Devojčice češće izbegavaju fizičko nego dečaci

Indikativno je da se dve trećine učenika oslobođenih od nastave fizičkog bave fizičkom aktivnošću u slobodno vreme, uključujući i intenzivne treninge.

Kao najčešće nemedicinske razloge za oslobađanje sa časova fizičkog vaspitanja, učenici navode rizik od povređivanja, obavezno nošenje opreme, slabo interesovanje za fizičku aktivnost, prevelike zahteve nastavnika, nastavne sadržaje koji ne zadovoljavaju njihove potrebe i nezadovoljstvo fizičkim izgledom, navodi se u istraživanju Lidije Marković i Višnje Đorđić, profesorki Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.

Istraživanje je sprovedeno u četiri srednje škole u Novom Sadu, na uzorku od 5.226 učenika od prvog do četvrtog razreda, od čega je 2.068 dečaka (39, 6 odsto) i 3.158 devojčica (60,4 odsto).

U trenutku istraživanja je od fizičkog bilo oslobođeno 2,5 dečaka, a kod devojčica je taj procenat bio nešto viši – 4,53 odsto. Na nivou celog uzorka, oslobođeno je bilo 3,73 odsto đaka.

Ovaj podatak autorke istraživanja tumače u kontekstu prethodnih nalaza koji sugerišu da dečaci više vole fizičko od devojčica, da su aktivniji, kompetitivniji i da preferiraju kontaktne i takmičarske aktivnosti, koje dominiraju u nastavnom programu.

Procenat oslobođenih učenika blago raste sa uzrastom, i to od od 2,46 odsto u drugom razredu do 3,6 odsto u četvrtom.

U istraživanju nije uočena veza između pola učenika koji su oslobođeni nastave ovog predmeta i toga da li im predaju nastavnici ili nastavnice, a istraživači pojašnjavaju da je ovaj aspekt bio u fokusu zbog toga što neka istraživanja ukazuju da se nastavni stilovi nastavnika fizičkog razlikuju u zavisnosti od pola.

„Intervjui sa nastavnicima fizičkog vaspitanja pokazuju da su oni uvereni, da u nekim slučajevima, pored medicinskih, postoje i drugi, nemedicinski razlozi za izostajanje sa nastave. Među razlozima koje navode su nedostatak motivacije, posebno kod učenika koji su manje kompetentni u sportskom domenu, nedostatak samopouzdanja zbog fizičkog izgleda (na primer kod gojaznih učenika), izbegavanje aktivnosti koje im se ne sviđaju ili gde je prisutan strah (sportske igre, vežbe na spravama i tlu), izbegavanje presvlačenja u opremu za fizičko, ali i primedbe devojčica na to što se znoje ili prljaju tokom nekih aktivnosti“, navodi se u istraživanju.

Autorke istraživanja ukazuju da se ovi razlozi moraju pažljivo razmotriti.

Napominju da okruženje u kojem se realizuje nastava mora biti bezbedno, a nastavnik mora da pruži podršku učenicima sa ciljem da doprinese učenju.

„Motivisati učenike da budu aktivni na nastavi fizičkog vaspitanja može predstavljati izazov, posebno u adolescenciji koja se smatra faktorom rizika za neaktivnost. Motivaciju učenika treba podsticati interesantnim aktivnostima, inovativnim pristupima i obezbeđivanjem optimalnih izazova za sve učenike, uključujući i one sa medicinskim problemima. Takođe, učenike treba konsultovati i uključiti u procese planiranja odgovarajućeg kurikuluma fizičkog vaspitanja. Određene karakteristike učenika (pol, uzrast, samoefikasnost, uspeh u školi…) mogu biti povezane sa izbegavanjem časova fizičkog“, navodi se u istraživanju i dodaje da su neophodna kompleksnija istraživanja da bi se utvrdio glavni razlog pseudo oslobođanja od obavezne nastave ovog predmeta.

Drugo istraživanje koje je profesorka Đorđić uradila sa kolegom Marjanom Butom na uzorku od 254 učenika osnovnih i srednjih škola iz Zrenjanina koji su bili oslobođeni nastave fizičkog (70 odsto su devojčice), pokazalo je da se većina ovih đaka bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme.

Oko 68 odsto ispitanika se u slobodno vreme bavi nekom fizičkom aktivnošću, a najpopularnije su vožnja bicikla i rolera.

Pored fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, kod većine ispitanika je zastupljena i fizička aktivnost visokog intenziteta.

Oko 24 odsto njih se bavi organizovano rekreacijom u klubu, a najzastupljenije rekreativne aktivnosti su ples (devojčice) i vežbanje u teretani (dečaci). Više od 40 odsto anketiranih učenika je reklo da bi volelo da se uključi u odgovarajuću sportsku sekciju u školi.

Sve više gojazne dece

Treba napomenuti da, iako su pomenuta istraživanja relativno stara, a mali broj istraživača se bavi ovom temom, praksa pokazuje da se situacija i danas nije mnogo promenila. Na to je nedavno upozorila načelnica Dečje klinike u KBC „Dragiša Mišović“ Olivera Ostojić koja je rekla da je sve više dece koja traže da budu oslobođena fizičkog vaspitanja u školama, naročito devojčica i napomenula da je gojaznost jedan od gorućih problema među mladima.