Direktiva EP o zaštiti intelektualnog vlasništva kraj interneta?

U četvrtak, poslanici Evropskog parlamenta odlučiće da li će zauvek promeniti internet. Na dnevnom redu plenarne sednice u Strazburu je izglasavanje predloga Direktive o zaštiti intelektualnog vlasništva na internetu i odlučiti da li će ona biti usvojena u trenutnoj, kontroverznoj verziji, ili će biti vraćena na doradu.

Predlog je izazvao buru negodovanja korisnika i internet kompanija, koji smatraju da će novi zakon biti pretvoren u oruđe za kontrolu i da će uništiti slobodu govora i internet kakav poznajemo.

Zagovornici nove regulative tvrde da je samo reč o nastojanju da se novinskim izdavačima, muzičarima i drugim kreatorima pošteno plati za korišćenje njihovih originalnih sadržaja, jer bi platforme poput Gugla, Fejsbuka i Jutjuba bile obavezne ili da plate pravo da objavljuju te sadržaje ili da se filterima onemogući da se ti sadržaji pojave.

Postoje dve tačke oko kojih je i nastao čitav problem. To su članak 11, kolokvijalno nazvan “porez na linkove” i članak 13, koji propisuje „upload filter“.

Porez na linkove prisilio bi onlajn platforme kao što su Fejsbuk i Gugl da od medijskih izdavača kupe licence pre nego što objave linkove na njihove originalne sadržaje ili kopiraju te sadržaje.

Upload filter bi pak trebalo da osigura da ništa što se pojavljuje na internetu unutar EU ne krši ničija autorska prava.

Jedna od najglasnijih protivnica predloga Direktive je nemačka poslanica u Evropskom parlamentu Julija Reda koja zastupa interese Piratske stranke.

Direktiva je toliko kontroverzna zbog članova 11 i 13. Smatram da ne preterujem kada kažem da usvajanjem u sadašnjoj verziji, evropskoj slobodi preti neviđena opasnost, rekla je Reda zagrebačkom Jutarnjem listu.

Predstavnik nemačke Narodne stranke Aksel Vos smatra da će posledice usvajanja Direktive osetiti jedino velike internet platforme, ali ne i korisnici.

Najglasniji kritičari među evroparlamentarcima navode da su bili svedoci lobiranja velikih novinskih agencija i grupacija, koje su uložili velik trud da obezbede usvajanje Direktive u nepromenjenom obliku.

Prema njihovim rečima, u lobiranju se najviše isticala nemačka novinska agencija Aksel Springer, koja je bila posebno motivisana da se član 11 usvoji nepromenjeno.

Velike novinske agencije jedine bi profitirale usvajanjem ove direktive zato što bi mogle naplaćivati korištenje svog sadržaja, naglašava Reda i dodaje da bi to značilo kraj malog novinarstva, internet-portala i blogova.

Prema trenutnim informacijama, predlog Direktive ima podršku više od 360 poslanika a za usvajanje je potreban glas 375 poslanika.