Direktori neće u menadžere

Ovo su samo neki od zahteva koje će morati da ispune direktori osnovnih i srednjih škola da bi dobili licencu za rad. Ne u nekoj evropskoj državi, kako bi se moglo pomisliti na prvi pogled, već u Srbiji.

Nacionalni prosvetni savet usvojio je na poslednjoj sednici većinom glasova (i to iz trećeg puta) standarde kompetencija direktora, ali rasprava o ovom dokumentu i predstojećem licenciranju ne jenjava.

Zajednica gimnazija Srbije imala je od samog početka niz primedbi, a njen predstavnik u NPS Radivoje Stojković ocenjuje da, i pored određenih dorada, nije promenjena suština dokumenta koji je prvobitno odbijen. On ističe da mnogi standardi nisu u skladu sa zakonom i Strategijom obrazovanja Srbije, koja direktore vidi kao pedagoške rukovodioce. Stojković kaže da se u standardima mnogo više insistira na menadžerskim sposobnostima direktora.

– Čak i u anglosaksonskim zemljama, u kojima se insistiralo da je direktor menadžer, najnovija istraživanja su pokazala da su mnogo bolji rezultati u obrazovnim sistemima gde su oni pedagoški rukovodioci. Suština Strategije i našeg obrazovanja je drugačija u odnosu na stil i suštinu ovih standarda, oni su pisani u nekom prošlom duhu – ukazuje Stojković, napominjući da će problemi nastati kada počne njihova primena u praksi.

I direktor beogradske OŠ „Josif Pančić“ Milan Bajić kaže da je pogrešno smatrati direktore menadžerima, jer se najveći deo njihovog posla svodi na pedagoški rad.

Zajednica gimnazija je nezadovoljna i što obaveza polaganja ispita za licencu važi samo za direktore predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, ali ne i za dekane, rektore, direktore državnih ustanova i preduzeća. Stojković ukazuje da je to „presedan“ i da se „sve vreme zanemaruje činjenica da školom upravlja školski odbor, a ne direktor“.

Najviše kontroverzi izazivaju najave da će svi kandidati za direktore pre polaganja ispita za licencu morati da prođu odgovarajuće obuke. Ko će držati te obuke, koliko će trajati, kako će izgledati ispit – o svemu tome zaposleni u školama malo znaju. Kako je ranije najavljeno, prve licence bi trebalo da dobije 20 direktora škola koji su još prošle godine bili na obuci u londonskom Institutu za edukaciju. Zamišljeno je da oni budu mentori grupi od 200 direktora, a da nakon toga bude obučeno svih 2.000 direktora u Srbiji. Radivoje Stojković kaže da će direktori pored svih obaveza teško moći da pohađaju višemesečne obuke, a da se njegovo odsustvo ne odrazi na rad škole.

– Ja sam završio fakultet, prošao izbor koji nije bio nimalo lak, položio sam državni ispit i bilo bi apsurdno da me neko proverava, jer to već rade školski odbor, inspekcija i Ministarstvo prosvete. Ukoliko se obuke svedu na neku vrstu seminara i razmenu iskustava, a ispit na proveru u praksi, to neće biti sporno – kaže za Danas Milan Bajić, direktor OŠ „Josif Pančić“ u Beogradu.

Nelogično

– Jedan od indikatora kojima se proverava ostvarenost standarda u oblasti finansijskog i administarativnog upravljanja predviđa da direktor nadzire postupke javnih nabavki, a komisija koja je radila standarde tvrdi da je to preuzeto iz zakona. Međutim, direktor samo pokreće postupak javne nabavke male vrednosti, a nadziranje nije predviđeno zakonom niti je to pravni pojam – navodi jednu od nelogičnosti Radivoje Stojković.

Ko je dobar direktor?

– Da bi neko bio dobar direktor mora da ima dosta vremena i puno iskustva, da sa zaposlenima gradi odnos poverenja, da dosta razgovara sa roditeljima i institucijama koje okružuju školu. Ne slažem se sa tvrdnjom da dobar direktor znači 60 odsto uspeha škole. Pre bih rekao da loš direktor znači 60 odsto neuspeha škole – kaže Milan Bajić, direktor OŠ „Josif Pančić“ u Beogradu.