Foto: Z. S. M.Svima je jasno zbog čega još uvek posle dve i po godine Srbija nema direktora polcije, jer je na taj način mnogo lakše politički upravljati službom, smatra dr Ivan Đorović, koji iza sebe ima tri decenije staža u policiji, a u penziju je otišao sa mesta koordinatora poslova policije u Direkciji policije.
Temu da li je razlog što toliko dugo nemamo direktora polcije to što su Aleksandar Vučić i SNS „uspostavili sistem neformalnog upravljanja svim državnim institucijama” pokrenuo je nedeljnik Radar u najnovijem broju tekstom „Vučić traži poslušnika, a ne direktora polcije”.
I sagovornik Danasa dr Ivan Đorović se slaže da višegodišnjeg izbora prvog operativca policije nema jer je lakše upravljati politički i stranački ovom službom bez direktora.
– U Zakonu jasno piše – policijom upravlja direktor, dakle, u tom poslu niko ne može da ga zameni. Čim nema direktora niko i ne zna ko upravlja policijom. To je „nedostatak” koji se vrlo teško nadoknađuje jer je direktor polcije koordinator svih njenih službi koje postoje u okviru Direkcije policije: a, to su sve policijske uprave (uključujući i Grad Beograd), Specijalna antiterorističa jedinica (SAJ), Žandarmerija, uprave kriminalističke i saobraćajne policije, Uprava za upravne poslove… navodi naš sagovornik, podsećajući da „svim ti poslovima bi trebalo da rukovodi direktor koji je odgovoran je za izvršavanje svih zadataka”.
Odnedavno u penziji dr Ivan Đorović, sa 30 godina staža u policijskoj službi, bio je punih 10 godina načelnik Policijske uprave Kragujevac, potom od 2013. godine i savetnik tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića za koordinaciju rada policijskih uprava MUP Srbije. U penziju je prošle godine otišao sa mesta koordinatora poslova policije u Direkciji policije. Trenutno je, kao što je Danas već pisao, angažovan u Resornom odboru za bezbednost i borbu protiv korupcije pri Gradskom odboru Stranke slobode i pravde Kragujevac.
On podeća i da su novi predlozi Zakona o policiji dva puta išli na skupštinsku raspravu i da su odbacivani posle kritike i negodovanja stručne javnosti.
– Ali se u tom delu razgovora nije govorilo o izboru direktora policije u smislu preciziranja „mora”, „ne mora”… I dalje smo posle svih tih rasparava ostali bez njenog direktora jer je lakša plitičko/stranačka zloupotreba službe ako to mesto ne postoji, ponavlja Đorović.
Zbog toga, prema njegovom mišnjenju, danas policija u Srbiji jeste pod kontrolom SNS-a.
– U Srbiji je odomaćena pojava i to traje godinama unazad, da kada se nešto dogodi, mi imamo ministra koji izađe i onda on „opisuje” i „objašnjava” javnosti „šta se upravo desilo”. Dakle, realno – čovek koji o tome ne zna ništa ili je „negde nešto čuo”. Njemu saradnici moraju da prepričavaju i objašnjavaju kako bi on mogao da izađe pred kamere i „to objasni”. Ne, to nije posao ministra, jer on rukovodi ministarstvom a ne Direkcijom policije. Za događaje poput ubistava ili zaplena velikih količina droge, bilo kakvog dešavanja koje zaokuplja veliku pažnju javnosti, takve stvari „objašnjava” ili građanima predočava isključivo direktor policije ili njegov portparol. Tako je svuda u normalnim sistemima, ističe Đorović.
A, taj stranački uticaj u polciji je ogroman, naravno na uštrb profesionalnosti u službi.
– Čim ti dobiješ policijski zadatak od ministra tu više nema profesionalnosti, zaključuje on.
Đorović nam prenosi i mišnjenje svojih kolega o „neimanju prvog operativca” u policiji.
– Svima njima je kristalno jasno „o čemu se radi”. Narodski, najprostije rečeno „propade sve”. Jednostavno, vidši kakvo je stanje u službi i za to ne mora niko da bude politički opredeljen ili ne, posebno policijski „pismen” ili ne. Samo „pusti, sve propade” u svim oblastima delovanja je njihov jedini i iskren komentar, prepričava nam naš sagovornik „klimu” među zaposolenima u njegovoj nekadašnjoj službi.
Za službu i za državu je od interesa da policija ima direktora, nepokolebiv je Đorović.
– Kada je direktor policije izabran na konkursu na pet godina kako je predviđeno zakonom, njega ne može da smeni ministar, a to mu automatski garantuje autonomnost da donosi profesionalne odluke. Kao, naravno, i da za te odluke ukoliko nisu dobre i lično odgovara. Jer direktor policije pored ovlašćenja koje ima, ima i odgovornost. Ovako, u ovoj situaciji ko kod nas ima tu odgovornost? Niko, pita i odgovara istovremeno Đorović.
Da podsetimo, kao što je u tekstu u Radaru navedeno, Srbija je za 18 godina, koliko postoji mesto direktora policije, imala dvojicu. Prvi je bio Milorad Veljović od 2006, a kada je ispunio uslove za penzionisanje devet godina kasnije, Vlada ga je razrešila dužnosti. Veljović trenutno radi kao savetnik predsednika Srbije za regionalnu i nacionalnu bezbednost. Zatim je od decembra 2016. imenovan Vladimir Rebić. On je krajem 2021. prestao da obavlja tu funkciju i zatim je otišao u penziju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
