Dileme oko Gadafija i Ahmadinedžada

Njujorško globalno okupljanje pod zastavom UN, od 23. septembra, ovde već dobija posebnu medijsku dimenziju. Koliko zbog Obaminog prisustva, toliko i u iščekivanju istupanja šefa libijske države Moamera Gadafija – koji će tekuću proslavu svoje neprikosnovene vladavine u Tripoliju obeležiti, po prvi put, i učešćem u radu Generalne skupštine. „Bliski kontakt“ dvojice lidera takvog profila biće tih dana praktično neizbežan, tako da ne iznenađuje informacija pres službe UN o rekordnom broju već akreditovanih izveštača sa ovog zasedanja.

Za razliku od svog prethodnika Buša, Obama će provesti prva tri početna dana u radu njujorškog skupa i tom prilikom se višestruko angažovati na terenu visoke diplomatije. Pored toga što će otvoriti generalnu debatu (što mu, po tradiciji, pripada kao šefu države zemlje domaćina), on će sutradan voditi i sednicu Saveta bezbednosti, čiji je Amerika predsedavajući ovog meseca. Ta sednica imaće na dnevno redu aktuelno pitanje neširenja nuklearnog naoružanja, a za dan kasnije najavljeno je i Obamino istupanje na tematskoj konferenciji o globalnim klimatskim problemima, koje se takođe održava u okviru zasedanja GSUN.

Iz Bele kuće se nagoveštava da će Obama u Njujorku inicirati novu bliskoistočnu mirovnu inicijativu – trilateralnim susretom sa izraelskim premijerom Netanijahuom i palestinskim predsednikom Abasom. Procenjuje se da bi taj američki pokušaj, na velikoj međunarodnoj sceni, mogao da rezultira retoričkom kontraofanzivom libijskog lidera Gadafija, kao i iranskog predsednika Ahmadinedžada, čije je istupanje takođe predviđeno za prvi dan zasedanja. Pored njih, na startu debate oglasiće se, pored ostalih, i Medvedov (Rusija), Đintao (Kina), Sarkozi (Francuska) i Braun (Britanija).

Inače, iranski predsednik Ahmadinedžad u poslednjih pet godina redovno lansira sa govornice UN besomučne antisemitske napade i optužbe protiv „cionističkih ubica“ za pokušaj „istrebljivanja Palestinaca“ i ostale zavere te vrste protiv sveukupnog arapskog sveta. Takav njegov istup očekuje se i na nailazećem zasedanju, s tim što je u svemu tome prisutna jedino dilema da li će se u taj scenario uklopiti sad i Gadafi, kao debitant na sceni koju je bojkotovao o protekle četiri decenije.

On će za to imati u Njujorku više prilika. Libija u ime Organizacije afričkog jedinstva preuzima funkciju predsedavajućeg sledećeg saziva Generalne skupštine UN, s tim što, po tom istom regionalnom ključu, ima pored toga i mesto među 15 članova Saveta bezbednosti.

Obama će predsedavati sednicom tog izvršnog organa svetske organizacije, za čijim će se potkovičastim stolom nalaziti, pored ostalih svetskih lidera, i nepredvidivi pukovnik iz Tripolija. Sa mogućnošću da tom prilikom eventualno pokuša da preusmeri diskusiju i na „neke druge teme“ – pored razmene mišljenja o rešavanju problema tekućih globalnih klimatskih (ne)prilika, o čemu bi, prema najavljenom dnevnom redu, na toj sednici trebalo da se razgovara.

Gadafi je, inače, što se provociranja tiče, odustao od ideje da tokom učešća na zasedanju UN razapne svoj čador na jednom libijskom imanju u obližnjem Nju Džersiju (sa sve telohraniteljkama, kamilama i ostalom uobičajenom scenografijom). Navodi se da će u Njujorku biti smešten u apartmanu na prvom spratu jednog velikog hotela (kažu, ne praktikuje vožnju liftom), a za ostalo će se još čuti i videti.