Direktori jači od ministra

Za danas je zakazan novi sastanak Centralne radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u obrazovnim ustanovama, a iz sindikata najavljuju da će tražiti smenu direktora koji su se oglušili o propise.

Iako u Ministarstvu prosvete tvrde da je najveći broj tehnoloških viškova raspoređen tokom septembra, podaci govore drugačije. Poslednji presek stanja od 30. septembra pokazuje da je od 4.876 viškova normu dopunilo 1.576, dok je na listi još 3.300 radnika. Ništa bolja situacija nije ni sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos sa nepunom normom – od 14.813, koliko ih je bilo u startu, preuzeto je 3.147, a u obrazovnom sistemu slobodno je oko 17.000 radnih mesta.
I dok su u Uniji sindikata prosvetnih radnika zadovoljni rezultatima preuzimanja, zbog činjenice da je mesec dana urađeno koliko i tokom cele prošle školske godine, u Sindikatu obrazovanja Srbije kažu suprotno.

– Ceo posao po mom mišljenju ide traljavo, a podgrupe pokušavaju da pribave poene pred novim ministrom. Direktori škola na veliko kriju radna mesta i to je najveći problem sa kojim se suočavamo. Kada bi poštovali uputstva uverena sam da bi svi tehnološki viškovi bili zbrinuti. Na sastanku Centralne radne grupe izaći ćemo sa konkretnim podacima o nepravilnostima, ali ako ministar bude smenio samo jednog direktora to neće imati efekta – kaže za Danas Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, ukazujući na spregu inspekcije, načelnika školskih uprava i pojedinih direktora škola.

Ilićeva objašnjava šemu po kojoj se kriju radna mesta: umesto da direktor prijavi slobodno mesto i na njega uposli tehnološki višak, on te časove podeli na nekoliko zaposlenih u svojoj školi koji time dobijaju prekonormne časove, a direktor – glasačku mašinu. Drugi način je da na to mesto primi nekoga na određeno vreme. Ona dodaje da veliki problem predstavlja inspekcija, jer su svi slučajevi koji se odnose na poseban kolektivni ugovor u nadležnosti inspekcije rada, koja često ne reaguje.
Da su pojedini direktori kočnica procesu racionalizacije svesni su i u Ministarstvu prosvete. U dopisu ministra Šarčevića podgrupama koje se ovim poslom bave u školskim upravama navedeno je da pojedini direktori nedosledno primenjuju stručno uputstvo za raspoređivanje tehnoloških viškova, kao i da rad podgrupa usporava to što direktori ne dostavljaju precizne podatke o slobodnim radnim mestima. Šarčević po ko zna koji put apeluje na direktore da se pridržavaju propisa i ukazuje da će Ministarstvo prosvete „preduzeti mere iz svoje nadležnosti prema ustanovama u kojima su se rukovodioci odbili da primene stručno uputstvo“. A da su pojedini direktori ostali nemi na ova upozorenja, kao i na Šarčevićev stav da bi direktori sa 65 godina trebalo da odu u penziju, pokazuje i to što se nakon pisanja Danasa o ovoj temi, našoj redakciji javio veliki broj nastavnika, ukazujući da su čelnici njihovih obrazovnih ustanova ispunili uslov za penzionisanje, ali da ne žele da napuste fotelju, jer imaju podršku vladajućih stranaka.

Ko su viškovi?

Prema informacijama sindikata, najviše viškova je među nastavnicima fizičkog, likovnog i muzičkog, kao i profesora stručnih predmeta u srednjim stručnim školama.