Direktna šteta 14 miliona dinara

Padu temperature i kiši, sva je prilika, najviše su se obradovali u JP „Nacionalni park Đerdap“ Donji Milanovac koji će jul 2007. godine pamtiti po brojnim požarima u najvećem nacionalnom parku u Srbiji.
Od 12. jula, kada je zabeležen prvi, pa sve do 30. jula kada je ugašen poslednji požar gotovo da nije bilo dana odmora. I pored danonoćnog gašenja požara bilans je upozoravajući, jer je na prostoru NP Đerdap u 17 šumskih požara zahvaćeno 600 hektara pod šumskim ekosistemima.
– Šteta je procenjena na 14 miliona dinara i ona podrazumeva direktnu štetu na drvnoj masi, kao i troškove angažovanja ljudi, sredstava i servisiranja kod gašenja požara. Prave razmere znaće se tek kada budu napravljeni sanacioni planovi, odnosno iduće godine – kaže za Danas direktor JP „Nacionalni park Đerdap“ Saša Nestorović, objašnjavajući pri tom da je ekološka šteta znatno veća – zagađenje vazduha, vode, erozija, poremećen hidrološki sistem, uz podsećanje da kad nestane šume, nestaje i voda.
Na udaru vatrene stihije bila je uglavnom bukova šuma i starija, kao i podmladak. Goreo je čak i prvi stepen zaštite NP Đerdap pored Đerdapske magistrale kod Velikog Kazana, a zaposleni u ovom preduzeću i po 16 sati dnevno trudili su se da spasu sve što se spasti može. O tome kako im je bilo dovoljno govori podatak da je njih dvadesetak trebalo da brine o 44 hiljade hektara pod šumom, a da je gorelo od Tekije do Dobre.
– Poseban problem predstavlja nepristupačnost, odnosno konfiguracija terena, tako da vatrogasne jedinice svojim vozilima nisu mogle da priđu, dopru do požara, ali su ljudstvom izlazili u susret i pomagali radnicima „NP Đerdap“ angažovanim na gašenju požara. Odziv meštana bio je veoma mali, uz obrazloženje da šuma koja gori nije njihova. Uključivali su se u gašenje požara tek kada je vatra ugrozila njihovu imovinu, ne shvatajući da šuma proizvodi kiseonik bez kojeg nema života – ispričao nam je Nestorović, dok njegov kolega po struci diplomirani šumarski inženjer Zoran Kosić, inače šef rejona Donji Milanovac u „NP Đerdap“, naglašava da su ekološke indirektne štete od požara tri puta veće od direktnih.
– Potrebno je tridesetak godina da se šumski ekosistemi stradali u požarima vrate u prvobitno stanje – kaže on, objašnjavajući da pre pošumljavanja, kojeg će biti u sanacionom programu, treba najpre poseći oštećena stabla i pripremiti teren za pošumljavanje.
– Treba kupiti sadnice i to isključivo autohtonih vrsta, jer ovo je nacionalni park, zatim angažovati radnu snagu, pa okopavati sadnice i potom pratiti jesu li se primile. Postoji verovatnoća da čitav proces pošumljavanja prate i problemi – naglašava Kosić.
Sanacione planove „NP Đerdap“ radiće uz pomoć stručnih kuća, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Uprave za šume, Šumarskog fakulteta, Instituta za šumarstvo, Zavoda za zaštitu prirode čiji su predstavnici, kao i pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Dušan Pajkić, obišli teritoriju parka zahvaćenu požarima. Ovom javnom preduzeću evidentno je potrebna i stručna i finansijska pomoć kako bi se sanirale posledice vatrene stihije.
– S obzirom na izražene klimatske promene treba prilagoditi strategiju upravljanja šumskim područjima i obratiti pažnju na zaštitu šuma od požara. Potrebna su terenska vozila, oprema, a s obzirom na ovdašnju konfiguraciju terena specijalizovan avion za gašenje požara dobro bi došao istočnoj Srbiji – smatra direktor Nestorović.
O uzroku požara, čije će se posledice godinama osećati u JP “ Nacionalni park Đerdap“, kažu da je kriv ljudski faktor. Pošto postoji sumnja da su namerno izazvani, ovo preduzeće je nadležnom organu podnelo krivičnu prijavu protiv NN lica.