Dijalogom do rešenja složenih društvenih problema

On ima svoje duboke istorijske i društvene korene. Sadašnja generacija građana očigledno ne snosi odgovornost za njegov nastanak, ali, kao društvo i specifično kao istraživači koji se bave razvojnim i obrazovnim pitanjima, jesmo odgovorni da doprinesemo rešavanju ovog izazova, a ne da ga prenesemo narednim generacijama“.

To je poruka grupe stručnjaka sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za pedagoška istraživanja, okupljenih na zajedničkom projektu PEERSolvers, koji treba da iznedri model rešavanja problema kroz saradnju.

Prilikom koncipiranja projekta bili su, kako kažu, motivisani činjenicom da dosadašnja istraživanja pokazuju da mladi u Srbiji nisu dovoljno uspešni u grupnom radu i zajedničkom rešavanju problema, posebno kada je reč o složenim problemima koji nemaju jednoznačno rešenje ili koji zahtevaju balansiranje između različitih vrednosti i stavova.

– Kada sednu da rade zajedno, vrlo brzo se dogodi da se neko pasivizira i kaže: „Dobro, hajde ti nam reci šta da mislimo“ ili se pretvori u svađu. Zbog toga smo došli na ideju da ponudimo projekat koji neće biti samo istraživački, da istražujemo kako mladi sarađuju, šta su sve problemi ili dobri modeli saradnje, nego da napravimo program koji bi trebalo da pomogne mladima da nauče kako da sarađuju konstruktivno zahvaljujući razlikama u mišljenju, stavovima i vrednostima. Na taj način mladi će biti osnaženi da zajednički formulišu bolja rešenja za složene društvene probleme nego što bi bila ona koja bi predložili samostalno – objašnjava za Danas Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac tima ovog projekta.

Kao ilustraciju naš sagovornik navodi primer ekologije:

– Svi znamo da rudarstvo može da zagađuje sredinu, a istovremeno donosi ekonomski napredak i mi odrasli o tome debatujemo, ali kao što vidimo nemamo baš dobru debatu u društvu. Hoćemo da naučimo decu kako da debatuju oko problema koji nemaju jasna rešenja, koji su vrlo kompleksni, gde treba balansirati između različitih vrednosti, kao što je u ovom slučaju zaštita životne sredine s jedne strane, a s druge da ljudi imaju posao, da mogu da steknu plate i obezbede život. I tu je predost grupnog rada, jer ja ću možda imati veći osećaj za ekonomski aspekt, a neko drugi će zastupati važnost očuvanja životne sredine, ali ćemo zajedno doći do predloga koji će uzeti u obzir sve te aspekte – ističe Baucal.

Projekat čiji je pun naziv „PEER model rešavanja problem kroz saradnju: razvoj kompetencija mladih za konstruktivnu saradnju i timski rad“ traje do 2025. godine i finansira ga Fond za nauku u okviru programa Ideje.

– Naš krajnji cilj je da razvijemo model i prenesemo ga obrazovnom sistemu, tako da će u našim najlepšim snovima svi nastavnici u svakoj srednjoj školi imati na raspolaganju ovaj naš model i moći će da ga primenjuju u svakodnevnom radu – kaže Baucal.

Na naš komentar da to zvuči kao dobar alat za časove građanskog vaspitanja i izbornih predmeta, ali da je pitanje kako bi se koristio u matematici, fizici i drugim predmetima u kojima su nastavnici ograničeni propisanim nastavnim programom, Baucal kaže da je za uspešnu primenu PEER modela preduslov da se smanji obim programa.

– Nastavnik matematike bi onda imao mogućnost da za neke tipične teme iz matematike ogranizuje grupni rad da učenici zajedno rešavaju zadatke kroz razgovor i zajedničko razmišljanje, jer na taj način deca stvaraju dublje razumevanje nekog fenomena. Ali ako nastavnik ima prenatrpan program, čak i ako hoće da organizuje grupni rad, nema vremena. Prvi preduslov je, dakle, da nastavnicima omogućimo da imaju vremena za rad i u ovim klasičnim predmetima, a potom da ih naučimo da primenjuju zajedničko rešavanje problema i za temamatske jedinice koje su čisto matematičke, biološke, hemijske… – ističe Baucal.

Recept za uspešnu saradnju

PEER na engleskom znači vršnjak, ali je to i akronim važnih elemenata za uspešnu saradnju:

– P (personality) odnosi se na osobine ličnosti. Svako od nas je različita osoba. Ekstrovertni zauzimaju prostor u grupi, dominiraju, pokušavaju da uvek nametnu neko rešenje. Prednost introvertnih je što prate iz pozadine ko šta kaže  i predlaže, pa često umeju da to saberu na dobar način i ponude dobro rešenje. Oni možda neće puno pričati, ali će biti vrlo korisni članovi grupe. Prvo E (exchange) je razmena ideja, da obezbedimo program koji će svakom detetu, bez obzira na to kakvo je kao osoba, omogućiti da na način koji mu je prilagođen bude konstruktivan član grupe. Tako dobijaju i dete i grupa. Drugo E (emotional), znači da smo, kada se pokrenu emocije, zainteresovani, angažovani, ali je to i zamka kako da naučimo mlade da upravljaju svojim emocijama tokom grupnog rada, kad se pojavi konflikt kako da se razreši na pozitivan način, a da to ne bude osnova da se grupa raspadne. Poslednje slovo R (resource) znači da mi kao grupa ne radimo samo sa znanjem koje imamo u glavi, već su nam dostupna sva znanja ovog sveta preko digitalnih izvora – pojašnjava Baucal.

Članovi tima

Tim PEERSolvers projekta sačinjava 12 istraživača među kojima su iskusni stručnjaci iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja, kao i studenti doktorskih studija iz ovih oblasti. Rukovodilac tima je prof. dr Aleksandar Baucal, a pored njega članovi su prof. dr Dragica Pavlović Babić, prof. dr Ana Altaras Dimitrijević, prof. dr Ksenija Krstić, prof. dr Zorana Jolić Marjanović, docent dr Ivana Stepanović Ilić, naučne saradnice Marina Videnović i Smiljana Jošić i istraživači saradnici Tijana Nikitović, Kristina Mojović, Milana Rajić i Jovan Ivanović.