Kad se većina ljudi u Srbiji opustila i gotovo zaboravila na raznorazne zabrane koje su nas pratile tokom pandemije korona virusa stigle su prve preporuke Radne grupe Ministarstva zdravlja za postupanje u uslovima pandemije kovida, a jedna od njih je obavezno nošenje zaštitnih maski u zdravstvenim ustanovama.
To je usledilo nakon što je došlo do porasta broja novozaraženih. Prema poslednjim zvaničnim podacima, samo u poslednjoj nedelji, od 7.437 testiranih čak 1.529 je bilo pozitivno. Epidemiolozi smatraju da je realna brojka ipak 10 do 20 odsto veća, budući da je klinička slika blaža i da se ne javljaju svi lekaru. Novi sedmični presek Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objaviće 21. septembra na sajtu covid19.rs.
Jedino je Institut za javno zdravlje Vojvodine nastavio da objavljuje svakodnevne izveštaje o epidemiološkoj situaciji i onda kada je znatno opao broj obolelih od kovida. Međutim, od 16. septembra ove godine ni oni nisu objavili nove podatke, a tada su ocenili da je epidemiološka situacija u vezi sa kovidom povoljna na većem delu teritorije AP Vojvodine.
„Tokom prethodnog dana u Vojvodini je registrovano 37 novih slučajeva. Na teritoriji Grada Novog Sada registrovane su četiri nove infekcije virusom SARS-CoV-2. U ovom trenutku broj registrovanih aktivnih slučajeva u AP Vojvodini je 229. Broj registrovanih aktivnih slučajeva u Novom Sadu je 25. Institut smatra da u narednom periodu treba posvetiti pažnju poštovanju predloženih opštih mera zaštite na svakom mestu i posebno potrebi vakcinacije što većeg broja ljudi i podizanju obuhvata vakcinacijom“, naveli su u saopštenju.
Za sada, kako je navedeno nakon sednice Radne grupe, nije neophodno dodatno proširivati bolničke kapacitete za smeštaj hospitalizovanih pacijenata obolelih od kovida.
– Pratiće se epidemiološka situacija i u skladu sa tim će Radna grupa blagovremeno reagovati i dati smernice za uvođenje neophodnih promena – naglašavaju u saopštenju.
To su za Danas potvrdili i u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, ali nam nisu dostavili podatak koliko pacijenata je trenutno zbog kovida smešteno na tamošnjim klinikama.
Na naše pitanje zašto se više na sajtu covid19.rs ne objavljuju brojke o hospitalizovanima zbog korone ni Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo do objavljivanja ovog teksta.
Pre nego što je Radna grupe izašla sa preporukama, Institut za onkologiju i radiologiju je već od petka zabranio posete, jer je za dve nedelje kod 40 pacijenata i desetoro zaposlenih potvrđen korona virus. Nošenje maski je obavezno, a za sve koji čekaju prijem za operacije neophodan je PCR test koji nije stariji od 72 sata. Te mere su, između ostalog, i preporuke koje su stigle nakon sednice Radne grupe za kovid, održane u ponedeljak.
Na spisku preporuka su i obavezno testiranje na kovid svih zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, ukoliko imaju simptome akutne respiratorne infekcije, i njihova obavezna kontrola i testiranje nakon preležane infekcije. Obavezna su i testiranja za prijem na hematološka i onkološka odeljenja, kao i odeljenja gerijatrije i odeljenja gde se leče pacijenti sa primarnim i teškim imunodeficijencijama.
Profesor infektologije u penziji i bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti prof. dr Dragan Delić rekao je za Danas podržava preporuke Radne grupe i da očekuje da ona ubuduće izveštava javnost o epidemiološkoj situaciji u zemlji i usmerava naše ponašanje.
– Treba ići u susret problemima i blagovremeno reagovati. Protiv sam post festum medicine. Kad je Krizni štab prestao da radi mesecima je bilo potpuno prazno, bez informacija o epidemiološkoj situaciji, što nije dobro. Ljudi su potpuno opušteni – naveo je dr Delić, koji je svojevremeno bio predsednik Republičke komisije o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
On je naglasio da je pandemija kovida pokazala mnogo nedostataka zdravstvenog sistema o kojima se manje, više ćuti, što je neprihvatljivo.
– Prvi veliki problem je bio odsustvo edukovane populacije. Naša populacija se edukuje preko interneta. Drugi problem je bio nepoverenje prema zdravstvenom sistemu, lekarima, vakcinaciji… Treći je bio taj što su pojedini lekari sebi davali za slobodu da imaju neutralan stav prema vakcini, pa čak i protiv vakcine, što je neprihvatljivo za lekare. Znači, bilo je puno tih problema, a čini mi se da ovaj period nismo iskoristili da napravimo analizu i vidimo gde smo doprineli, gde smo grešili pa da se u tom smislu deluje. Ne sećam se da je neko otvorio stručnu raspravu o tome – naveo je infektolog Delić i istakao da nam nedostaje jedan proaktivan stav zdravstvenog sistema i države kada je u pitanju pandemija. Poseban akcenat stavio je na edukaciju stanovništva.
Objašnjavajući aktuelnu situaciju, epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović ranije je izjavio da je sada reč o talasu korone koji je krenuo sredinom leta.
– To bi bio deveti talas od početka pandemije. I mi moramo da se naviknemo da živimo sa tim. Kao što je grip, neminovnost, biće i kovid. Stalno ćemo imati talase, ali ono što je bitno jeste da je najgore za nama“, tvrdi dr Radovanović za TV Prva. On je istakao da kovid neće biti baš kao grip, jer se grip javlja samo zimi, dok će kovid biti „ravnomernije raspoređen“.
Procena je, ističe dr Radovanović, da će svako od nas jednom u dve godine imati kovid, a o uvođenju ponovnih mera zaštite i nošenju maski kaže da na to utiču sociološki i kulturološki činioci.
– U Srbiji sada, kada bismo to pokušali da nametnemo, naišlo bi na veliki otpor, tako da treba ostaviti ljudima da prema sopstvenoj proceni donesi odluku, ono što je važno jeste da treba da budu informisani – istakao je on.
Smatra da ljudi koji su zdravstveno osetljivi i sa hroničnim bolestima, trudnice ili mnogo starije osobe, spadaju u osetljive kategorije koje treba i dalje da budu vakcinisane.
Podsetimo, u Srbiji je početkom septembra ove godine potvrđena podvarijanta omikrona nazvana „eris“ a pretpostavlja se da cirkuliše i „pirola“.
– Razloga za zabrinutost, onakve kao što je bila, sigurno nema, s obzirom na to da je dosta ljudi preležalo kovid, da je veliki broj ljudi vakcinisan, nadam se da će uskoro doći nove buster doze vakcine, koja će poboljšati zaštitu čak i od ovih novih sojeva – rekla je dr Snežana Jovanović iz Nacionalne laboratorije „Vatreno oko“ za RTS.
Kako navode, u Infektivnoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u petak je na lečenju bilo 17 pacijenata, od kojih niko na respiratoru, dok na Klinici za pulmologiju ima i onih koji dišu pomoću respiratora.
Podsetimo, u trenutku porasta broja obolelih od kovida u svetu, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je upotrebu unapređenih vakcina protiv kovida koje su pokazale efikasnost u odbrani od rasprostranjenih varijanti omikron soja.
U izjavi za Danas prof. dr Radan Stojanović sa Katedre za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu smatra da u ovoj fazi pandemije „treba da zaštitimo ranjive kategorije stanovništva od kovida“.
„To su građanke i građani koji su stariji od 65 godina, hronično oboleli od, na primer, kardiovaskularnih bolesti, dijabetetsa, onkološki pacijenti… S druge strane, kada su u pitanju nove unapređene vakcine moramo znati odgovore na određena pitanja. Jedno od njih jeste koliko je puta određena osoba dosad bila vakcinisana, da li je u poslednjih šest meseci primila neku od vakcina ili preležela bolest. Glavno pitanje je, naravno, odnos koristi i rizika od primanja vakcina jer, kao što svi znamo, svaka vakcina nosi sobom određeni rizik“, naveo je dr Stojanović.
Logično bi bilo, kako je dodao, da i Srbija nabavi određene količine novih vakcina za već pomenute građanke i građane koji spadaju u rizične grupe.
„Da li će to da se desi jeste pitanje za nadležne u državi koji bi na osnovu relevantnih podataka procenili šta bi trebalo da urade“, poručio je on.
U Češkoj jedan preminuo
Sa druge strane, statistika pokazuje da i u ovom talasu korone ima preminulih. Na sajtu worldometers.info, koji beleži podatke o korona virusu u celom svetu tokom 18. septembra prijavljeno je ukupno 125 novih slučajeva ovog virusa. Najviše je bilo u Avganistanu 37, slede Češka 28, Vijetnam 27, po 15 Poljska i Slovenija… Jedan smrtni ishod zabeležen je u Češkoj. Od početka epidemije u Srbiji je ukupno obolelo 2.549.375 ljudi, a od posledica kovida preminulo 18.057 (prema popisu iz 2022. to je grad veličine Sente). Od početka juna ove godine do sada nije bilo preminulih, pokazuju podaci worldometers.info.
Dan sa najvećim brojem novih slučajeva korona virusa u Srbiji, od početka epidemije, bio je 25. januara 2022., kada je 19.901 osoba bila pozitivna. U ovo vreme prošle godine (19.septembra) registrovano je 2.399 novozaraženih, a 2021. godine 5.255.
Direktor Klinike za pulmologiju: Moraćemo malo da zaoštrimo mere
Da treba biti posebno oprezan u narednom periodu, ali i glasnije pozivati na važnost imunizacije – zaključili su i lekari opšte medicine, pulmolozi, bronholozi, pedijatri na tribini o značaju vakcinacije „Ko rano rani“.
„Kovid je i dalje tu, kako kreće sada sezona respiratornih infekcija, imamo skok, biće skoka obolelih i od gripa, ali i kovid polako raste. Tako da moramo biti oprezni. Onkolški pacijenti moraju da se vakcinišu protiv kovida, pneumokoka, sezonskog gripa, na snazi su i dalje mere u bolnici, nama su na snazi posete samo dva dana. Ide jesen, moraćemo malo i da zaoštrimo te mere“, rekao je dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS, prenosi RTS.
Simptomi sadašnje podvratijante kovida
Simptomi kovida su, kako su nedavno objašnjavali lekari, povišena temperatura koja može i ne mora da se javi, kijanje, bol u grlu, malaksalost, glavobolja. Može da se javi dijareja, osip po koži i curenje iz nosa, ali gubitak čula mirisa i ukusa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.