Devojčici Zorici potrebna pomoć u borbi protiv teške bolesti

Prema rečima majke Ljiljane,  ta bolest ubija decu za godinu dana i dodaje da je ćerku uspela  da se upiše u vrtić, prenosi Kurir.

– Sada čekamo jesen da krenemo u predškolsko – kaže mama i dodaje da Zorica diše pomoću respiratora, kroz cev ubačenu kroz rupu na vratu u dušnik, hrani se preko sonde ubačene u želudac, ne može da hoda, niti da sedi, stoji, priča, jer su joj preslabi mišići koji učestvuju u govoru. Sada mora da se pobrine da joj omogući da je u vrtiću razumeju, pa skuplja novac za kupovinu komunikatora.

Zorica se bori. Lavovski. Svest joj je očuvana. Redovno je majka kolicima vozi u parkić da se druži sa decom. Na kolicima su i mašine koje je održavaju u životu.

– Uglavnom smo obe jake, ali nekada se desi da plačemo zajedno, jer ne mogu da pogodim šta joj treba. Kada napravi grimasu, onda počnem da je ispitujem da li je gladna, žedna, da li je boli nešto… Kada se namršti to je onda „ne“, a kada trepne, onda je „da“. Dešava se da ne pogodim u tom nabrajanju šta moje dete hoće – priča za Kurir majka Ljiljana (45).

Ova neobično hrabra žena počela je da prikuplja novac za aparat neophodan za Zoricu – komunikator, a koji će joj omogućiti da pogledom iskaže ono što želi.

– Taj uređaj liči na tablet, a njegov ekran prepoznaje šta je detetu neophodno u tom trenutku. Žurim da ga kupim pre kretanja u obdanište. Košta 7.000 evra, uspela sam da skupim 250.000 dinara, a potrebno mi je još oko 550.000 dinara. Taj aparat ne spada u sredstva koja idu na teret RFZO. Samohrana sam majka, dobijam bolovanje 30.000 dinara i 28.000 od države za tuđu negu i pomoć. Moja plata ide fizioterapeutu, a ostalo za mesečni potrošni materijal za respirator, sterilne cevčice, rukavice, gaze i sve ostalo. Živimo od pomoći dobrih ljudi. Vlasnik jedne pekare nam pomaže – priča u dahu ta majka i dodaje da ima čekove i da tako „presipa iz šupljeg u prazno“.

Kako ta majka dodaje, sve je mnogo teško jer Zorica ima svoj dnevni raspored.

– Ujutru se budi, menjamo pelenu, čistimo disajne puteve i obavljam svu negu koja joj je potrebna. Onda ide oblačenje, pa doručak. Onda izađemo malo napolje, pa opet hranjenje. Najviše strepim kada nestane struje, da ne prestane da radi respirator. Ima on bateriju, ali sa ograničenim brojem sati. Ne dam svoje dete. Želim da živi kao i sva druga deca. Ona sve razume, pametna je. Ne želim da je uvedem u kuću i zatvorim. Ostala sam sama na početku borbe za njen život. Zorica je dobila dijagnozu kada je napunila šest meseci i tu užasnu prognozu da će živeti još godinu dana. Ali Zorica je pregurala. Počela je da prima lek kada je napunila 3,5 godine i sada joj je stanje zadovoljavajuće – naglašava ona.

Obraćala se mnogima, ali za komunikator nema pomoći

Majka se dosad obraćala za pomoć državnim institucijama, Centru za socijalni rad, ali je odbijena.

– Dobila sam rešenje od interresorne komisije i, nažalost, odbili su nas za nabavku komunikatora, sa odgovorom da nema u zakonu, da im je jako žao i da ne mogu da nam pomognu. Jednostavno, ne mogu da joj omoguće taj aparat – kaže ona.

Pomozimo Zorici

Porodica male Zorice apeluje na sve dobre ljude da pomognu donacijom novčanih sredstava za komunikator sa nosačem koji košta 7.000 evra.

– Trebalo bi da skupim još 550.000 dinara. Uspela sam 250.000. Zahvaljujem se unapred dobrim ljudima koji će nam omogućiti da nabavimo taj aparat, da bi ona mogla da komunicira, putem novčanih uplata na račune banke Poštanske štedionice ili putem uplata u UniCredit banci – poručila je majka.

Računi:

UniCredit banka: 170001033667300060

IBAN RS35170001033667300157

SWIFT address BACXRSBG

Banka Poštanska štedionica 200-81357617-26

Svrha uplate – Pomoć za Zoricu