Dinamika zaduživanja je veoma brza i ne posustaje

Danica Popović: Trenutni dug Srbije iznosi nešto više od 66 odsto bruto domaćeg proizvoda, što nije strašna suma. Nakon što je pre četiri-pet godina velikim odricanjem – smanjivanjem penzija, ograničavanjem rasta plata, zabranom daljeg zapošljavanja i drugim merama – dug smiren, sada je došlo do ponovnog, enormnog rasta zaduživanja. Glavni razlog je epidemija, međutim sem toga ima još jedan faktor. U Srbiji se svake dve godine održavaju izbori, stalno smo u predizbornoj kampanji, pare se svaki čas dele šakom i kapom za neke namene koje nikome nisu potrebne.

Omer Karabeg: Gospodine Radosavljeviću, vi ste izračunali da trenutno svaki građanin Srbije duguje više od 4.000 evra?

Goran Radosavljević: Zvanični podaci kažu da je dug nešto ispod 27 milijardi evra. Kad se to preračuna na broj stanovnika Srbije, koji je sada ispod sedam miliona, dođete do cifre veće od 4.000 evra po stanovniku. Međutim, ono što mene više plaši od visine samog duga je dinamika zaduživanja koja je u ekspanziji ako izuzmemo kratkotrajnu stagnaciju u vreme smanjenja plata, penzija i drugih restriktivnih mera. U prethodnih 10 godina dug se povećao sa 15 na blizu 27 milijardi. Do kraja godine verovatno će biti i veći. Dinamika zaduživanja je veoma brza i nijednog trenutka ne posustaje. Postavlja se pitanje šta će se desiti ako zbog neke nove krize privreda prestane da raste i dođe do njenog pada kao što bilo prošle godine. Može nam se desiti, kao što se to pre nekoliko godina dogodilo Grčkoj, da dug dostigne 70 do 80 procenata bruto društvenog proizvoda.

Karabeg: Gde se Srbija najviše zadužuje i pod kojim uslovima?

Popović: To je najveći problem. Mi se na međunarodnom tržištu kapitala zadužujemo pod jako lošim uslovima i dobijamo kamatne stope koje su najmanje dvostruko veće nego što ih dobijaju zemlje sa razvijenom privredom. Te kamate su 4, 5 i 6 procenata što je užasno. Zato što zemlja siromaši ako je kamatna stopa veća od stope rasta njene privrede. Neko će reći – kakav je problem što je naša zaduženost veća od 60 posto BDP kad je u slučaju Amerike ta zaduženost veća od 100 posto. Ali Amerika uzima zajmove kao neki višak goriva. Ubacuje ih u sopstvenu privredu, pravi rast i svaki pozajmljeni dolar vraća na vreme. Zato svi kupuju američke obveznice iako one imaju nisku kamatnu stopu. Mi se, za razliku od Amerike, zadužujemo po visokim kamatnim stopama, pa kad dođe vreme da vraćamo dug, vratićemo više nego što je naša stopa rasta i bićemo siromašniji nego kad smo se zadužili.

Karabeg: Vlast se često hvali da dobija povoljne kamate.

Radosavljević: Zavisi šta podrazumevate pod povoljnim kamatama. Nikad u svetu novac nije bio tako jeftin kao poslednjih godina. Referentne kamatne stope na evro su nula. Kad pogledate kamatne stope po kojima se zadužuju neke druge zemlje, stope po kojima se Srbija zadužuje nisu baš tako niske. Prošle godine na početku kovid krize mi smo se zadužili po stopi od 3,375 posto dok su se neke države sa lošijim kreditnim rejtingom od Srbije zaduživale sa dosta nižim kamatama. Recimo, Crna Gora, koja je prošle godine imala pad BDP veći od 15 posto i veliki deficit, zadužila se je po kamatnoj stopi od 2,27 posto.

Karabeg: Srbija se prilikom uzimanja kredita sve više okreće Kini.

Popović: Srbija se okreće tamo gde može. Šta smo mi za Kinu? Nekakav polulegalni izlaz na tržište Evrope. Kao zemlja, koja pristupa EU, Srbija ima neke povoljnije trgovinske aranžmane, a kineska firma, koja se osnuje u Srbiji, postaje srpska firma i kao takva može da izvozi na tržište EU. To se desilo i sa našom železarom i sa fabrikom bakra koje su Kinezi kupili. Kina se preko nas uvlači u Evropu što je Evropljanima jasno, pa nam s vremena na vreme dele packe i šamare. Nažalost, ne dolazi Huawei ili neka IT tehnologija nego bakar, železo ili nešto slično, pa će Srbija postati još zagađenije mesto od Kine.

Karabeg: Da li su krediti koje Srbija dobija od Kine povoljniji od onih koje dobija od Zapada?

Radosavljević: Bilateralni krediti su uvek nepovoljniji, pogotovo kada dolaze sa Istoka.

Karabeg: Kako će se vraćati dugovi? Ima li Srbija kapacitet da vraća dugove?

Popović: Naravno da ima. U Srbiji je najveći problem što ne rade institucije. Pošto ne rade institucije, ne rade sudovi, nema pravde, ljudi beže, mladi odlaze iz zemlje. Toliko odlaze da je to već epidemija. Više ne znam koliko sam preporuka potpisala svojim studentima. Nijedan se nikada nije vratio. Otišli su nam najbolji. To je problem, a ne da li možemo da vraćamo dugove. Kapacitet ove zemlje je ogroman. Ali dok se ne napravi ambijent u kome će se poštovati znanje i stručnost, ljudi se neće vraćati. Njima se ne sviđa u inostranstvu. Oni više vole da ovde žive. Ovde ima više topline, život je lepši, prisniji, ali oni neće da ih ponižava ni SNS direktor, niti ovakva televizija, niti ovakav predsednik. I zato beže.

Radosavljević: Ekonomski gledano dug od 60 posto BDP nije nešto što država ovog kapaciteta ne može da vraća. Ali demografija je ogroman problem. Srbija ima manje od sedam miliona građana, a samo prošle godine umrlo je 60.000 ljudi više nego što je rođeno. Godišnje odlazi 40.000 do 50.000 ljudi. Za deset godina to je oko pola miliona građana manje. S druge strane, postoji problem strukture naše privrede koja treba da vraća dug. U ovom trenutku imamo jako čudna kretanja u sektoru građevinarstva koji dobrim delom utiče na rast bruto društvenog proizvoda. Gotovo tri i po milijarde evra u kešu, za koje niko ne zna odakle dolaze, godišnje se okreće u tom sektoru. Bojim se da će se taj napumpani BDP smanjiti kad jednog dana ta sredstva nestanu, pa će se smanjiti i kapacitet za otplatu. Kad pogledate struktura stranih investicija, to su uglavnom preduzeća nižeg nivoa prerade jer strane investicije uglavnom dolaze zbog jeftine radne snage i visokih subvencija. Vlast se hvali da je naša privreda tokom pandemije manje pala od privreda ostalih zemalja. To je normalno jer je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja ima dvocifreno učešće poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu. Bojim se da, s obzirom na strukturu privrede, demografske i ekološke probleme, otlpata dugova u jednom trenutku može postati problem.