Na ratišta u Siriji i na Bliskom istoku otišlo je oko 25 građana Srbije, što je zanemarljiva brojka u odnosu na BiH izjavio je juče direktor BIA Aleksandar Đorđević. On je objasnio da je ukupno iz Bosne i Srbije na tim ratištima bilo oko 300 ljudi.
– Srbija nije opterećena velikim brojem ljudi koji se nalaze u Siriji i na Bliskom istoku, više ih ima iz Bosne, a veći je problem Kosovo. Ipak, precizne podatke, što se tiče Kosova, nemamo, rekao je Đorđević novinarima u pauzi Parlamente skupštine NATO u Beogradu.
Đorđević je naveo da se ne može definisati profil ljudi koji odlazi na ratišta, te da ima i onih sa kriminalnom prošlošću. Upitan šta se promenilo posle donošenja zakona kojim je zabranjeno učešće na stranim ratištima, Đorđević je odgovorio da se veliki broj vratio, pre svega onih koji su bili u Ukrajini.
– Tako da sada u Ukrajini ima samo nekoliko ljudi, a što se tiče Sirije i tog ratišta, pitanje je kako do njih dolaze informacije, rekao je Đorđević i dodao da od početka oružanih sukoba u Ukrajini broj ljudi iz Srbije koji je u njima učestvovao nije bio veliki, ne želeći da precizira koliko ih je tačno bilo.
Odgovarajući na pitanje parlamentaraca o broju ljudi iz Srbije koji učestvuju u tim sukobima, direktor BIA je objasnio da se veliki broj njih vratio i da je taj povratak došao istovremeno sa donošenjem zakona u Srbiji kojim se učešće na stranim ratištima tretira kao krivično delo.
– Svega par ljudi je ostalo i njihov broj se može meriti na prste jedne ruke, rekao je Đorđević. On je izjavio i da je Srbija u proteklom periodu uložila značajne napore u borbi protiv terorizma i islamskog ekstremizma, istakavši da BIA konstantno radi na otkrivanju onih koji žele da odu na strana ratišta. Direktor BIA je u Skupštini Srbije, na Rouz-Rot seminaru Parlamentarne skupštine NATO, istakao da je akcenat rada BIA u borbi sa tim problemom na preventivnom delovanju, na otkrivanju i identifikovanju pojedinaca koji borave na ratištu.
– Akcija BIA traje u kontinuitetu, prvenstveno na preventivnoj identifikaciji onih koji borave na ratnim područjima, kao i onih koji su se već vratili, rekao je Đorđević.
Kako je dodao, dodatni bezbednosni problem je povezanost ekstremnih islamista sa Balkana sa sličnim strukturama u Evropi. Pojedini među njima izdvojili su se kao lideri koji propagiraju učešće u džihadu, a jedan broj njih se priključio u želji za dokazivanjem šerijatskih vrednosti.
Đorđević je istakao i da ne treba zanemariti povezanost terorizma sa organizovanim kriminalom, ali ni ulogu medija, pogotovo interneta, u propagiranju džihada. Srbija je, ukazao je, donela niz evropskih zakona i konvencija i implementirala međunarodne standarde za tu oblasti.
Stoltenberg: Poštujem odluku Srbije da ne ulazi u NATO
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da NATO ne primorava ni jednu zemlju, pa ni Srbiju, da se pridruži savezu i da je zadovoljan dosadašnjom vojnom saradnjom. „Poštujem odluku Srbije (da ne uđe u NATO)“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Glas Amerike i dodao da se dosadašnja partnerska saradnja pokazala kao veoma dobra. Stoltenberg je, odgovarajući na pitanje o rastućem uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu primetio da je reč o veoma raznolikom regionu, u kome su neke zemlje već članice NATO, dok druge, kao Srbija, imaju partnerski odnos.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
