Ona je najbolji mladi sportista Novog Pazara za prošlu godinu, košarkašica je kraljevačkog prvoligaša Sloge, ima samo petnaest godina i zove se Aida Abdulahi. Tog dana kada je trebala da primi veliko priznanje imala je prvenstvenu utakmicu, tako da je umesto nje slavopojke slušao i nagradu primio njen deda, najpoznatiji novopazarski fudbalski sudija Abdulah Abdulahi. Ovakav izbor iznenadio je samo neupućene u novopazarske sportske prilike.
O njenom talentu odavno su se najpohvalnije izjasnili košarkaški stručnjaci naših najpoznatijih prvoligaških klubova. Čelnici kraljevačke Sloge brzo su reagovali i prošle godine je privoleli svom carstvu. Sportska priča Aide Abdulahi mogla bi da liči na priču Vlade Divca. Za sada samo su početni koraci isti. Njegov put od Prijepolja, preko Kraljeva, do Los Anđelesa pokazuje da ništa nije nemoguće. Odigrala je već nekoliko utakmica za Kraljevčanke, razočarala nije nijednom. Školske obaveze, pohađa osmi razred osnovne škole „Bratstvo“ u Novom Pazaru, onemogućile su je da češće bude u protokolu Sloginih utakmica. U rodnom gradu, ova 174 cm visoka plejmejkerka, redovno je trenirala sa košarkašicama Novog Pazara koje su sezonu u Prvoj srpskoj ligi završile pri dnu tabele. Sa njom u timu i rezultati i igra bi bili drugačiji, i daleko kvalitetniji. To misli i trener Novopazarki Samija Ćosović. „Da je u našem timu, za nju bi bilo rezervisano svih 48 minuta u igri. Bez obzira na njenu mladost, vidim je kao vodećeg igrača seniorskog tima“, kaže Ćosović. Zvuči neverovatno, ovo su reči koje se odnose na devojčicu koja će tek za nekoliko dana završiti osnovnu školu.
Pre dve godine u Novom Pazaru rasformiran je ženski košarkaški klub. Ponestalo je novca i dugogodišnja lepa tradicija je prekinuta. U septembru prošle godine, pomalo neočekivano, klub je obnovio rad. U međuvremenu neke košarkašice odlučile su da prekinu karijeru, neke su nastavile da igraju za druge klubove. Petnaestogodišnja devojčica Aida Abdulahi, pratila je neke utakmice kluba u kojem je napravila prve košarkaške korake. „Bilo je očigledno da ekipa nije bila uigrana. Nisu imale dovoljno treninga, a čini se i da im je nedostajalo više borbenosti. Nema ni pravog zajedništva u timu. Za ne baš sjajnu sezonu, pored ovih, razloge treba tražiti i u tome što klub pune dve godine nije ni postojao. Igračice su se okupile na brzinu i nespremne ušle u prvenstvene utakmice. Pauza u radu negativno se odrazila na igre i rezultate, koji nikog nisu mogli da zadovolje. Kroz utakmice su se uigravale, upoznavale i sticale rutinu. Kako su ostale u ligi, to bi trebalo da znači da će rezultati naredne godine biti mnogo bolji. U Prvoj srpskoj ligi postojala su samo dva tima koja su odskakala kvalitetom, Student iz Niša i Trepča iz Kosovske Mitrovice, ostali su se razlikovali samo u nijansama.“, reči su Aide Abdulahi.
Ove godine Aida je još jedanom skrenula pažnju košarkaških stručnjaka na sebe, nastupom na završnom juniorskom prvenstvu Srbije u Kovinu. Spisak učesnika bio je više nego kvalitetan. Pored ekipa Hemofarma, Partizana i Kovina igrale su i košarkašice Sloge, i to jako zapaženu ulogu. Dobrim delom zahvaljujući odličnoj igri Aide Abdulahi, Kraljevčanke su stigle do finala u kome su poražene od beogradskog Partizana. Iza imena tinejdžerke iz Novog Pazara, i tada, kao i kad igra u bilo kojoj od kategorija ( kadetska, juniorska, seniorska ) posle utakmica stoji brojka od najmanje trideset postignutih poena. Fakat je – devojčica mnogo obećava.
Košarkaški počeci Abdulahijeve podsećaju na neka davno prohujala vremena, skoro nepojmljiva za stepen tehnološkog napretka s početka ovog veka, Naravno, nije imuna na kompjuterske igre, i na zadovoljstva koje računar pruža. Za sada prednost ima košarka. U strogom centru Novog Pazara postoji jedan maleni prostor koji okružuje nekoliko zgradurina. Tim prostorom, s vremena na vreme prolaze automobili iz obližnjih garaža koji ometaju decu zauzetu partijama basketa. U toj skoro neprimetnoj oazi, od jutra do mraka, smenjuju se košarkaške ekipe. Na tom terenu, u mnoštvu dečaka, ona jednostavno nije mogla biti neprimećena. Ravnopravno im je parirala u igri, a vremenom i sve nadmašila. Uvek je bila jedina devojčica među dečacima, i nije bilo ekipe u kojoj za nju nema mesta. Ubrzo završava u muškoj školi košarka, jer ženski klub nije postojao, kod trenera Ćira Mutavdžića, potom i Ivana Đokovića. Nepredvidiva i neustrašiva igra utakmice pionirske muške lige, i to u prvoj petorci. Govoreći o ne tako davnom vremenu, ističe da joj je značilo igranje sa dečacima. „Igraju borbenije i čvršće, i što je najvažnije ne vole da gube od ekipe u kojoj igra jedna devojčica. Nisam znala za strah igrajući sa i protiv njih. Imala sam od toga samo koristi, jer sam igru usavršila i dosta napredovala. U košarkaškom razvoju bitno je i to što sam tokom letnjih meseci odlazila u kampove za mlade talente. Prošlog leta u košarkaškom kampu u Požarevcu ušla sam u širi izbor kandidata za reprezentaciju u svojoj starosnoj kategoriji“, sa smeškom govori Aida.
Kao odlična učenica na jesen planira da upiše Ekonomsku školu u Novom Pazaru i uporedo nastavi igranje u Slogi. Nije nemoguće da zaigra i za Novi Pazar, u kojem će nastaviti treninge tokom sedmice. Na pitanje šta joj je na prvom mestu, škola ili košarka, odgovara zrelo i diplomatski: „Više volim košarku“. Igrom podseća na Anđeliju Arbutinu, nekadašnju košarkašicu Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Dotična je odigrala sijaset velikih utakmica koje je odlučila poenima u poslednjim trenucima. Kao i veliku Anđu, i Aidu na samom početku karijere krase iste osobine. Prepuna samopouzdanja, pokazala je na nekoliko utakmica da su joj završnice specijalnost. Nema straha kad u finišu treba preuzeti odgovornost. „Pamtim republičko školsko prvenstvo u Kraljevu. Sanjam da takvu utakmicu odigram kao seniorka u nekom velikom finalu. Igrale smo sa Ivanjicom. Do kraja su bile preostale dve sekunde. Protivnik je imao prednost od tri poena. Izvela sam dva slobodna bacanja, prvo pogodila, a drugo namerno promašila. Ponovo sam došla do lopte posle koje je usledila trojka i pobeda“, kaže Aida.
Kao i svakog dobrog plejmejkera odlikuje je odlično vođenje i kontrola lopte. Poseduje ulaz pod koš preslikan iz najboljih košarkaških udžbenika. U slalomu prolazi kroz gustu odbranu rivala. Sve poteze tokom driblinga u trku izvodi lagano i jednostavno, skoro savršeno. Neuki posmatrač košarkaških utakmica može imati utisak da je samo pitanje trenutka kada će je visoka protivnica dočekati u reketu i poklopiti rampom. Ali, kad dođe na metar, dva od koša pravi na prvi pogled predvidivu fintu koju rivalke ne umeju da blokiraju. Po pravilu protivničkom centru preostaje da samo u čudu isprati prolazak lopte kroz mrežicu. Tajnu ulaza i poentiranja ispod koša izgleda da zna jedino ona. Na utakmicama nezapaženo ne može da prođe ni njeno izgaranje na terenu. U nekoliko situacija ekipa za koju igra gubila je dvocifrenim rezultatom, a do kraja meča je ostalo svega nekoliko minuta. Svima je jasno da je preokret nemoguć, ali ona ,,grize“. Te utakmice na kraju su završile porazom njenog tima. Nikako ne voli kad kod saigračica primeti apatiju, pomirenje sa porazom: ,, Ne volim da gubim. Kad svi misle da se poraz ne može izbeći, neću da se predam“, govori Aida.
Utakmice naše prve lige gleda, u nekima je osetila i slast igranja, ali sve je to daleko od kvaliteta igre kojoj stremi. Uživa da posredstvom televizije prati nastupe američkih profesionalaca. Voli da pogleda stare snimke igara Majkl Džordana, divi se igri svojih idola Alana Ajversona i Lebrona Džejmsa. Samouvereno veruje da je moguće jednog dana zaigrati na tlu SAD. Svi košarkaški putevi do velike bare izgleda vode preko Kraljeva. Kad je mogao Divac…
Na dedu
Aidin deda, Abdulah Abdulahi svojevremeno je bio odličan napadač FK Novi Pazar. Po završetku fudbalske karijere proslavio se kao fudbalski sudija. Jedini je Novopazarac koji je delio pravdu na utakmicama Prve jugoslovenske lige, i jedini koji je arbitrirao na najvećem derbiju našeg fudbala, utakmici između Crvene zvezde i Partizana. Nekoliko godina nalazio se i na internacionalnoj listi. U razgovorima sa njim Aida provodi dosta vremena. Teme su im isključivo sportske. Rado ga sluša i uglavnom prihvata sve njegove savete. Kada mu to vreme dozvoljava prisutan je na njenim utakmicama. Njoj je najvažnije što na njega uvek može da se osloni, i što joj pruža maksimalnu podršku na početku karijere. Pred sebe je postavila sportski cilj, nadmašiti ga po popularnosti i uspesima koje je postigao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
