Direktori na popravnom

Reč je rukovodiocima obrazovnih ustanova koje su u prvom krugu eksterne evaluacije ocenjene jedinicama i dvojkama, dok onima koji su dobili najvišu ocenu – četvorku, sleduje licenca bez obučavanja, što je više puta najavio ministar prosvete Mladen Šarčević.

Statistika pokazuje da je od oko 900 osnovnih i 300 srednjih škola, koje su dosad prošle kroz spoljašnju proveru kvaliteta rada, trećina ocenjena jedinicama i dvojkama (na skali od 1 do 4), dok su predškolske ustanove bolje – tek je svaka deseta od 90 vrednovanih dobila ocenu dva, a nijedna jedinicu.

Jasmina Đelić, koordinatorka rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete, kaže da se upravo formiraju grupe na nivou Školske uprave Beograd, gde će obuku pohađati 23 direktora. U drugim gradovima obuke će se držati u regionalnim centrima za stručno usavršavanje nastavnika. Ona napominje da će obuke držati stručnjaci iz Instituta za pedagoška istraživanja, koji su i autori tog programa, akreditovanog u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Tvrdi da je obuka, iako traje samo dva dana, osmišljena tako da omogući što efikasniji rad i da pruža sigurne osnove za unapređenje rada, onima koji to žele.

Naredni korak biće sveobuhvatne obuke koje će morati da prođu svi rukovodioci obrazovnih ustanova u Srbiji, uključujući i pomenute najlošije ocenjene. Te obuke će prethoditi licenciranju direktora i zasnivaće se na svih šest ključnih kompetencija standarda za direktore, zbog čega je planirano šest ciklusa (koji bi „pokrili“ svih šest oblasti) u trajanju od po dva dana. Jedino će rukovodioci ustanova koje su ocenjene četvorkama biti izuzeti od obuka, a da bi dobili licencu, svoj rad će dokumentovati kroz portfolio.

– Ključna tema u obuci će biti razvoj kompetencija direktora za pedagoško rukovođenje škole. To znači da se od direktora očekuje da više nego do sada budu pedagoški rukovodioci, da više vode računa o kvalitetu nastave, da više budu usmereni na praćenje rada nastavnika, davanje povratnih informacija nastavnicima, kao i na razvoj kulture horizontalnog učenja u školi. Tome se daje veći značaj u Pravilniku o stručnom usavršavanju nastavnika, ali je ovaj vid učenja bio malo iskorišćen, iako brojna istraživanja govore da nastavnici najviše vole da uče jedni od drugih. Direktori i dalje moraju biti menadžeri, ali najveći deo svoje energije treba da usmere na obrazovno-vaspitni proces – kaže Đelićeva.

Na pitanje da li očekuje otpore, on odgovara odrično, napominjući da to nisu kaznene mere već vid podrške školama, te da bi nadležni voleli da svi direktori prođu i intenzivnu dvodnevnu obuku koja se priprema tokom zimskog raspusta za pomenutih oko 410 direktora. Napominje i da je jedan član komisije za razvoj programa obuke iz Društva direktora škola Srbije, čiju podršku imaju. Obuke će početi u drugoj polovini ove godine, a pravilnik o licenciranju direktora škola treba da bude gotov do 1. jula, što znači da će prve licence biti dodeljene tokom 2018. godine.

Dosadašnji rezultati eksterne evaluacije pokazuju da su naše škole najlošije u oblasti kvaliteta Nastava i učenje, posebno kada je reč o individualizaciji nastave i praćenju i ocenjivanju učenika.

– Ovom i sličnim obukama želimo da pomognemo direktorima da nastava bude bolja, više prilagođena potrebama učenika i njihovim mogućnostima, da imamo bolji sistem praćenja. Utisak je da pravilnike o ocenjivanju nastavnici više doživljavaju kao administrativnu meru, a ne kao osnov da unaprede ocenjivanje da bi ono pomoglo razvoju učenika – kaže Đelićeva.

Prvi petogodišnji ciklus spoljašnjeg vrednovanja završava se 2017, a tokom ove školske godine sumiraju se rezultati i iskustva, na osnovu kojih će biti predložena poboljšanja okvira kvaliteta sa standardima i metodologija vrednovanja. Iako je u javnosti bilo dosta kritika na račun eksterne evaluacije, Đelićeva ističe da su nezavisne stručne analize pokazale da standardi dobro funkcionišu u praksi, ali da su potrebni dodatni instrumenti kako bi ocene bile još objektivnije i osetljivije.
Redovna eksterna evaluacija sprovodi se jednom u pet godina, a svake godine škole su obavezne da rade samoevaluaciju. Dosadašnja iskustva pokazuju da se u velikom broju obrazovnih ustanova samoevaluacija ne radi na kvalitetan način. Preovlađuje formalistički pristup, koji je obojen pristrasnošću, stručni saradnik je najčešće usamljen u ovom poslu i uglavnom postoji malo interesovanje zaposlenih za rezultate procene.