Visoki zvaničnici Turske i Jermenije, uz porsedovanje Švajcarske, postigli su saglasnost o takozvanoj mapi puta kojom se pomeraju s mrtve tačke izuzetno loši odnosi između dveju zemalja, što je prvi iskorak u diplomatiji između Ankare i Jerevana za gotovo više od jedne decenije.
Turska je zatvorila granicu sa Jermenijom 1993, u znak podrške svom savezniku Azerbejdžanu u borbi protiv separatista u regionu Nagorno-Karabak. Odnosi dveju zemalja zategnuti su i zbog toga što Turska odbija da prizna masovna ubistva više od milion Jermena 1915. kao genocid, što je nešto za šta se Jermeni bore dugi niz godina.
Najnoviji sporazum postignut je upravo uoči jermenskog obeležavanja godišnjice genocida. Iako se ne navodi koji su prvi koraci u pravcu unapređenja odnosa, navodi se da je postignut opipljiv napredak i uzajamno razumevanje, te da je identifikovana takozvana mapa puta.
Analitičari su uvereni da je ovo „probni balon“ za stanovnike obeju zemalja, duboko uverenih u sopstvene nacionalne istorijske priče, zbog kojih se mnogi protive pomirenju. U globalu opšte stanje u regionu je isuviše komplikovano: odmrzavanje odnosa Turske i Jermenije, iako veoma sporo, izaziva glavobolje u Azerbejdžanu, člije gorke razmirice i svađe sa Jermenijom ne jenjavaju. Novi sporazum turskih i jermenskih pregovarača podrazumeva otvaranje granica dveju zemalja, obnovu trgovinskih veza, dakle nešto što bi, prema mišljenju poznavalaca političkih prilika, Azerbejdžan mogao shvatiti kao izdaju Turske. Saopštenje portparola azerbejdžanske diplomatije Elhana Pulokva u kojem se navodi da bi otvaranje granica moglo dovesti do podizanja tenzija u regionu i bilo protivno interesima Azerbejdžana, potkrepljuje ove bojazni.
S druge strane, sporazum Turske i Jermenije mogao bi, prema mišljenju nekih analitičara, da podstakne entuzijazam u SAD kada je rečo usvajanju rezolucije u Kongresu kojom bi se ubijanja u Jermeniji označila kao genocid. Prethodne američke administracije protivile su se usvajanju ovakve rezolucije jer bi to razbesnelo Tursku. Predstavnički dom bio je 2007. blizu izglasavanju rezolucije, ali je Turska, članica NATO i saveznik u ratu u Iraku i Avganistanu, protestovala zbog toga te je čitav postupak obustavljen.
Nijazi Oktem, profesor prava na univerzitetu Bilgi u Istanbulu, smatra da ovaj sporazum predstavlja podršku poziciji Obame da se dijalogu da šansa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
