Direktor Klinike za pulmologiju o raku pluća: Statistika u Srbiji je sumorna, a postoji samo jedno rešenje

Veliki problem u Srbiji je što se kod nas bolest kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.

Srbija je zauzela prvo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća pokazuju podaci, a nešto više o tome u emisiji “Uranak” rekao je direktor Klinike za pulmologiju KCS dr Mihailo Stjepanović.

Aktuelni podaci pokazuju da na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba izgubi život od raka pluća. Statistika nam je sumorna, a rak pluća ima najveću incidenciju i najveći mortalitet od svih onkoloških bolesti u Srbiji, kaže on.

Dr Mihailo Stjepanović je otkrio šta ignorišemo, pa bolest ne otkrijemo na vreme, ali i po čemu je karcinom pluća drugačiji.

„Pluća su veliki organ i tek kada neka promena u plućima naraste, čak i nekoliko centimetara, simptomi se kasno jave. To je najveći problem. Male promene u plućima ne daju simptome. Kada bi rak dijagnostikovali u ranoj fazi kada su male promene na plućima imali bi šanse za izlečenjem, odnosno hirurgijom, da se promena odstrani i pacijent je praktično zdrav posle toga. Na rendgenu ne mogu da se vide male promene, a rendgen je samo jedna projekcija. Male promene se vide na skeneru. Sledeće godine uz pomoć ministarstva planiramo projekat za koji se nadamo da će da zaživi, a to je skrining program za rano otkrivanje raka pluća“, naveo je dr Stjepanović.

Prema njegovim rečima, najugroženiji su ljudi koji imaju više od 50 godina i koji puše 30 godina.

„To je target populacije koja obavezno treba da se javi jednom godišnje na pregled, a pregled pored pulmologa obuhvata i skener. Rade se niskodozni skeneri sa malom dozom zdračenja koja nisu štetna – rekao je dr Mihailo Stjepanović u “Uranku” na K1 televiziji.

Simptomi raka pluća

Govoreći o simptomima, direktor Klinike kaže da pacijenti dosta lutaju jer prvi simptom bude metastaza raka pluća.

„Simptomi raka pluća su uglavnom zamaranje, otežano disanje, gubitak apetita… Tek u kasnijoj fazi kada tumor naraste oko jedan centimetar javljaju se bolovi. Često pacijenti koji imaju rak pluća lutaju po drugim specijalnostima, odnosno javljaju se metastaze u glavi, a onda se javljaju neurologu zato što ima duple slike, glavobolje… Neurolog tada uradi skener i posumlja na ishodište na drugoj lokalizaciji ili idu kod reumatologa, fizijatra zbog bolova u kostima. Pacijenti dosta lutaju jer prvi simptom bude metastaza raka pluća. Inače pušači kašlju, ujutro iskašljavaju, pa im je teško da prepoznaju da im se u telu dešava nešto novo. Pušači moraju da obrate pažnju na njihov kašalj i da vide da li se nešto promenilo u kvalitetu učestalosti tog kašlja, da li se nešto novo dešava, kako bi posumnjali da treba da odu na pregled. Bolovi se javljaju u grudnom košu, ali tek kada tumor toliko naraste da pritiska plućnu maramicu gde su nervi. U početku ne boli, bol se javlja kada je već kasno“, kaže direktor klinike.

Dr Mihailo Stjepanović istakao je da je kovid dosta usporio razvoj skrining programa za rano otkrivanje raka pluća. Taj program je prvo zaživeo u Vojvodini pre dve godine. Oni su pogledali nekoliko hiljada pacijenata od toga je bilo 30 ili 40 pacijenata kojima su postavili dijagnozu raka pluća.

„Problem je bio što je ceo zdravstveni sistem bio okrenut ka kovidu. Sada se situacija malo promenila. Pulmolozi dele kašalj na akutni i hronični. Akutni kašalj je uglavnom znak respiratornih infekcija i on je prolazan. Ali za svaki kašalj koji traje duže od tri nedelje kažemo da je to hronični kašalj i to je kašalj koji zahteva ozbiljno ispitivanje. Kašalj je kod brojnih plućnih bolesti prvi simptom koji treba ispitati. Kancer pluća više pogađa muškarce jer u našoj sredini muškarci više konzumiraju duvan. U Srbiji trećina odraslog stanovništva puši, a to je najveći problem. Pušenje je glavni faktor rizika za rak pluća. Više od 90 odsto obolelih su pušači. Postoje i drugi faktori rizika kao što su stil života, aerozagađenje, ishrana, fizička aktivnost… to su sve faktori rizika, ali svakako da je genetsko opterećenje izuzetno bitno. Kada radimo neke analize uglavnom vidimo da postoji genetsko opterećenje“, rekao je dr Mihailo Stjepanović u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.

Rešanja u borbi sa zagađenjem vazduha

Govoreći o zagađenju vazduha, dr Stjkepanović je naveo da su PM čestice vazduhu toksične i kada ih inhaliramo i udahnemo one uđu u naša pluća i odu u naš krvotok.

„Ne samo da izazivaju probleme sa disanjem, mogu da izazovu i probleme sa drugim organima. Na primer, kardiovaskularni pacijenti dokazano češće imaju šlogove i neurološke ispade. Teško je zaštititi se. Svim plućnim pacijentima savetujem da se u delovima grada gde je povećana koncentracija PM čestica zaštite pomoću zaštitne partikularne maske. Ako nemate masku kod sebe – šal i marama. Planina je nešto što prija plućima i zimi i leti. Treba izbegavati šetanje kada je velika koncentracija PM čestica, ali i otvaranje prozora“, objasnio je dr Stjepanović.

Kako se leči rak pluća

Pre 20 godina, kako kaže dr Stjepanović sa rakom pluća živelo se prosečno oko šest do devet meseci. Danas imuno i molekularnu terapiju.

„To se sada poprilično popravilo i promenilo zbog inovativnih terapija. To su ciljane terapije koje deluju na ćeliju raka i na naš imuni sistem. Na taj način bolje delujemo na bolest, a kvalitet života tih pacijenata je drugačiji u odnosu na standardne hemioterapije. Pacijenti koji su na tim inovativnim terapijama, a već ih imamo nekoliko stotina, prime terapiju za jedan dan i sutradan se vraćaju svom poslu i svojim uobičajenim aktivnostima. Tu nema toliko neželjenih efekata. Promenili smo i preživljavanje. Ti pacijenti koji su na novim terapijama žive i po nekoliko godina. Imamo pacijente koji žive i preko pet godina što je veliki uspeh za rak pluća i mi ih u našoj bolnici zovemo „naši šampioni““, istakao je dr Stjepanović.

Međutim, kako tvrdi, imunološka terapija nije namenjena svima.

„Za sada su to uže indikacije. Iz tumorskog tkiva koje ima određenu mutaciju pacijentu pripremamo personalizovanu terapiju. Imunološka terapija je samo za one koji imaju određene mutacije i određen tip raka pluća. Onkogenetika je nešto što se najbrže razvija i u pulmologiji i uopšte u medicini tako da se stalno otkrivaju nove mutacije, novi ciljani lekovi i menja se opšta slika lečenja“, rekao je dr Mihailo Stjepanović.

On je istakao da je izuzetno važno da se karcinom otkrije u ranoj fazi i operiše.

„Mi tada pacijenta shvatamo kao potpuno zdravu osobu. On ide na naše konzilijume, dolazi kod pulmologa, pratimo ga i radimo mu skenere, ali ga shvatamo kao pacijenta kojeg smo izlečili. Zato je važno rano otkriti bolest ne bi li je odstranili. Ljudi treba da prestanu da puše i to je najbolja stvar koju možete da uradite za svoja pluća. Jednim duvanskim dimom nekoliko stotina kancerogenih jedinjenja unesete u svoj organizam“, rekao je direktor Klinike za pulmologiju KCS.