Devojčice vrednije, dečaci snalažljiviji

– Test na završnom ispitu je zasnovan na obrazovnim standardima i veran je nastavnom programu, a poznato je da su devojčice odgovorniji učenici. Bolji uspeh na završnom ispitu odražava njihov celokupan stav prema školskim obavezama. One su viđene kao neko ko bolje, odgovornije, redovnije i ambicioznije uči – kaže Pavlović Babić.

PISA istraživanje, dodaje, ne meri stepen u kome je realizovan konkretan program, niti školska postignuća na kraju nekog obrazovnog ciklusa, već je to načelno testiranje, između ostalog i matematičke pismenosti.

– U tom smislu vidimo da su dečaci više orijentisani na funkcionalna nego na školska znanja i da su se pokazali uspešniji u oblasti matematičke pismenosti. To ne znači da su oni bolji matematičari, jer je ovde reč o školskim postignućima. Razlika između dečaka i devojčica, koja nije postojala 2003. i 2006, napravljena je u zoni niskih postignuća, što znači da je veći broj dečaka koji su bili ispod nivoa funkcionalne pismenosti „gurnut“ napred u odnosu na broj devojčica – objašnjava Pavlović Babić.

PISA 2009 potvrđuje da su dečaci u većini zemalja uspešniji u matematičkoj pismenosti od devojčica. Najveće razlike u korist dečaka postoje u Kolumbiji, a slede Lihtenštajn, Belgija, Čile, Velika Britanija, Amerika i Švajcarska. Škole u Poljskoj, Rumuniji, Finskoj, Rusiji, Švedskoj i Bugarskoj uspevaju da obezbede dovoljno podsticajne uslove za razvoj matematičke pismenosti kod učenika oba pola, dok je u Litvaniji i Albaniji zabeležena najveća prednost u korist devojčica.

Poslednje TIMS istraživanje Instituta za pedagoška istraživanja iz 2007. svedoči da se prema prosečnom postignuću iz matematike dečaci i devojčice u Srbiji ne razlikuju, ali da postoje razlike u pojedinim sadržajima – devojčice su bolje u algebri i geometriji, kao i u primeni znanja i zaključivanju.

Direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović objašnjava bolji uspeh devojčica na završnom ispitu rečima da su one „vrednije, ozbiljnije i zrelije“.

– Ali kada se gledaju takmičenja, na kojima se pojavljuju teži zadaci koji traže veću koncentraciju, dečaci su u prednosti. Oni su uspešniji ne samo u matematici, već i u fizici, a posebno u informatici. Tako je svuda u svetu. Na olimpijadama je 90 odsto učesnika muškog pola. Zato je prošle godine prvi put organizovana Evropska matematička olimpijada za srednjoškolke, da one ne bi bile van konkurencije – ističe Ognjanović.

Da matematika nije prevashodno muška disciplina, kako se obično misli, potvrđuje i to što se povećava broj devojaka koje je izučavaju. U beogradskoj Matematičkog gimnaziji trenutno se školuje dve trećine dečaka, dok je na Matematičkom fakultetu u Beogradu broj mladića i devojaka izjednačen i taj trend postoji poslednjih petnaestak godina.

– Iz iskustva mogu da kažem da su koleginice u većini slučajeva vrednije, poslušnije i disciplinovanije. Kad predajete određeni kurs i tražite da nešto ponove, one su veoma uspešne. Ali ako nešto promenite u odnosu na udžbenik, ako postavite dodatno pitanje ili tražite objašnjenje, može da se desi da se ne snađu. Ima vrednih kolega, iako nisu svi tako pedantni kao devojke, ali mislim da su mladići snalažljiviji. Možda to ima veze sa funkcionisanjem mozga muškaraca i žena. Kada je reč o vrhunskim rezultatima i internacionalnoj matematici, tu dominiraju muškarci – kaže za Danas Miodrag Mateljević, dekan Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Polne predrasude podstiču učitelji

Verovanje da se devojčice, zbog bioloških razlika, ne mogu porediti sa dečacima kad je reč o matematici jeste mit i podstiču ga predrasude učitelja. Oni su skloni da matematičke sposobnosti devojčica rangiraju niže nego kod dečaka, čak i kada su ocene i rezultati testova devojčica isti kao kod dečaka, zaključili su istraživači sa Univerziteta Teksas.