Da li će Francuskoj dugoročno štetiti ili koristiti prošlonedeljna „šokantna“ (ministar inostranih poslova Loran Fabijus), „sramotna“ ( šef parlamentarnog kluba socijalista Bruno le Ru) i „skandalozna“ (nemački Špigel) poseta Krimu deset poslanika njene Nacionalne skupštine? Radi li se o paralelnoj diplomatiji, kako se nadaju ruski domaćini, ili o „parazitskoj diplomatiji“, kako ovaj događaj u neobično oštrom komentaru naziva francuski list „Liberasion“.
Poznati šef Komiteta Državne dume za međunarodne odnose Aleksej Puškin misli da je Francuska pocepana na dva dela: „Jedni misle da treba ići za Berlinom i Obaminom administracijom. Drugi deo smatra da je Francuska uvek bila na dobitku od posebnih odnosa sa Rusijom. I što su oni bili bliži nama, to je bila veća težina Francuske u međunarodnim poslovima“.
U svakom slučaju, deset poslanika, od kojih osam pripada stranci „Republikanci“ lidera Nikole Sarkozija, prvi su francuski poslanici, posle onih iz Nacionalnog fronta Marine Lepen, koji su posetili Krim, stigavši tamo iz Moskve. Po ukrajinskom zakonu, tvrdi ruski list Vzgljad, poseta Krimu bez saglasnosti Kijeva je krivično delo. Očekuje se da im ulazak u Ukrajinu bude zabranjen. Detalj sa Nacionalnim frontom se pominje da bi se dodalo kako je ovu posetu sponzorisala i suflirala joj Moskva preko neimenovane ruske asocijacije kao deo svog plana da Nikolu Sarkozija i njegove pristalice približi Nacionalnom frontu Marine Lepen koja pokazuje razumevanje za „ruski nacionalistički ekspanzionizam“ (Liberasion). „Apologeti Putina su, u međuvremenu, postali većina u stranačkom vođstvu“ Sarkozijeve partije, tvrdi nemački Frankfurter algemajne cajtung citirajući samog Sarkozija: „Krim se odlučio za Rusiju, ne treba mu zbog toga prigovarati“.
Sa zvaničnih mesta u Francuskoj, uključujući i predsednika Nacionalne skupštine, deset poslanika na čelu sa Tijeri Marijanijem, inače kopredsednikom „Franko-ruskog dijaloga“, upozoreno je da su ovo putovanje preduzeli na svoju ruku i da u Rusiji, a posebno na Krimu, predstavljaju samo sebe same. Što su potvrdili i oni sami uz napomenu da su svi iskusni dugogodišnji parlamentarci i da „faktički predstavljaju sve tendencije francuske političke misli“. Ali jedno ih veže: daju podršku dijalogu sa Moskvom i smatraju da parlamentarne kontakte nije trebalo ni prekidati. Pred polazak smo dobili od Francuza više pisama podrške nego osude, tvrdi Marijani. U Moskvi su se parlamentarci sastali sa predsednikom Državne dume Sergejem Nariškinim, kome je sankcijama zabranjeno da dođe njima na noge. Pa je Marijani, kome nemački Špigel spočitava da mu je žena ruskog porekla, objasnio da je deo njih na put krenuo samo da bi stanje stvari videli svojim očima, a drugi deo, u koje spada on, da bi podržali vraćanje Krima u sastav Rusije, čiji je uvek bio, kao rezultat istorijskih, kulturnih i demografskih činjenica.
Zapadnu javnost naročito su zapanjili stavovima iznetim na konferenciji za štampu, pošto su parlamentarci dva dana šetali Krimom i razgovarali sa zvaničnicima i običnim svetom: Krim liči na jug Francuske, stanje je normalno, nema ljudi u vojnim uniformama, a većina građana raduje se zbog povratka u Rusiju. I vrhunac: referendum održan na Krimu srećno je sprečio da to poluostrvo postane poprište sukoba poput istočne Ukrajine. Oni nisu propustili ni da više puta potkače SAD i američkog predsednika Baraka Obamu. Ističući značaj saradnje sa Rusijom u rešavanju sirijske i iranske krize i borbi protiv terorizma, oni su podsetili da SAD nisu ispunile zahtev međunarodnih dogovora i prekinule veze sa državama koje finansiraju terorizam. Jedan od članova delegacije Iv Pezo di Borgo slikao se, i objavio na svom Tviter nalogu, sa majicom na kojoj je ispod slike američkog predsednika podsmešljiv natpis.
Posle sve paljbe, Marijani je juče objavio da u oktobru u Rusiju idu opet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
