Dezir: U izradi medijske strategije trebalo bi svi da učestvuju

On smatra da će više konsultacija o Medijskoj strategiji doneti i veću legitimnost tom dokumentu, za koji je ocenio da ima ključni značaj za budućnost medijskog sektora u Srbiji.

Prema rečima Dezira, OEBS će dati mišljenje o Medijskoj strategiji kada mu Vlada Srbije prosledi zvanični dokument, ali je napomenuo da će ta međunarodna organizacija posebnu pažnju obratiti na stavove svih aktera, jer se Strategija na njih odnosi.

Mi ćemo, u skladu sa stavom da je potrebno obezbediti pluralizam i medijske slobode, pogledati i dati svoje mišljenje o dokumentu kada nam Vlada prosledi zvanični
dokument, a sve to kako bi Strategija bila što je moguće bolja, naglasio je Dezir.

Takođe, obratićemo posebnu pažnju na stavove svih aktera, jer se Strategija njih tiče, ponovio je Dezir, koji je tokom posete Srbiji imao sastanke sa predstavnicima države, kao i novinarskih i medijskih udruženja i prisustvovao obeležavanju 19. godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

On je predočio da je Medijska strategija od ključne važnosti, jer bi taj dokument trebalo da osigura pluralizam medija u Srbiji, transparentnost vlasništva, ali i da uredi
finansiranje kroz sistem oglašavanja, kako javnog, tako i privatnog.

Potrebno je uvesti jasna pravila, smatra Dezir i konstatuje da postoji mnogo tema, poput ekonomskih pitanja, regulacije, budućnosti javnog servisa i utvrđivanja položaja regulatornih tela, koja bi trebalo raspraviti sa svim zainteresovanim stranama.

Dezir veruje da je u najboljem interesu Vlade i svih medijskih aktera da temeljno razgovaraju o svim pitanjima buduće Medijske strategije.

Potrebni su transparentnost i učestvovanje svih aktera kako bismo u tom procesu izbegli nepoverenje, sporove i nedostatak razumevanja, predočio je Dezir.

Ne zavisi od nas, ali mi ćemo pokušati da ubedimo svakoga da uzme učešće u diskusiji, rekao je Dezir i dodao da nije na OEBS da traži povlačenje dokumenta koji još nije ni dobio, nego da podstakne suštinsku raspravu o sadržini Medijske strategije.

To je ono što je važno, precizirao je Dezir, svestan da svi akteri imaju sopstvena mišljenja o brojnim pitanjima, poput vlasništva, povlačenja države iz medija, statusa novinske agencije Tanjug, regulacije sistema informisanja, nezavisnosti javnog servisa i pristupa oglašavanju.

Biće razgovora i o uslovima za rad novinara, jer ako želite kvalitetno izveštavanje, morate da podržite profesionalno novinarstvo, ocenio je Dezir.

Samoregulacija je isto tako važno pitanje, nastavio je Dezir i ponovio da sve te teme ne mogu da se rasprave bez učešća svih zainteresovanih strana.

Dezir je rekao da je na sastancima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i drugim državnim zvaničnicima razgovarao o bezbednosti novinara i problemu nekažnjivosti u slučajevima napada na novinare.

Teme su, kako je precizirao Dezir, bile i pritisci na novinare i potreba da se stvori klima poštovanja u odnosima sa medijima.

Razgovarali smo veoma otvoreno i o kampanjama blaćenja novinara i medijskih organizacija. To je veoma opasno u kontekstu sve raširenijeg populističkog trenda napada na novinare, ukazao je Dezir i pomenuo ubistva novinara u Slovačkoj i na Malti.

Prema oceni Dezira, mediji su, po prirodi, kritični prema bilo kojoj vrsti moći i svaka vlada u jednom demokratskom sistemu to mora da prihvati.

Vlade bi trebalo da poštuju rad medija. Važno je da se osigura klima poštovanja i uvek ohrabrujem vlade da odgovaraju na pitanja svih medija, bez obzira da li ih
smatraju bliskim opoziciji, kao i da se stvore međusobno profesionalne odnose, napomenuo je Dezir.

On smatra i da bi među medijima trebalo da postoje solidarnost i saradnja u odbrani profesionalnih standarda, uprkos činjenici da postoje različite vrste medija.

Potrebno je izbegavati međusobne napade medija i kampanje blaćenja. To je veoma važno. Druga stvar je diskusija o suštinskim političkim pitanjima, objasnio je Dezir.

On je ocenio da su danas mediji svuda u svetu pod velikim pritiskom, ali da se mora istaći njihova nezamenljiva uloga u svakoj demokratiji.

Kao svojevrsna institucija demokratije, mediji su veoma podložni udarima. Oni nisu institucije poput policije, vojske i administracije, napomenuo je Dezir i konstatovao da medijski sektor čini mnogo individualnih aktera.

Dužnost je vlade i čitavog društva da brane pluzaliram u medijskom sektoru i spreče nekažnjivost u slučajevima napada na novinare, poručio je Dezir. On je istakao i da OEBS uvek ohrabruje medije u svim zemljama da razviju sistem samoregulacije.

Savet za štampu i Kodes novinara su glavni mehanizmi u tom poslu, objasnio je Dezir, koji je svestan da pojedini mediji ne žele da budu deo tog sistema samoregulacije. Niko ne može da primora medije da se samoorganizuju, ali je takva vrsta regulisanja veoma važna upravo zbog velikog broja lažnih vesti, istakao je Dezir.

On veruje da je posebnost novinarstva to što ono podrazumeva proveru informacija, ali i razlikovanje činjenica i komentara.

Takvo novinarstvo je građanima potrebno, konstatovao je Dezir i pozvao sve medije da prihvate samoregulaciju, jer u suprotnom postoji rizik od gubitka poverenja javnosti.

LJudi će izgubiti poverenje u medije koji se ponašaju tabloidno i jure senzacije kako bi privukli pažnju i oglašivače, smatra Dezir.

Za sve ozbiljne medije i listove je veoma važno da radi sopstvenog opstanka prihvate mehanizam samoregulacije. Na taj način mediji će izbeći i mešanje države. Moguće je doneti propise protiv blaćenja, ali je bolje da se to reši samoregulacijom, sugerisao je Dezir.

Verujem da bi mediji i novinarske organizacije u Srbiji trebalo da razgovaraju o tome da dnevni listovi prihvate učešće u Savetu za štampu i da poštuju njegove odluke, naglasio je Dezir.

On se usprotivio nekažnjivosti napadača na novinare i poručio da pravdi moraju da budu privedeni i nalogodavci ubistava novinara.

To sam istakao i na svojim zvaničnim sastancima. Procesuiranje odgovornih za ubistva novinara bila bi jasna
poruka da nema nekažnjivosti, zaključio je Dezir.