Direktori policija Srbije, Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Austrije postigli su, na jučerašnjem sastanku u Beogradu, načelni dogovor o daljem prihvatu izbeglica sa Bliskog istoka i složili se da je potrebna jača kontrola granica, izjavio je vršilac dužnosti direktora srpske policije Vladimir Rebić.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da je sastanak sazvan zbog analize primene dogovora o postupanju prema migrantima, postignutog 18. februara u Zagrebu, kao i da bi se utvrdili eventualni problemi, jer „postoje određeni bezbednosni rizici od nekontrolisanog kretanja migranata“. Na sastanku direktora policije zemalja koje su u Zagrebu potpisale zajedničku izjavu bili su i predstavnici policija Mađarske i Holandije, ali nisu došli, iako su pozvani, zvaničnici grčke i nemačke policije. Rebić je istakao da na sastanku nije bilo reči o konkretnim „kvotama“ propuštanja izbeglica iz jedne zemlje u drugu, već je samo dogovoreno da se uspostave zajednički standardi za registraciju migranata, njihov prihvat i transfer prema državama u koje žele da idu. On je kazao da u Srbiji nije primećen povećan broj pokušaja nelegalnog ulaska izbeglica i najavio da će MUP, ako bude potrebno, angažovati još snaga na obezbeđenju granice prema Bugarskoj i Makedoniji. Kako je objasnio, na granicama prema tim državama već su, pored granične policije, angažovani i pripadnici Žandarmerije i drugih specijalnih jedinica.
– Srbija neće dozvoliti nelegalne i nekontrolisane prelaske granice, jedina legalna ruta je iz Makedonije preko Preševa – poručio je Rebić i dodao da na granici Grčke i Makedonije čeka 7.000 izbeglica, znatno veći broj je u pokretu preko grčke teritorije, na ulaz u Srbiju čeka ih oko 1.000, a isto toliko je „zaglavljeno“ na području Srbije.
U Preševu je juče registrovano više od pet stotina migranata koje su hrvatske vlasti vratile u Srbiju. Iz Makedonije je kod Tabanovaca u Srbiju ušlo oko dve stotine migranata, što je trostruko manje u odnosu na prethodnu nedelju.
– Ukoliko dođe do novog imigrantskog talasa sa grčko-makedonske granice, u Preševu bi moglo da bude smešteno najviše hiljadu ljudi. Prihvatni šatorski kamp u Miratovcu takođe može da primi taj broj ljudi, a određeni kapaciteti postoje i u Bujanovcu. No to je mnogo manje od brojke od više hiljada koliko bi moglo da stigne u novom talasu – navode predstavnici humanitarnih organizacija koje su i dalje u mobilnom stanju pažljivo prateći situaciju u Makedoniji.
Za sada nema pouzdanih informacija kada bi ekonomski migranti vraćeni iz Hrvatske mogli da budu iz Preševa prebačeni u Makedoniju, a odatle u Grčku, jer to je predmet međudržavnih dogovora zemalja na balkanskoj migrantskoj ruti. Policijski izvori potvrdili su za Danas da se među licima koji su vraćeni u Preševo ima državljana Pakistana, Avganistana, Egipta, Maroka i da niko od njih za sada nije izrazio želju da zatraži azil u Srbiji.
Svoju zabrinutost zbog velikog broja migranata i izostanka jedinstvenog evropskog rešenja, izrazio je juče ministar rada i socijalne zaštite Aleksandar Vulin, navodeći da su službe bezbednosti Srbije stavljene u najveći stepen pripravnosti. Vulin je naveo da se u ovom trenutku svaka država bori da situaciju na svojim granicama i teritoriji održi što mirnijom, ali da to nije moguće bez jedinstvenog evropskog rešenja.
Vulin je naglasio da od Srbije ne zavisi da li će samit Evropske unije sa Turskom dati dobre rezultate, ni to da li će vreme biti bolje, pa će se ljudi lakše kretati morem ka Grčkoj.
– Našu teritoriju kontrolišemo, vodi se računa o bezbednosti i migranata i našeg stanovništva i ono što je u našoj odgovornosti biće urađeno – rekao je Vulin.
Prema pisanju makedonskih medija, grčka policija pojačava snage na granici s Makedonijom gde na svakih 15 minuta stižu novi pripadnici bezbednosnih snaga. Procenjuje se da je na grčko-makedonskoj granici „zaglavljeno“ oko 8.000 izbeglica i migranata, dok ih je u Grčkoj ukupno oko 25.000.
Kako se navodi, posle prekjučerašnjeg incidenta kada su migranti probili ogradu kako bi ušli u Makedoniju, grčka policija ih drži na odstojanju od 100 metara od jedinog prelaza za izbeglice.
Makedonija propušta mali broj izbeglica iz Sirije i Iraka, odnosno dopušta prolazak tačno onolikom broju koliko zemlje EU prihvataju. Prema medijskim natpisima, tenzije i nervoza među migrantima na granici rastu jer su više dana „zaglavljeni na granici“ u lošim uslovima, pa su mogući novi pokušaji nasilnog prelaska granice.
UNHCR: Preti humanitarna katastrofa
Ubrzano gomilanje migranata koji su zarobljeni na severnim granicama Grčke moglo bi dovesti do humanitarne katastrofe, saopštio je UNHCR. Ova organizacija je saopštila da su u 2016. već 131.724 migranta prešla Sredozemlje, što je više nego u prvih šest meseci 2015. godine. „Evropa je na samom rubu humanitarne krize koju je uveliko sama proizvela“, saopštio je UNHCR. Trenutno se u Grčkoj nalazi 24.000 izbeglica, a prenatrpanost, nestašica hrane, vode i smeštaja stvara napetost i potpiruje nasilje. Ujedinjene nacije upozoravaju da vlade ne sarađuju već rade zasebno i uvode granične restrikcije. UNHCR poziva članice EU da sprovedu registraciju migranata i procesuiraju tražioce azila u skladu sa nacionalnom procedurom i evropskim planom preseljenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.