Direktor Muzeja žrtava genocida: Znamo gde je kartoteka Diane Budisavljević

„Radimo na tome da dobijemo i kartoteku, znamo gde se ona nalazi. Ali više informacija daćemo kad kada znali više, sada ne“, kazao je Ristić u emisiji „Dan uživo“.

Govoreći o toj kartoteci, Ristić kaže da su u njoj isti podaci kao u nedavno pronađenom popisu.

„Isti su podaci, samo su u vidu listića, isti je sadržaj, s tim što ovaj jedan imamo u našem posedu, a za ovaj drugi znamo gde se nalazi“, naglasio je.

Originalni spisak za koji je javnost nedavno saznala, a koju mediji nazivaju „srpskom Šindlerovom listom“, sadrži podatke o bezmalo 5.800 srpske dece koja su spasena iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske, za koji se mislilo da je izgubljen ili uništen.

Ristić je ranije naveo da je spisak srpske dece nastao u „Zavodu za gluhonijemu djecu“ u Zagrebu u okviru „akcije Diane Budisavljević“ i danas je prvi put predstavljen javnosti. Prema njegovim rečima, taj spisak sadrži imena i prezimena dece, njihovih roditelja, datum i naziv logora iz kojeg su spasena, kao i starosnu dob i identitet hrvatskih usvojilaca.

Ristić je naveo da je ovaj spisak dece nastao u drugoj polovini 1942. godine posle Bitke na Kozari, i da je reč o prvorazrednom istorijskom izvoru do sada nepoznatom javnosti, za koji se smatralo da je nestao tokom Drugog svetskog rata.

Ristić za N1 kaže da se muzeju javio veliki broj ljudi sa spisak ili njihovi potomci.

„Javio nam se veliki broj i naših građana i sunarodnika koji žive u inostranstvu, sa vrlo dirljivim i emotivnim porukama, i pitanjem kako mogu da dobiju uvid u taj spisak, budući da bi voleli da znaju da li se neko od njihovih predaka nalazi na tom spisku kako bi mogli da dođu do podataka o svom stvarnom, a ne nametnutom identitetu. jer, mnogo njih ne zna svoje korene“, izjavio je Ristić.

O pronađenom spisku kaže da je – autentičan.

„Autentičnost je utvrđena na osnovu ekspertize koju je radio Muzej žrtava genocida, spisak sadrži ime i prezime deteta, procenjenu starosnu dob, ime oca i majke, datum i hrvatski logor iz kojeg je spaseno, i potpune podatke o hrvatskoj porodici kojoj je dete dato na usvajanje ili hraniteljski status“, rekao je.

A dugo se verovalo da je spisak uništen.

„Muzej je specifična nacionalna ustanova kulture, i od kada je osnovan, 1992. godine, muzej prikuplja građu o zločinu genocida koji je počinila NDH od 1941. do 1945, kao i zločine protiv čovečnosti u periodu Drugog svetskog rata. Detaljno tragamo za građom koja nam je neophodna kako bismo je pohranili u depoe, i ne odustajemo nikada, bez obzira što u javnosti postoji duboko ukorenjeno mišljenje da dokument nije sačuvan. Ali smo prošle godine dobili indicije da dokument postoji“, priča Ristić.

Izvor od koga je spisak dobijen, kaže, neće otkrivati nikad.

„Mi postupamo kao Memorijalni centar u Jad Vašem ili Memorijalni muzej u Vašingtonu. Neke artefakte možete odmah da objavite, određeni artefakti moraju da prođu određenu proceduru i vrši se procena kada treba da bude objavljen. Mi smo 22. april, Dan žrtava genocida odredili kao datum objavljivanja vesti o tom spisku. Vršili smo ekspertize, spisak je u našem posedu od druge polovine prošle godine“, pojašnjava Ristić.

Jedino što je rekao je da dokumenti „nisu pronađeni u Srbiji“.

„Nisam u mogućnosti da govorim ni o lokaciji, niti o okolnostima, to je uobičajena praksa, to se nikada ne otkriva, to ne radi nijedna ustanova kultura iz jednog razloga – zbog bezbednosnog aspekta, i za dokument i za ljude koji su radili na njemu. Javnost nikad neće saznati odakle je dobijen“, uverava.
Autentičnost dokazana

Prema njegovim rečima, tajnost izvora ne utiče na autentičnost dokumenta.

„Ona je dokazana i tu nema nikakve dileme“, naglasio je Ristić.

A na pitanje da li zemlja iz koje je dobijen spisak može da traži u budućnosti njegov povraćaj, Ristić kaže da „nije bio u javnom vlasništvu i država iz koje je došao nema pravo da ga potražuje“.

O tome da li bi Hrvatska mogla da ospori autentičnost spiska, Ristić kaže da bi to bilo neozbiljno.

„To bi bilo krajnje neozbiljno, niti ima indicija da će se tako nešto desiti. Ne možete sporiti autentičnost istorijskog izvora, posebno čija je autentičnost dokazana. To nije nekoliko vekova star dokument, već iz 1942. godine, i ona se dokazuje savremenim metodama“, rekao je Ristić.

Spisak dece je, dodaje Ristić, javno dostupan i u originalu.

„Dokument je javno dostupan u originalu i u digitalnoj kopiji, a biće i na web sajtu. Do tada, svi koji ne mogu da dođu i obave uvid, mogu da nam se jave. Javljali su se ljudi iz celog sveta već, gde god ima naših sunarodnika koji su direkti potomci žrtava genocida. Mi polako odgovaramo na njih, vršimo pregled spiska i dajemo informacije o tome“, navodi Ristić.

A govoreći o kartoteci Diane Budisavljević, Ristić kaže da znaju gde se ona nalazi.

„Trudimo se da dođe u naš posed. Ali, to je pitanje za one koji je imaju u ovom trenutku“, navodi.

I neće odustati, dodaje.

„Radimo na tome, nećemo odustati, da li ćemo uspeti, videćemo“, rekao je.

Budisavljević je, prema rečima Ristića, sa Karitasom spasila iz hrvatskih logora smrti između 10.000 i 12.000 dece.

„Imamo podake za 5.800, tragamo za ostatkom i nadamo se da ćemo uspeti. Ali to je uvek pitanje, o tome ne možete da govorite s vremenskom preciznošću… Na tragu smo raznim dokumentima, a samo prošle godine smo pribavili više hiljada artefakata iz perioda Drugog svetskog rata, sve je javno dostupno, tako da dobrodošli u muzej“, poručio je Ristić.