Digitalna Srbija: Razmotriti azijsko tržište za diverzifikaciju izvoza IT sektora iz Srbije

Bjelotomić je za agenciju Beta, na konferenciji „Kako uspeti u Aziji iz Srbije“ u beogradskom hotelu „Kraun Plaza“, naveo da je izvoz IT sektora iz Srbije u 2022. godini iznosio 2,5 milijardi dolara, a da je samo 15 miliona od toga bilo na tržišta Jugoistočne Azije i Japana, iako su oni veoma napredni po korišćenju IT tehnologija.

Dodao je da kada se priča o diverzifikaciji izvoza srpskih startapa i kompanija iz te oblasti, treba upravo razmotriti nastup na tržištima Jugoistočne Azije i Japana.

„Ono što je već negde pravilo, kada se ide u Aziju, Singapur je prva stanica koja omogućava da se lakše uđe na azijsko tržište, pa smo danas veoma zadovoljni što nam se pridružuju kolege iz ‘Enterprise Singapore’ državne agencije koja upravo omogućava kompanijama da lakše dođu do Singapura i singapurskim kompanijama da dođu u kontakt sa onima sa drugih tržišta“, rekao je Bjelotomić.

Naveo je da Digitalna Srbija, zajedno sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA) upravo sprovodi akceleratorski program „Nindža“ za pripremu domaćih startap kompanija za izlazak na azijsko tržište.

Direktor Afričko-azijske investiciono konsultantske kuće (AAIC) Šigeru Handa naveo u svom obraćanju na konferenciji da Singapur, Indija, Pakistan, Filipini i Hong Kong mogu biti neke od zemalja za lakši ulaz na tržište, jer je engleski jedan od službenih jezika u tim zemljama

„Kada pogledamo BDP, iako u Aziji živi 50 odsto svetske populacije, azijski BDP čini 30 odsto globalnog, tako da postoji veliki potencijal za dodatni rast. Azija je u poslednjih pet godina imala najveći rast BDP-a. Iako je daleko, postoji veliki potencijal u Aziji“, rekao je Handa.

On je izrazio nadu da će domaći startapi, uz evropsko i američko, razmotriti opciju izlaska na azijsko tržište, iako je, prema njegovim rečima, uvek izazov izaći na neko novo tržište.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije Jelena Begović kazala je da inovacije mogu doprineti razvoju novih tržišta i diverzifikaciji privrednih delatnosti, ističući da su one neophodne za rast i razvoj privrede, ali i celokupnog društva.

Prema njenim rečima, komercijalizacija i internacionalizacija domaćih inovativnih rešenja, takođe su od od ogromnog značaja za razvoj domaće privrede, posebno ako se govori o Srbiji kao jednoj relativno maloj zemlji.

„Sa jedne strane mali naučni ekosistem koji moramo da koncentrišemo, ali ima veliki potencijal, ali i jedno manje tržište poređenju sa ogromnim i značajnim tržištem Azije. Mislim da ovu priliku zaista treba da iskoristimo na obostranu korist i da pomognemo Srbiji da se dalje razvija“, kazala je Begović.