana kao poziv na vandalizam.

Posle ispaljivanja suzavca na gomilu, počinje neredi na trgu koji će trajati čitav dan, sve do izlaska tenkova iz beogradske kasarne 4. juli na ulice.

Pri izlasku iz Skupštine Srbije uhapšen je Vuk Drašković, a predsednik republike se obratio javnosti rečima: „Snagama haosa i bezumlja Srbija se mora suprotstaviti svim ustavnim sretstvima“.

Tog devetog marta 1991. godine i danima koji su usledili desile su se scene koje će se, predviđao je autor teksta, preseliti u nezaborav.

„Redovi za prvi broj Borbe smanjenog formata (10. marta), pomenuti balkon Narodnog pozorišta, informativni programi Studija B i radija B92, čovek koji sa iščupanom jelkom nasrće na oklopni transporter…“, ređali su se živopisni opisi.

Međutim, iako je pobuna mnogo obećavala, te 2000-te godine nije bilo mnogo optimizma kada se govorilo o rezultatima.

„Deveti mart 1991. ostaje datum za istoriju, za nostalgično podsećanje na širom belog sveta rasute mlade ljude, učesnike jedne neuspešne pobune. Na pokušaj da se, uz rizik, izbore promene tada već vidljive u ostatku Evrope i spreči destrukcija svih naznaka demokratskih institucija društva“, pisao je Danas.

Vuk Drašković je o devetomartovskim događajima 2011. razgovarao sa novinarkom Danasa Snežanom Čongradin. On je tada naglasio da su upravo učesnici 9. marta su najveće žrtve tranzicije.

„Najpre se setim onog napada policije kada su, usred moga govora, iz svih pravaca pokrenuli pešadiju, cisterne, transportere i konjicu, uz podršku suzavca i dresiranih pasa. Sledio sam se od straha da će sabijeni ljudi gaziti i daviti jedni druge. Moja odgovornost za živote hiljada bila je ogromna. Komandovao sam „juriš“ sa željom da se sabijena opruga ljudskih tela odapne u suprotnom smeru i oslobodi se smrtonosnog obruča, što se i desilo“, rekao je Drašković.

Na konstataciju da je SPO tada u mnogo manjoj meri učestvovao u kreiranju društvenih prilika i vlasti od SPS-a, Drašković je ocenio da to jeste poraz srpskog društva, i njegov lični u borbi za novu, evropsku Srbiju.

Tim povodom Drašković se oglasio i 2018. godine, kada je izjavio da je deveti mart trajao skoro čitavu deceniju.

„Tragično je po Srbiju da su istoga dana, 5. oktobra 2000, pali i Slobodan Milošević i demokratski ideali Devetog marta. Koalicija DOS oborila je diktatora u savezu sa stubovima njegovog terorističkog poretka: sa Legijom i Crvenim beretkama, sa Zemunskim klanom, sa DB i generalima vojske. Oboren je samo vrh piramide zla, a piramida i poredak u njoj ostali su netaknuti“, rekao je Drašković.

Izdaji i prodaji ciljeva Devetog marta prethodilo je uklanjanje SPO, osnivača i predvodnika koalicije DOS, iz tog saveza, pa je šarolika kompozicija od 18 stranaka tadašnje opozicije ostala bez lokomotive za korenitu demontažu režima. Mladi ljudi u današnjoj Srbiji ne znaju gotovo ništa o svemu ovome. Piše se lažna istorija o zbivanjima tragičnih devedesetih godina prošlog veka. Deveti mart se prekriva zaboravom i neistinama, zaključio je Drašković.