Dimitrijević (CRTA): Ministarstvo skriva promene u biračkom spisku

Dimitrijević je kazao agenciji Beta da nadležno ministarstvo ne preduzima ništa kako bi sve promene u biračkom spisku bile periodično dostupne svim građanima.

„Posle izbora 2020. godine CRTA je predložila da se uradi nezavisna revizija biračkog spiska po međunarodno priznatoj metodologiji kako bi se otklonila svaka sumnja na to da li birački spisak sadrži bilo kakvu nepravilnost. Nažalost, iako je oformljena radna grupa za reviziju biračkog spiska, predstavnici državnih organa nisu našli za shodno da se posao obavi kako treba, tako da do revizije nije došlo“, rekao je Dimitrijević.

Po njegovim rečima, sada ponovo ulazimo u izborni proces sa brojnim nepoznanicama i špekulacijama kada je u pitanju birački spisak.

„Među građanima je veliko nepoverenje u birački spisak. Prema našem istraživanju čak 60 odsto građana smatra da sa biračkim spiskom nešto nije u redu. Takođe i politički akteri sumnjaju u ispravnost biračkog spiska“, istakao je Dimitrijević.

Narodna stranka (NS) i Demokratska stranka (DS) optužile su vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) da naseljavanjem ljudi u Beogradu pripremaju krađu na predstojećim izborima.

Odbornik NS u Skupštini Beograda Miloš Pavlović je pozvao MUP i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da svakoga meseca do izbora objavljuju broj birača upisanih u Beogradu, kako bi, kako je naveo, mogao da se uporedi taj broj s brojem birača iz juna 2020.

DS je saopštila da je za prvih pet meseci ove godine prebivalište u Beogradu prijavilo više od 28.000 ljudi „što ukazuje da su opravdane sumnje da se sprema velika pljačka na beogradskim izborima“.

„Promena broja birača za gotovo dva odsto u tako kratkom vremenskom periodu može da znači samo jedno – da mafijaška vlast definitivno planira da vrši prekrajanje izborne volje Beograđana“, saopštila je DS.

Navedeno je da se od 2018. do 2020. godine u Beograd doselilo svega 11.000 ljudi, zbog čega su demokrate tražile detaljne podatke za tekuću godinu, ali nisu dobili kompletne podatke čak ni nakon žalbe povereniku, što je „još jedan signal“ da vlast nešto skriva i da je veliki broj prijava obavljen mimo zakona.

Zamenik programskog direktora CRTA Pavle Dimitrijević kaže da ta organizacija prati periodično kretanje broja birača po opštinama, ali da do sada iz lokalnih samouprava nisu dobili dovoljno podataka.

On kaže da ako je tačan podatak DS-a, onda bi MUP morao da odgovori na osnovu čega je tolikom broju ljudi dodelio prebivalište i  omogućio im da glasaju u Beogradu.

Naveo je da je uoči prošlih izbora otkriveno da je na adresi jedne poljoprivredne apoteke u Beogradu bio prijavljen veliki broj građana iz inostranstva, s pravom glasa.

Sociolog i istraživač javnog mnenja Srećko Mihailović kaže za Betu da podatak DS-a da je u prvih pet meseci u Beogradu prijavljeno više od 28.000 građana, deluje neverovatno, ali da je u Srbiji sve moguće.

Mihailović ističe da nijedna stranka na vlasti nije prihvatila ponudu da se uradi nekoliko studija slučajeva na biračkim mestima, kako bi se proverilo eventualno postajanje krađe i način krađe glasova.

„Obećanja da će se srediti birački spisak nikada nisu ispunjena. Nijedna partija na vlasti nikada nije prihvatila da se našim ljudima koji žive u inostranstvu, a nalaze se u biračkom spisku, omogući da glasaju poštom ili elektronskim putem“, napomenuo je sociolog.

Po njegovim rečima, kada se uporede zvanični statistički podaci o broju stanovnika i podaci kojima raspolažu „vlasnici“ biračkog spiska ispada da u Srbiji skoro da i nema maloletnog stanovništva.

Republička izborna komisija je prošle godine utvrdila birački spisak sa 6,59 miliona birača, dok prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbija ima 6,8 miliona stanovnika.

Mihailović ističe da je izlazak na izbore moguć samo ako je svakom biraču dostupno biračko mesto na kome je upisan.

„Ako birač mora da plaća put da bi stigao do biračkom mesta, bez obzira da li glasa u Srbiji ili inostranstvu, onda se on izlaže velikim troškovima i najverovatnije odustaje od glasanja“, objasnio je Mihailović.

Naglasio je da sve oko izbora naliči na jednu „veliku mućku“.

„Izborne krađe su mnogu sofisticiranije nego što narod pretpostavlja, pogotovo kada razjedinjena opozicija nije u stanju da organizuje kontrolu biračkih mesta. Ako bi se ujedinila, opozicija bi mogla da kontroliše najmanje 80 odsto biračkih mesta“, zaključio je Srećko Mihailović.