Foto: OŠ "Dr Dragan Hercog"Učenik K. K. koji je počinio ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“, nastaviće školovanje kao đak Osnovne škole „Dr Dragan Hercog“, a u narednim danima treba da bude završena procedura oko zvaničnog upisa u tu školu.
Zoran Aleksić, direktor OŠ “ Dr Dragan Hercog“, za Danas kaže da se u ovom trenutku on još nije upisan u tu školu i da se još ne zna po kom modelu će nastaviti osnovnoškolsko obrazovanje, kao i da će ta odluka biti doneta u saradnji sa lekarima.
Pojedini mediji su juče preneli da je odlukom nastavničkog veća „Ribnikara“ K. K. isključen iz te osmoletke, a da je tome prethodila vaspitno-disciplinska mera ukora i jedinica iz vladanja. Anđela Petrović, v. d. direktorka OŠ „Vladislav Ribnikar“ nije za Danas potvrdila ovu informaciju.
– Pretpostavljam da će dobiti ukor, što znači negativnu ocenu iz vladanja. Zakon kaže da ona deca koja su u zdravstvenim ustanovama zbog lečenja i sličnih razloga postaju učenici OŠ „Dr Dragan Hercog“ pošto je osnovno obrazovanje obavezno – rekla je juče ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.
U zakonu ne postoji odredba koja propisuje isključenje iz osnovne škole, već je kao najdrastičnija mera za povredu obaveza učenika predviđeno premeštanje u drugu obrazovnu ustanovu.
Članom 86 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja precizirano je da se prekršaje zakonskih članova kojima se, između ostalog, zabranjuje nasilje, izriče mera premeštaja učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu, ali isključivo na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost škole u koju prelazi, a uz obaveštavanje roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Maloletni K.K. se više od tri meseca nalazi u Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, dakle u bolničkim uslovima i to je jedan od osnova po kome školovanje može nastaviti kao učenik OŠ „Dr Dragan Hercog“.
Direktor Zoran Aleksić podseća da je ova škola jedina u Srbiji koja omogućuje obrazovanje bolesne dece, bilo da su kod svojih kuća ili na bolničkom lečenju.
– Škola postoji više od 50 godina i svako dete koje se nađe u bolnici, a po mišljenju lekara bude sposobno da prati nastavu, postaje naš učenik. Mišljenje lekara u našem radu je veoma važno. U školi postoje timovi koji prilagođavaju nastavu i patologiji i svakom detetu ponaosob, što nije nikakva novina. To se radi i u redovnim školama jer je svako dete individua. Što se tiče pomenutog slučaja, ministarka prosvete je juče rekla da je učenik K. K. u bolnici i on po zakonu ima pravo na osnovno obrazovanje šta god da je uradio. Sve ostalo je u domenu lekara i pravosuđa – kaže Aleksić.
On objašnjava da se u radu sa učenicima na bolničkom lečenju koriste različiti modeli i da se još ne zna koji će biti primenjen u konkretnom slučaju, demantujući informacije koje su pojavile u javnosti da će za K. K. biti organizovana onlajn nastava.
Aleksić pojašnjava način rada sa decom koja se nalaze na bolničkom lečenju:
– Mi radimo sa decom individualno u kućnoj nastavi i individuano u bolničkoj nastavi. U tom slučaju učitelj i nastavnik određenog predmeta dolazi kod deteta i realizuje se ono što je previđeno propisanim planom i programom – navodi Aleksić.
Drugi model je nastava u bolnicama, u kojima se, gde je to moguće, formiraju grupe i odeljnjenja sa najmanje četiri, a najviše 10 učenika.
– Tu se radi kao u bilo kojoj školi samo su grupe manje i odeljenja su kombinovana. Imamo decu do koje tokom lečenja u bolnici ne možemo da dođemo fizički, jer recimo primaju hemioterapiju, nalaze se na intenzivnoj nezi ili je u toku postoperatvni tok. Takvim učenicima nastavnici pripremaju pisane materijale koje dostavljaju najčešće preko roditelja koji sa njima borave u izolaciji ili preko medicinskog osoblja na tom odeljenju. Četvrti model po kome smo pioniri je nastava na daljinu i ona se koristi za decu koja boluju od nekih teških bolesti. Za njih se onlajn nastava odvija u realnom vremenu, koriste se platforme, deca mogu međusobno da komunciraju preko video kanala. Za nas je obrazovanje kreativan čin i tako ga treba jedino shvatati, gde vi prilagođavate nastavu potrebama učenika – kaže direktor Aleksić.
Upitan da li je tokom svoje dugogodišnje karijere (na čelu OŠ „Dr Dragan Hercog“ se nalazi dve decenije) imao primer da je neki učenik bio smešten u bolničkoj ustanovi jer je počinio ubistvo, Aleksić kaže da nije.
– Imali smo decu koja su bila autodestruktivna sa tendencijom izvršenja samoubistva, ali ovakav slučaj nikada nismo imali. Ovo je presedan za sve nas i duboko saosećam sa porodicama ubijene dece. Ovaj događaj me je i kao roditelja i kao prosvetnog radnika duboko uzdrmao – kaže Aleksić.
On napominje i da u našoj zemlji ne postoji srednja škola za učenike koji su na bolničkom lečenju jer srednje obrazovanje nije obavezno.
– Srednje škole se sve više otvaraju za naše učenike. Oni nastavljaju školovanje i u gimnazijama i u srednjim stručnim školama. Naši učenici na kraju osmog razreda polažu završni ispit kao i svi drugi đaci, popunjavaju listu želja i upisuju se u srednje škole – naveo je direktor.
Inspekcija tražila da se omogući školovanje
Prema nezvaničnim saznanjima Danas majka K.K. nije podnela zahtev OŠ „Dr Dragan Hercog“ za premeštaj u tu školu. Mediji su pisali da se ona obratila institucijama sa zahtevom da reše pitanje daljeg školovanja njeno dvoje dece.
U izveštaju prosvetne inspekcije posle izvršenog vanrednog inspekcijskog nadzora krajem maja, inspekcija je naložila direktoru „Ribnikara“ da sprovede započeti vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika K. K., donese odgovarajuće rešenje i obezbedi donošenje odgovarajućih odluka nastavničkog veća, uz poštovanje prava učenika na obrazovanje.
U izveštaju su kao pravni osnov za ovu naloženu meru navedeni članovi zakona koji propisuju nastavu za učenike na kućnom i bolničkom lečenju.
Redakcija Danasa još u junu je od Ministarstva tražila pojašnjenje ovih navoda, ali odgovor nismo dobili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
