Devojčice uspešnije, ali ne i pametnije

Rezultati nacionalnog testiranja učenika četvrtog razreda osnovne škole iz 2006, koje je realizovao Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazuju da su na testovima iz srpskog dečaci u proseku imali manja postignuća od devojčica, odnosno u proseku su osvojili 489 poena u poređenju sa devojčicama koje su u proseku imale 523 poena. Na testovima iz matematike i dečaci i devojčice su bili podjednako uspešni.

Posmatrano po regionima, postignuće devojčica je u proseku više od postignuća dečaka u Beogradu, Centralnoj Srbiji i Vojvodini. Najmanja razlika u postignućima između dečaka i devojčica je u Beogradu – 4,38 odsto, a najveća u Vojvodini – 7,62 odsto u korist nežnijeg pola.

Poslednje TIMS istraživanje Instituta za pedagoška istraživanja iz 2007. svedoči da se prema prosečnom postignuću iz matematike dečaci i devojčice ne razlikuju, ali da u pojedinim domenima sadržaja i saznajnim domenima postoje razlike. U Srbiji, devojčice su bolje od dečaka u algebri (510:491 poen) i geometriji (491:480 poen), a u domenima broj, podaci i verovatnoće nema značajne razlike među njima. Devojčice su bolje od dečaka u primeni znanja (493:478) i zaključivanju u matematici (478:469), a u poznavanju činjenica nema značajnih razlika (devojčice 480, dečaci 477).

U TIMS 2007 u Srbiji nisu pronađene razlike između postignuća devojčica i dečaka iz predmeta prirodnih nauka uzetih zajedno, što je drugačiji rezultat nego 2003. godine, kada su dečaci postigli statistički značajno bolji rezultat od devojčica. Štaviše u TIMS 2007 devojčice su postigle malo bolji rezultat u biologiji (479:469) i hemiji (471:463), dok u fizici i geografiji nema razlika.

Prema rečima Aleksandra Baucala sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, rezultati PISA istraživanja u mnogim zemljama pokazuju da su dečaci nešto uspešniji u matematičkoj pismenosti, a devojčice u čitalačkoj pismenosti, dok u pogledu naučne pismenosti ne postoji značajna razlika među njima.

– Razlika u postignućima dečaka i devojčica može se objasniti boljom adaptacijom devojčica na školske aktivnosti ili preferiranim stilovima učenja. Na primer, kao jedan od visoko značajnih razloga za ove razlike izdvojen je sadržaj nastavnog programa. Naime, smatra se da polovi na različite načine ostvaruju interakciju sa sadržajem nastavnog programa i da favorizuju različite stilove odgovora, što se posledično reflektuje na njihovo postignuće. Nalazi upućuju na zaključak da devojčice preferiraju odgovor u pisanoj formi i više na način koji oslikava, a dečaci pisanu formu oslonjenu više na činjenice – objašnjava za Danas Dušica Malinić, istraživač saradnik na Institutu za pedagoška istraživanja i autorka monografije „Neuspeh u školskoj klupi“.

Kako dodaje, istraživanja pokazuju i da nastavnici neuspeh češće vide kao karakteristiku dečaka i posledicu, pre svega, njihove loše koncentracije, neadekvatnog ponašanja, nezrelosti i niske motivacije. S druge strane, neuspeh devojčica češće opažaju kao proizvod nekih spoljašnjih dešavanja (porodični problemi, promena sredine).

Devojčice prilagodljivije

– Dečaci generalno smatraju da dobijaju manje podrške u školi, i da su manje usmeravani od strane nastavnika nego devojčice. Takođe, dečaci smatraju da nastavnici imaju viša očekivanja od devojčica i da su negativnije nastrojeni prema dečacima, što značajno utiče na razvijanje negativnih stavova dečaka prema školi i čini da se oni jednostavno „isključe“ tokom školovanja. Moglo bi se reći da se devojčice ponašaju više konformistički od dečaka, što utiče na dobijanje boljih ocena i bolji status u školi – ukazuje Dušica Malinić.

Aleksandar Baucal navodi da je važno da roditelji, nastavnici i društvo u celini postanu svesni kako pozitivna i negativna očekivanja (koja su često pogrešni stereotipi) mogu da utiču na uspešnost dece i da učine napor da ih više ohrabruju i podstiču kroz pozitivna očekivanja.