Dinamičan razvoj grada uz Dunav i autoput

Najkasnije do kraja godine Novi Sad će dobiti novi Prostorni plan, treći po redu od 1974. godine, koji daje smernice razvoja gradskog područja i za razliku od Generalnog urbanističkog plana, koji obuhvata građevinski rejon grada – Novi Sad, Petrovaradin i Sremsku Kamenicu, inkorporira celu opštinu i sva naseljena mesta.
– Prostorni plan Novog Sada zasnovan je na Prostornom planu Republike Srbije koji govori da je Novi Sad drugi grad po veličini u Republici i mi smo dužni da u ovaj plan ugradimo sve one objekte koji se nalaze u Prostornom planu republike i pokrajine. Tako se u Prostornom planu Novog Sada nalazi, recimo, i protočna hidrocentrala između Novog Sada i Veternika, jer se ona nalazi u republičkom planu, a prihvatamo i rešenja iz Prostornog plana autoputa, koji predviđa izgradnju naplatnih rampi, benzinskih pumpi i drugih objekata u blizini grada, kao i rešenja iz Prostornog plana područja posebne namene Fruške gore – kaže za Danas direktor JP Urbanizam Aleksandar Jevtić.

Manje stanovnika

Grad Novi Sad obuhvata površinu od 699 kilometara kvadratnih i po popisu iz 2002. godine imao je 299.294 stanovnika, odnosno 106. 000 domaćinstava. Sam grad – Novi Sad, Petrovaradin i Sremska Kamenica – imao je 216.583 stanovnika u 81.134 domaćinstva (prosek 2,7 članova po domaćinstvu). Planeri ne predviđaju da će u narednih 15 godina grad porasti, a po nekim projekcijama broj stanovnika bi mogao i opasti na 200.000.

Tako će u Prostornom planu grada biti uneta i novina o znatno većem gabaritu vikend kuća. Po dosadašnjim rešenjima u vikend zonama na sremskoj strani bio je dozvoljen maksimalni gabrit vikend objekata do 56 metara kvadratnih, a prema novom rešenju prema Prostornom planu Fruške gore, koje je usvojila Skupština Vojvodine, vikend kuće će se graditi do 10 odsto izgrađenosti u odnosu na veličinu parcele.
– Ako neko ima parcelu u određenom delu vikend zone Popovice od 900 kvadrata, moći će na njoj da, umesto 56, gradi kuću od 90 kvadrata – dodaje Jevtić.
Novi prostorni plan grada zasnovan je na Strategiji razvoja grada, koja predviđa dalji dinamičan razvoj Novog Sada.
– Polazili smo od toga da grad mora da ima dinamičan razvoj, da mora da se bazira pre svega na tercijarnim delatnostima, pružanju usluga, turizmu… i shodno tome smo i definisali radne zone, korigovali neka rešenja iz starijih urbanističkih planova, gde smo dali mogućnost da se veliki industrijski kompleksi – tipa „Neimar“, „Pobeda“, „Niva“ i „Nit“ dele na manje za formiranje manjih kapaciteta sa manje radnika, za mala i srednja preduzeća – istdiče Jevtić.
Direktor novosadskih urbanista kaže da se pri tome došlo do rešenja o izlasku na prostor autoputa i formiranja radne zone neposredno uz koridor. Urbanisti očekuju da će se u tim zonama graditi objekti primereni 21. veku, odnosno onome što razvoj gradova tipa veličine Novog Sada podrazumeva.
Novi Sad je okružen poljoprivrednim zemljištem, a i sam je središte prehrambene industrije, pa je logično i opravdano da su planeri nastojali da zaštite plodnu zemlju. Tako se građevinski rejoni neće širiti, osim tamo gde je neophodno radi legalizacije objekata. Po Jevtićevim rečima, jedna od novina u novom planu jeste da je prostor između Novog Sada i Veternika, koji je već napadnut divljom gradnjom i gde je izgrađeno nekoliko stotina objekta, menja namenu iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište – od Veterničke rampe do Veternika, da bi se izgrađeni objekti mogli legalizovati.
Novosadski planeri su, naravno, bazirali rešenja i na svim agendama EU i uslovima za prostorno planiranje, pa su uz Dunav planirane marine, turistički i ugostiteljski objekti.
Jevtić kaže da su, kada je reč o razvoju saobraćaja, u Prostornom planu preuzeta mnoga rešenja iz GUP do 2021. koji predviđa postojanje šest mostova, tri postojeća i još tri koja će se graditi – most Franca Jozefa, koji treba da poveže Novi Sad i Petrovaradin i izbaci saobraćaj iz Podgrađa Petrovaradinske tvrđave, kao i dva mosta na obilaznici, odnosno saobraćajnom prstenu oko grada.
Prvi je u produžetku Subotičkog bulevara preko mosta do Sremske Kamenice i dalje prema putu za Rumu, a treći je most koji bi povezivao Petrovaradin sa autoputem. Ovaj saobraćajni prsten bi trebalo da rastereti saobraćaj unutar samog jezgra grada.
Sastavni deo tog prstena biće i obilaznica Novog Sada u produžetku sadašnje krivine autoputa prema Subotici, gde je planirana izgradnja još jedne petlje i putnog pravca prema Futogu. To bi bio severni krak obilaznice koji će tranzitni saobraćaj prema Bačkoj Palanci usmeravati izvan grada i rasteretiti saobraćaj iz Partizanske ulice i pored Almaškog groblja.
Koncept Mišeluka najviše je razrađen planom iz 1974. godine, kada je bilo potrebno tražiti velike površine za izgradnju novih višestambenih zona. Međutim, u vremenu koje je usledilo videlo se da grad nema tako intenzivan razvoj, nema priliv stanovništva kako je bilo planirano, niti budžet koji je planiran i došlo se do stava da je prvenstveno potrebno rekonstruisati postojeće stanovanje u gradu, podići gustinu stanovanja da bi grad bio ekonomski isplativ i održiv, a onda u nekom narednom periodu preći na Mišeluk. Sada menjamo planove detaljne regulacije Mišeluka i korigujemo neka ranija rešenja, pre svega da se tamo omogući izgradnja zatvorenih kompleksa porodičnog i višeporodičnog stanovnaja, nešto kao što je na primer „Lipov gaj“ – porodično stanovanje, kuće u nizu, manje zgrade sa šest do osam stanova, zatvorenim kompleksima… Mislim da ćemo na taj način pospešiti razvoj tog centralnog platoa između Novog Sada, Sremske Kamenice i Petrovaradina i da će takav vid stanovanja lakše naći investitore i kupce, kaže Jevtić.
On, ipak, napominje da ne treba očekivati da će grad imati neku preteranu inicijativu kada je reč o probijanju ulica i puteva. Plan prati imovinske odnose na terenu, što podrazumeva postojeće granice parcela, atarske i poljske puteve koji će se širiti i na taj način omogućiti da se deo po deo tog prostora gradi. Znači, grad sigurno neće krenuti da otkupljuje, recimo, 300 hektara njiva i vinograda da bi probijao saobraćajnice i pravio parcele da ih ustupa. Pokazalo se u rekonstrukciji grada i svuda u svetu da je tu privatna inicijativa daleko bolja i da je ona ta koja može da ponudi dovoljan broj stanova za tržište ako je tržištu potreban taj broj stambenih jedinica, a Novom Sadu je očigledno potrebna velika gradnja, budući da se sve što se izgradi i proda i da imamo prilično dinamičan rast cena nekretnina, ocenjuje Jevtić..
Direktor JP Urbanizma se slaže sa ocenom da Novi Sad neće u narednim decenijama preterano rasti što se tiče broja stanovnika, ali kaže da će oni koji žive u njemu povećavati standard. Povećanjem prosečne površine stanova već sada imamo prosečan stan od 50 metara kvadratnih, a pre nekoliko godina je bilo 47, što je veliko povećanje za samo nekoliko godina.
Po rečima Jevtića, nastaviće se sa rekonstrukcijom zona u gradskom jezgru jer još uvek postoji veliki broj nefunkcionalnih dvorišnih stanova, šupa i garaža pretvorenih u stambene prostore koji će se u okviru rekonstrukcije koja je u toku na Grbavici, u zaleđu Bulevara oslobođenja, Novoj Detelinari, zaleđu Ulice Novosadskog sajma, na Futoškoj i delu Telepa pretvoriti u kvalitetnije stanove. On ocenjuje da se dobro sprovode planovi izgradnje stambenih zona u Miše Dimitrijevića, Puškinovoj, Gogoljevoj , Tolstojevoj… Zavod za izgradnju grada sasvim korektno, gotovo odlično prati realizaciju tih planova i gde god se završi 70-80 odsto stambenih zgrada oni kreću u izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih ulica, ugrađuju novu infrastrukturu, zelenilo … i ti novi delovi grada dobijaju novi izgled, smatra Jevtić.

Još vesti iz ovog grada

GP Bravo: Peticija da Grad Novi Sad preuzme finansiranje privatnog obezbeđenja u školama

POKS predao zahtev za pristup informacijama od javnog značaja zbog crva u novosadskom vodovodu

Počela trodnevna žalost u Novom Sadu

U Novom Sadu trodnevna žalost povodom pogibije šestočlane porodice u požaru