Via vita (Put je život). Ova izreka starih Rimljana bila je moja početna lekcija u učenju priče o putevima u ovom kraju. Moj učitelj bio je Izet Ljajić, više od tri decenije direktor Preduzeća za puteve „Novi Pazar put“. Svaki od mnogobrojnih susreta nije mogao bez „Via vita“, a onda se otvarala priča o putevima i bespućima, o naporima i podvizima novopazarskih putara, o dobijenim bitkama sa rokovima i vremenskim nepogodama.
Niko novinarima nije mogao bolje i lepše da približi putarsku priču od ovog doajena izgradnje puteva ne samo u ovom kraju već i u celoj državi.
Izgradnja puteva mu je porodična tradicija. Krenulo je od njegovog oce koji je 1945. godine nastradao od mina koje su za sobom ostavile okupatorske snage. Poginuo je na radnom zadatku terajući na volujskim kolima šoder za ivanjičku sekciju za izgradnju puteva. Deceniju i po posle toga očevim putem krenuo je i Izet. Novopazarsko Preduzeće za puteve postoji tek koju godinu više od pet decenija, a Ljajić je u njemu proveo 45 godina od kojih je 32 bio direktor.
– Put mora da bude završen na vreme. Bitka sa snežnim nanosima mora da bude dobijena, da se stigne do svakog mesta – ređale su se komande na licu mesta za svesaobraćajnice na području Kraljeva, Raške, Novog Pazara, Tutina i Sjenice. Rad novopazarskih putara svuda je prepoznatljiv. Poslovi završeni na vreme i kvalitetno, saobraćajnice maksimalno prohodne. Za ovakva rad stizala su priznanja i preduzeću i njenom direktoru Ljajiću, koji je podizao ton kad je trebalo da se skrene pažnja na loše puteve u ovom kraju, da se uradi dogovoreno kad malo popusti ažurnost, ali i pokazivao svoju humanost i blagost kad je trebalo da se pomogne radnicima preduzeća i njihovim porodicama, ali i ostalima kojima je pomoć bila potrebna. Humanost i solidarnost među ovdašnjim putarima nije se promenila ni kada im je preduzeće privatizovano. „Novi Pazar put“ je najuspešnije privatizovano novopazarsko preduzeće, koje je i posle toga ostalo lider u putnoj privredi Srbije. Najveće zasluge pripadaju direktoru Izetu. Sve što je rađeno ostalo je zabeleženo, pa ovo preduzeće sada nema iza sebe samo bogate graditeljske uspehe, već i bogatu izdavačku delatnost.
– Svaki put ima svoj početak i kraj. Moj put u firmi i sa putevima počeo je još re 45 godina. Taj put ne merim samo godinama, već i sa svakim izgrađenim i očišćenim kilometrom, što ga čini još dužim, ali i lepšim. Ovo je za mene kraj jednog neverovatnog putovanja u kojem sam proveo najveći deo života. Ali je istovremeno i početak novog, u kojem ću moći da se na miru odmorim i posvetim svemu onome što volim, a zašta do sada nisam imao dovoljno vremena, rekao je Ljajić, pre dvadesetak dana na svečanosti povodom odlaska u penziju, svojim kolegama, saradnicima i prijateljima.
Direktore, vita via.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
