Digitalno nasilje u Srbiji – mladi i žene najugroženije grupe

Žrtve ovog vida nasilja najčešće jesu oni koji najviše koriste nove tehnologije, a to su deca i mladi.

Šta je digitalno nasilje

Ovo se odnosi na svaki vid nasilja koji nastaje upotrebom digitalnih tehnologija.

Digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva i ostvaruje se slanjem poruka elektronskom poštom, SMS-om, MMS-om, putem veb-sajta (web site), četovanjem, uključivanjem u forume, socijalne mreže i sl, navodi se na sajtu Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu, koju je pokrenula Vlada Srbije.

Prema objašnjenju objavljenom na sajtu UNICEF-a, digitalno nasilje se može odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti, povredi, ponizi ili uznemiri, kao i da se nanese neka šteta osobi koja je napadnuta.

Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.

Nasilje uživo i nasilje na internetu se često mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.

Sajber nasilje može da se vrši direktno ili indirektno (uz pomoć posrednika). Moguće je uplitanje i drugih osoba, čak i bez njihovog znanja (npr. korišćenje imena ili adrese bez dozvole).

Digitalno nasilje je najrasprostranjenije među mlađim generacijama, ali dešava se i da odrasle osobe vrše nasilje nad decom – maltretiraju ih ili proganjaju uz pomoć interneta. Važno je napomenuti da je to krivično delo koje je kažnjivo zakonom.

Odrasle osobe (seksualni predatori ili nasilnici) mogu lažno da se predstavljaju na internetu i tako uđu u komunikaciju sa decom i mladima, a sve u cilju da ih seksualno zloupotrebe.

U tom slučaju govorimo o seksualnom nasilju ili seksualnoj zloupotrebi putem interneta.

Seksualni predatori na internetu se služe „grumingom“ – postupcima koji su predatorski motivisani, a uz pomoć kojih će uspostaviti kontakt i komuniaciju što će dovesti do fizičkoh pristupa detetu. Kako su istraživanja pokazala, ovi predatori su najčešće muškarci, a njihova zanimanja i uzrast su različiti.

Još jedanim oblikom digitalnog nasilja može se smatrati seksting, odnosno slanje i šerovanje sadržaja sa eksplcitnim seksualnim sadržajem na društvenim mrežama ili internetu. Iako možda deluje bezazleno, seksting može da ima velike posledice, pogotovo kada su u pitanju maloletna lica.

Naime, posedovanje i širenje fotografija i/ili video-snimaka sa seksualnim sadržajem na kojima su maloletna lica, prema Krivičnom zakonu Republike Srbije , spada u posedovanje dečje pornografije, čak i ako osobe na slikama šalju eksplicitne materijale ili daju pristanak da se fotografišu ili snimaju i kažnjivo je zatvorom prema članu 185 (Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju).

Sadržaji koji se razmenjuje na ovaj način, može da padne u pogrešne ruke i tako stigne do drugih osoba kojima nije namenjen. U ovom slučaju fotografije i video snimci mogu da se koriste za zlostavljanje, maltretiranje i proganjanje uz pomoć interneta.

Najčešći oblici digitalnog nasilja

Kako se objašnjava na portalu Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu, nasilje putem interneta može da se ispoljava na više različitih načina.

Oblici digitalnog nasilja koji su najrasprostranjeniji su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotrebljavanje tuđih ličnih podataka i/ili fotografija, sajberbuling, pravljenje i korišćenje lažnih profila, seksualno zlostavljanje putem interneta, dečja pornografija, govor mržnje, različite prevare putem interneta…

Ines Cerović iz Unicef-a za Danas je rekla da svedočimo sve većem broju slučajeva u kojima je internet nebezbedno okruženje.

– To su pre svega slučajevi nasilja na internetu koje može imati različite oblike, kao što su uvredljive poruke, fotografije i video materijali, provociranje, ali i najteži slučajevi kao što su seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje ili tzv. “igre izazova”, kojima se deci zadaju štetni zadaci i koje mogu biti naročito opasne po bezbednost dece – ukazala je ona.

Digitalno nasilje se može smatrati relativno novim fenomenom, a može se definisati na različite načine. Pored termina digitalno nasilje možemo pronaći i nasilje na internetu, sajber nasilje, elektoronsko nasilje, sajberbuling itd.

Nasilje na internetu može da se ispoljava na drugačije načine, a oblici koji se najčešće sreću jesu:

– postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-snimaka na tuđe profile ili slanje tih materijala SMSom, instant porukama, imejlom, ostavljanje na četu;

– snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja;

– uznemiravanje telefonskim pozivima;

– lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime;

– nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima itd;

– promena ili krađa lozinki;

– slanje virusa;

– ismevanje u onlajn pričaonicama i na internet forumima, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima;

– ignorisanje, isključivanje (npr. iz grupa na socijalnim mrežama), podsticanje mržnje (po različitim osnovama) i dr.

Posledice digitalnog nasilja

Osobe koje iskuse ovakav vid nasilja mogu se osećati kao da ih svi napadaju, čak i unutar njihovog doma, navodi se na sajtu Unicef-a o posledicama digitalnog nasilja.

Posledice mogu da traju dugo i da na različite načine utiču na osobu:

– Mentalno – osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje
– Emocionalno – osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala
– Fizički – umor (gubitak sna) ili simptomi poput bolova u stomaku i glavobolje

Digitalno nasilje, takođe, pojačava stres i patnju u svakodnevnom životu. Izloženost digitalnom nasillju povezana je sa depresijom i niskim samopouzdanjem.

Ono može da utiče na nas na više načina. Međutim, ono se može prevazići i osoba može da povrati svoje samopouzdanje i zdravlje.

Alati za zaštitu dece i mladih od digitalnog nasilja

Digitalni svet treba uvek posmatrati sa dve strane – kao priliku, ali i kao izazov, rekla je Cerović.

– S obzirom da su digitalne tehnologije postale ključne u skoro svim aspektima života dece, postoji niz obrazovnih smernica za decu, roditelje i nastavnike kako bi se upoznali sa rizicima i načinima koji im pomažu da budu bezbedni u onlajn svetu. Zato je veoma važno da se digitalna bezbednost integriše i u postojeće obrazovne programe koji pomažu deci da bezbedno koriste internet.

Kako iz UNICEF-a navode, svaka društvena mreža nudi različite alate koji omogućavaju korisnicima da ograniče ko može da komentariše, gleda objave ili ko može da postane njihov prijatelj ili pratilac.

Mnogi od ovih alata uključuju jednostavne korake za blokiranje, isključivanje ili prijavljivanje digitalnog nasilja.

Kompanije koje stoje iza društvenih mreža takođe pružaju obrazovne alate i smernice za decu, roditelje i nastavnike kako bi se upoznali sa rizicima i načinima da budu sigurni onlajn.

Sagovornica Danasa Ines Cerović napomenula je da je važno da svako dete ima obezbeđen pristup obrazovanju bez diskriminacije, ali i da deca budu informisana o postojećim rizicima od vrbovanja, seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe putem interneta, kao i mehanizmima zaštite koji im stoje na raspolaganju i putem kojih mogu zaštititi sebe, ali i pomoći svojim vršnjacima koji se u takvoj situaciji nađu.

Svaka treća mlada osoba u Srbiji žrtva sajber nasilja

Istraživanje Ministarstva prosvete i nauke pokazuje da je 21 odsto srednjoškolaca spremno da daju lične podatke nepoznatim osobama, dok je čak 15 odsto njih voljno i da se sa osobama koje su upoznali preko interneta sretnu.

Organizacija Partneri Srbija sprovela je prošle godine onlajn-anketu putem Fejsbuka, gde je najveći procenat mladih uzrasta ispod 18 godina kao primere povreda privatnosti naveo je kreiranje lažnih profila na društvenim mrežama od strane njima poznatih ili nepoznatih lica.

„Prema istraživanjima, svaki treći učenik je, tokom proteklih godinu dana, doživeo neko uznemiravajuće iskustvo na internetu, dok je čak trećina učenika u isto vreme trpela ili vršila nasilje. Čak polovina srednjoškolaca ponaša se tako da sebe i lica iz okruženja izlaže onlajn-rizicima“, navela je Kristina Kalajdžić, istraživačica u organizaciji Partneri Srbija i jedna od autorki vodiča.

Najčešća rizična ponašanja su, kako je dodala ona, deljenje ličnih podataka, „prijateljstva“ na društvenim mrežama i kontakti, najpre preko interneta, a kasnije i uživo, s nepoznatim licima, skrivanje identiteta.

Kako i kome prijaviti digitalno nasilje?

Cerović objašnjava da je važno da odrasli decu nauče da imaju empatiju ukoliko se neko od njihovih vršnjaka nađe u nebezbednoj situaciji te da razumeju osećanja koja prate dete žrtvu, pruže podršku i ne dozvole osudu vršnjaka.

– Važno je znati i za postojanje posebno važnog mehanizma u vidu usluge telefonskog i čet savetovanja koju pruža Nacionalna dečja linija – NADEL. Naročito treba istaći čet uslugu koja je razvijena kao direktan odgovor ove probleme uočene na početku pandemije, uz podršku UNICEF-a i Evropske unije. Ova usluga omogućava deci i mladima da dobiju savetodavnu podršku na besplatan, bezbedan, poverljiv i anoniman način, da prijave nasilje i razgovaraju o drugim problemima sa kojima se susreću. NADEL čet dopisivanje je dostupno preko sajta: 116111.rs svakog dana od 18 do 22 časa, a poziv je besplatan na broj 116111 u bilo koje doba, kao i uvek, 24 sata na dan – poručila je Cerović.

U slučaju bilo kakvih zloupotreba, uznemiravanja ili nasilja putem interneta roditelji, deca ali i nastavnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji je osnovan od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.

U zavisnosti o kojem obliku nasilja je reč, slučaj se može prijaviti i školi kad su u pitanju učenici ili nastavnici, ali direktno i policiji, navodi se na sajtu Nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu.

Pre prijave ovim nadležnim službama, potrebno je da prikupite podatke koji ukazuju na maltretiranje.

Prikupljanje podataka podrazumeva fotografisanje ili slikanje ekrana sa ovim materijalom (screenshot) i to je dokaz u postupku.

Oni objašnjavaju da nikada ne treba odgovarati i uzvraćati na uznemiravanje, pretnje, ucene…jer se taj sadržaj može iskoristiti protiv vas. Uvek blokirajte nasilnika i promenite vaša privatna podešavanja.

Elektronsko nasilje nad ženama, devojčice 27 puta ugroženije od dečaka

Digitalno nasilje prema ženama i devojčicama je jedan od najzastupljenijih nasilja u sajber svetu.

Pomoćnica ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Nina Mitić, rekla je u februaru ove godine, gostujući na RTS-u, da se digitalno nasilje u Srbiji slabo prijavljuje.

Ona je ukazala na to da su žene i devojčice 27 puta više ugrožene od muškaraca i dečaka i da je prevencija veoma važna, te da bi svako trebalo da reaguje i prijavi nasilje, pa čak iako ne poznaje žrtvu.

Programa Ujedinjenih nacija (UNDP) za razvoj u Srbiji organizovao je u decembru prošle godine tribinu „Digitalno nasilje ostavlja stvarne posledice. #TičeMeSe“, na kojoj je poručeno da žrtve nisu odgovorne za pretrpljeno nasilje.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap, koja se obratila publici na početku panela, rekla je da su u digitalnom, kao i u fizičkom svetu, žene i devojčice, u odnosu na muškarce, nesrazmerno više izložene diskriminaciji, uznemiravanju i nasilju.

„Digitalno nasilje ostavlja stvarne posledice na mentalno i fizičko zdravlje, i može biti uvod u fizičke napade ili nastavak nasilja koje je počelo u neposrednom kontaktu. Istovremeno, digitalni prostor je veoma važan za umrežavanje, učenje i stvaranje, kao i za osnaživanje žena i devojčica. Zato mora da postane jednako bezbedan za žene i muškarce, da im pruži iste mogućnosti za pristup informacijama i znanju, za ravnopravnu razmenu mišljenja i u učešće u javnom životu. Samo takav digitalni prostor koristi celom društvu i doprinosi dostizanu rodne ravnopravnosti,“ poručila je Pikap.

Kampanja #TičeMeSe 

Kampanja #TičeMeSe  koju UNDP sprovodi u Srbiji, a čiji je cilj da doprinese stvaranju društva koje ne toleriše nasilje prema ženama, usmerena je, između ostalog, na informisanje o posledicama nasilja prema ženama u digitalnom prostoru i podsticanje podrške u slučaju ovog vida nasilja.

Kako se navodi, iako i žene i muškarci mogu biti izloženi nasilju na internetu, žene i devojčice su nesrazmerno više pogođene ovim vidom nasilja. Seksizam i govor mržnje, ucene, pretnje smrću, silovanjem, fotografisanje i deljenje fotografija bez pristanka, osveta objavljivanjem snimaka intimnog sadržaja, samo su neki od vidova nasilja sa kojima se suočavaju žene i devojčice u digitalnom prostoru.

Iz UNDP su ukazali da su žene, u odnosu na muškarce, nesrazmerno više izložene težim oblicima nasilja na internetu, poput proganjanja i seksualnog uznemiravanja.

U izveštaju specijalne izveštačice UN o nasilju nad ženama, navodi se da 23 odsto žena najmanje jednom u životu doživi zlostavljanje ili uznemiravanje na internetu, a da je jedna u deset žena od svoje 15. godine doživela neki oblik digitalnog nasilja. Takođe, podaci o rodnoj dimenziji nasilja u digitalnom prostoru iz ovog izveštaja pokazuju da žene čine 90 odsto žrtava digitalnog deljenja intimnih fotografija bez pristanka.

Digitalni prostor, iako veoma važan za osnaživanje žena i devojčica, nažalost je takođe mesto gde su one, kao i u fizičkom svetu, izložene diskriminaciji, uznemiravanju ili nasilju u partnerskoj vezi. Nasilje koje se dešava na internetu može biti uvod u fizičke napade ili može predstavljati nastavak nasilja koje je počelo u neposrednom kontaktu.

Kampanja „Tiče me se“ pokušava da doprinese stvaranju društva koje ne toleriše nasilje prema ženama. Kampanja je usmerena tome da pruži podršku ženama koje su u situaciji nasilja u porodici ili u partnerskom odnosu.

Oni se obraćaju direktno komšinicama i komšijama, koji su često, i pre bliskih prijatelja i članova porodice, prvi svedoci toga da je žena izložena nasilju.

Iako se najčešće dešava iza zatvorenih vrata, nasilje u porodici je krivično delo. Svako ko sumnja da se nasilje dešava može to da prijavi policiji, anonimnim i besplatnim pozivom na broj 192 ili  0800 100 600, dok je za informacije i podršku, svakog radnog dana od 10 do 20 sati, dostupan SOS telefon Autonomnog ženskog centra: 0800 100 007.

Vodič za digitalnu bezbednost mladih pogledajte OVDE.